Smrt Krajišnika: Za ove zločine osuđen je čovek broj 2 u RS

Hronika 15. sep. 202023:08 > 16. sep. 2020 09:42
Podeli:
Momčilo Krajišnik Foto:EPA PHOTO/DRAGO VEJNOVIC

Momčilo Krajišnik, ratni predsednik Skupštine Republike Srpske i haški osuđenik, preminuo je danas u banjalučkoj bolnici od posledica zaraze koronavirusom. Krajišnik je 29. avgusta prebačen u bolnicu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, kada je priključen na respirator. U sećanju će ostati najviše po tome što je bio ratni predsednik Skupštine Republike Srpske, što je uhapšen u akciji SFOR-a na Palama i prebačen u Haški tribunal gde je 2009. godine, posle okončanja žalbenog postupka, osuđen na konačnu presudu od 20 godina zatvora od prvobitnih 27. Zatvorsku kaznu izdržavao je u Velikoj Britaniji i pušten je 2013. godine posle izdržane dve trećine kazne.

Prema navodima iz sažete sudske presude koja je objavljena na 346 stranica, Krajišniku se sudilo na osnovu optužnice od 7. marta 2002. godine.Tužilaštvo Međunarodnog suda Krajišnika je teretilo individualnom krivičnom odgovornošću za zločine koji su počinjeni u 35 opština u periodu od 1. jula 1991. do 30. decembra 1992. godine. U prvostepenoj presudi Pretresno veće konstatovalo je da Momčilo Krajišnik, shodno članu 7 Statuta Međunarodnog suda, snosi odgovornost za progon kao zločin protiv čovečnosti (tačka 3), istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti (tačka 4), ubistvo kao zločin protiv čovečnosti (tačka 5), deportaciju kao zločin protiv čovečnosti (tačka 7), i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti (tačka 8).

Pretresno veće je konstatovalo da Krajišnik nije kriv za krivična dela genocida (tačka 1), saučesništva u genocidu (tačka 2) i ubistva kao kršenja zakona ili običaja ratovanja (tačka 6).

Pretresno veće je Krajišniku izreklo u prvostepenom postupku jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 27 godina. Prilikom donošenja presude i odmeravanja kazne konstatovalo je da je Krajišnik učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se nacionalni sastav stanovništva na teritorijama pod kontrolom republike bosanskih Srba promeni drastičnim smanjenjem udela bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata putem činjenja raznih zločina. Sudsko veće je smatralo da je postojala rukovodeća komponenta te grupe, sa sedištem na Palama, i da su nju činili Krajišnik, Radovan Karadžić i drugi rukovodioci bosanskih Srba, dok se grupa kojoj su pripadali obični članovi ovog udruženog zločinačkog poduhvata nalazila u regionima i opštinama republike bosanskih Srba i održavala bliske veze s rukovodstvom na Palama.

Tokom žalbenog postupka na presudu Krajišniku od 27 godina zatvora delimično je poništena osuđujuća presuda za deportaciju kao zločin protiv čovečnosti za opštine Bijeljina, Bratunac i Sanski Most.

Pretresno veće je Krajišnika proglasilo krivim za nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti po članu 7(1) Statuta, zbog raseljavanja ljudi iz više opština u Bosni i Hercegovini, tačnije opština Bijeljina, Bosanska Krupa, Bosanski Novi, Bosanski Petrovac, Bratunac, Čajniče, Čelinac, Donji Vakuf, Foča, Gacko, Hadžići, Ilidža, Ilijaš, Ključ, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Trnovo, Višegrad i Zvornik.

Veće je u žalbenom postupku utvrdilo da je Krajišnik odgovoran za vrlo teške zločine, konkretno istaknuvši sledeće: 1) lišavanje života (ubistvo i istrebljenje) približno 3.000 bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata; 2) prisilno uklanjanje više od 100.000 bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata s velikog dela Bosne i Hercegovine i kampanju progona nesrba, pri čemu su dela u osnovi tog progona obuhvatala „lišavanja života, okrutno i nečovečno postupanje, fizičko ili psihičko zlostavljanje i seksualno nasilje, protivpravno zatočenje, prisilno premeštanje i deportaciju, prisilni rad, hotimično ili bezobzirno uništavanje imovine, te pljačkanje“. Pretresno veće je takođe podsetilo na bezbrojna svedočanstva o brutalnosti, nasilju i izopačenosti koje je saslušalo.

Veće je utvrdilo, kako piše u presudi, da je Krajišnik imao ključnu ulogu u činjenju zločina – kao predsednik Skupštine bosanskih Srba, član Glavnog odbora SDS-a, član SNB-a i član Predsedništva Momčilo Krajišnik je odigrao presudnu ulogu u ostvarenju cilja trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata iz nekih delova Bosne i Hercegovine.

Položaji na kojima je bio omogućili su mu da propagira svoje stavove i dali mu ovlašćenja da omogući lokalnim organima vlasti, vojsci, policiji i paravojnim grupama da ostvaruju cilj UZP-a. Činjenica da Momčilo Krajišnik nije bio glavni počinilac zločina ne čini ga ništa manje odgovornim.

Pretresno veće je dodalo da je „politički rukovodilac koji je bio na nekoliko važnih javnih funkcija, Momčilo Krajišnik bio obavezan da se stara o dobrobiti celokupnog stanovništva“, ali da je on „koristio svoja ovlašćenja da bi proveo kampanju progona nad muslimanskim i hrvatskim stanovništvom, umesto da je to stanovništvo štitio“.

Žalbeno veće je delimično usvojilo Krajšnikovu žalbu te je, shodno tome, u znatnoj meri revidiralo zaključke Pretresnog veća. Osuđujuće presude Krajišniku po tri tačke Optužnice (progon, deportacija i nehumana dela (prisilno premeštanje)) ostaju neizmenjene, ali je Pretresno veće Krajišniku pogrešno pripisalo krivičnu odgovornost po preostale dve tačke i za većinu krivičnih dela navedenih u delovima 4 i 5 prvostepene presude.

Žalbeno veće je potvrdilo zaključke Pretresnog veća da je Krajišnik intervenisao i imao direktan uticaj na svim nivoima delovanja bosanskih Srba, uključujući i vojna dejstva, te da je bio osoba „broj dva“ u smislu moći i uticaja u Republici Srpskoj. Nadalje, Žalbeno veće je potvrdilo osuđujuću presudu izrečenu Krajišniku za deportacije u Zvorniku, Banjoj Luci i Prnjavoru, za prisilno premeštanje u Bijeljini, Bratuncu, Zvorniku, Bosanskoj Krupi, Sanskom Mostu, Trnovu i Sokocu, kao i za progon, na osnovu gorepomenutih krivičnih dela. Ta krivična dela obuhvataju prisilno premeštanje nekoliko hiljada civila Muslimana i Hrvata, među kojima je bilo žena, dece i starijih osoba, tokom celog perioda od aprila do decembra 1992. Iz gore navedenih razloga, Žalbeno veće Krajišniku izriče kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

Podsetimo, prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik preminuo je u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS, saopštio je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Kako je saopšteno Krajišnik je preminuo u 6.00 časova u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane, od posledica infekcije virusom korona. Bio je bio prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske i prvi srpski član Predsedništva dejtonske BiH.

 

Komentari

Vaš komentar