0
Sara Gojić objavila je priču na svom Instagram profilu u kojoj tvrdi da joj je sestra, koja je rođena 1995. godine u Beogradu, ukradena u aferi nestalih beba. Ona ističe da se sve odigralo u bolnici Narodni front u kojoj su njenoj majci rekli da je novorođenče iznenada preminulo. Takođe navodi da je njena porodica saznala da je to laž i da je beba "živa oteta od majke i usvojena".
„Moja majka se porodila 23.9.1995. godine u 4 sata ujutru u GAK-u. Porođaj je protekao normalno, beba je zaplakala. Medicinska sestra je odvojila novorođenče od moje majke i rekla joj da deca nisu smeštena s majkama. Tek sledećeg dana majka je otišla do boksa sa drugom porodiljom jer su želele da pogledaju svoju decu. Medicinska sestra joj je tada rekla da će dobiti bebu nazad kada bude dobila mleko, obzirom da je prvorotka, kao i da će to možda biti posle ručka tog dana. Oko 11 časova ujutru tražili su zdravstvenu knjižicu mojoj mami, a pola sata kasnije saopštili su joj da je beba umrla. Uradili su to na veoma brutalan način“, priča Sara Gojić.
Ona ističe da je njena majka tada počela da paniči i da su je potom odveli u neku malu sobu u kojoj su dali injekciju.
„Mislim da su joj dali sedative da bi je smirili. Majka se kroz maglu seća da ju je neka medicinska sestra mazila po kosi, da joj je pričala da će sve biti u redu jer je mlada i da će imati još dece“, piše Sara.
Ona navodi da je porodica počela da istražuje i da nijedna činjenica nije potvrdila istinitost priče koju su im lekari rekli.
„Imala sam dve sestre koje su obolele od izuzetno retke progresivne bolesti, pa smo mislili da je ista stvar u pitanju. Međutim, genetičari u inostranstvu su nam rekli da je nemoguće da je ta bolest uzrok smrti prve bebe jer se ona razvija tek kasnije, ne može po rođenju deteta da se pojavi“, priča Sara Gojić.
Prema njenim rečima, njen otac je sutradan došao u porodilište, doneo poklone za ženu i dete, ali da mu je saopšteno da je dete preminulo.
„Mom ocu su rekli da je bebi stalo srce, da je poplavela i da nije mogla da živi. Potom su mu rekli da sve bebe sahranjuju zajedničkom kremacijom. Oni su tada bili veoma mladi nisu znali za procedure, nisu reagovali na pravi način. Nisu potpisali nikakav dokument, nikakvu dokumentaciju za obdukciju, ni kremaciju“, kaže ona.
Takođe navodi da je njen otac molio osoblje da izvedu njenu majku na drugi izlaz da ne gleda druge žene sa bebama, ali oni to nisu učinili.
„Moji majka i otac su potom otišli u Sloveniju u kojoj su živeli neko vreme. Tetka je tražila obdukcijski nalaz i dobila ga posle šest meseci. Na njemu je pisalo da bebi nisu bile razvijene plućne komore i da je to razlog smrti. Nalaz nije imao nijedan pečat, nije bio overen, samo je bilo napisano na parčetu papira“, kaže ona.
Poslednje istraživanje sproveli su 2015. godine. Tada je njena majka kontaktirala udruženje roditelja iz Srbije i na njihovoj stranici našla uputstva kako da dođe do određenih dokumentacija.
„Tada su ustanovljene nepravilnosti. Dete je rođeno, žensko i postoji jedinstveni matični broj koje je dobilo. Taj broj ne može da se da nekome ko nema ime. Međutim, upisan je nekakav matični broj ili, kako ga roditelji nestalih beba zovu, sintetički broj. Proveravali smo u bazi podataka i on uopšte ne postoji. U izvodu iz matične knjige rođenih piše da je umrlo muško dete i to pre nego što se rodilo. Takođe, još jedna nepravilnost postoji na groblju. Iz JKP-a su nam rekli da o detetu sa prezimenom Gojić, preminulom 24. septembra 1995. godine u GAK ne postoje nikakvi podaci da je sahranjeno na tom groblju. Kao i to da u papirima piše da je beba preminula u 12.30 časova, a njenoj majci je rečeno da je smrt nastupila između 11.20 i 12 časova“, piše ona i kaže da čeka rezultate na sajtu My Heritage, pa se nada da će se njen DNK možda poklopiti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
