1
Sedam godina srpske nadležne institucije odlučuju o epilogu naizgled jasne situacije, o izručenju bugarskog biznismena Cvetana Vasileva za kojim je Bugarska raspisala poternicu 2014. godine. Pitanje izručenja stiglo je i do evropskih zvaničnika, o njemu su razgovarali predsednici Srbije i Bugarske, ali do sada ništa konkretno nije učinjeno, a Vasilev bezbrižno boravi u Srbiji godinama, gde je čak predstavljen i kao značajni investitor. Zbog svega ovoga otvara se pitanje ko štiti Cvetana Vasileva i da li njegove prijateljske relacije za bivšim i sadašnjim srpskim funkcionerima imaju veze sa tim?
Slučaj bugarskog bankara Cvetana Vasileva ponovo je u žižu javnosti dospeo ove godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Vasileva Bugarskoj i vratio slučaj na ponovno odlučivanje jer su, kako su naveli, učinjene ozbilje povrede krivičnog postupka. Ova situacija uopšte ne bi bila čudna da nije već viđeno kako se ponavlja iznova i iznova.
Vasilev, koji je inače bio većinski vlasnik Korporativne komercijalne banke (CCB), četvrte po veličini u Bugarskoj, je u Srbiju pobegao 10 dana pre nego što su bugarski nadležni organi raspisali poternicu sa njim zbog milionskih malverzacija.
Sigurno gnezdo je svio u Srbiji, gde je dve godine ranije postao vlasnik Srpske fabrike stakla iz Paraćina, prilikom čega je prestavljen kao značajan i pouzdan investitor. Tu fabriku uspeo je da više puta dovede do stečaja.
U međuvremenu, Vasilev je, kao bivši većinski akcionar banke, optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere sredstava i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora.
Osamnaest optuženih u tom procesu opisani su u optužnici od 11.000 strana kao kriminalna grupa odgovorna za proneveru koja se odnosi na 2,6 milijardi leva (1,3 milijardi evra) i čije malverzacije su „ugrozile stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti“.
Krivična dela koja se bugarskom bankaru stavljaju na teret naizgled bi bila dovoljan razlog za izručenje osobe koja se našla i na Interpolovoj listi najtraženijih. Međutim, ne treba zaboraviti da je Vasilev tokom protekle decenije uspostavio čvrste veze u Srbiji.
Naime, bankar i biznismen je 2014. uplatio fondaciji Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije, donaciju od 1,2 miliona dinara. To je potvrdio i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odgovarajući na pitanje Insajdera. Cvetanov je kasnije u razgovoru za beogradske portale negirao da je ikada finansirao Fondaciju.
O njemu je u Skupštini Srbije 2017. godine govorio tada opozicioni poslanik Zoran Živković nazivajući ga „velikim prijateljem bivšeg predsednika Srbije, sadašnjeg predsednika Srbije, mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji“, pisala je RSE.
Marta te 2017. godine, na jednoj konferenciji za medije, Vučić je rekao da ne zna ko je Cvetan Vasilev, odgovarajući na pitanja novinarke koja je doduše permutovala njegovo ime i prezime ali je potom objasnila o kome se radi.
Takva njegova tvrdnja danas potpiruje sumnje koje već godinama tinjaju jer da Vučić vrlo dobro zna o kome je reč dokazao je dve godine ranije, 2015. godine kada ga je, kako je pisao Istinomer, nazvao bugarskim tajkunom.
”Sram ga bilo! Da vidim ko su ti koji će da ga štite posle ovoga. Kreditiramo ga, bre, sve vreme. Držimo ih u životu sve vreme. Desetine miliona evra dajemo… Nađite nekog ko će da deli pare sa bugarskim tajkunom, meni njegove pare nisu potrebne. Neću dozvoliti da tajkun trpa pare u džepove na račun države! Hoćete da oprostimo nekome 20 miliona evra da bi on bio uspešan, bogat i bahat, a mi svi budale“, rekao je Vučić a preneo Istinomer.
Da li je donacijom Nikolićima sebi kupio azil u Srbiji još jednom je upitao Sergej Trifunović prošle godine podsetivši da se bugarsko tužilaštvo, zbog tog slučaja, žalilo Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala, a od predsednika EP i EK zatražilo da procene spremnost Srbije da, kao kandidat za članstvo u EU, primenjuje načela vladavine zakona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: