1
Vest da je opasni, serijski silovatelj Igor M. posle 15 godina pušten na slobodu, uznemirila je javnost posebno imajući u vidu da je reč o višestrukom povratku u ovom krivičnom delu. U pojedinim državama silovatelji nakon izlaska iz zatvora moraju da se predstave svojoj okolini. Društvenim mrežama se raširila panika zbog vesti da se Igor M. zaposlio u jednom taksi preduzeću, što je još jednom otvorilo pitanje – da li je Srbiji potreban javni registar pedofila i silovatelja?
Serijski silovatelj zbog kog strepi srpska javnost, iz zatvora je izašao 20. septembra, a njegova fotografija je za nekoliko dana preplavila društvene mreže. Igor M. je veći deo svog života proveo po srpskim kazamatima, a prvi put je napastvovao žene kada je imao svega 14 godina. Tokom poslednjeg boravka, iza rešetaka je proveo 15 godina.
Činjenica da Igor M, za kog policajci ni kada su ga hapsili nisu znali gde tačno živi, jer nije imao prijavljenu adresu na kojoj boravi, dodatno raspiruje strah i strepnju devojaka i žena. One naširoko jedna drugu obaveštavaju o tome da je reč o muškarcu visokom oko 175cm, jače fizičke građe i tamnije puti, zbog čega je ponovo pokrenuto pitanje – da li nam je potreban objedinjeni registar pedofila i silovatelja i na koji način se povratnici u ovom delu kontrolišu po izlasku iz zatvora.
U nekim državama silovatelji i pedofili su dužni da nakon izlaska iz zatvora obaveste svoje komšije i neposrednu okolinu da su osuđivani i jasno naglase zbog kojeg krivičnog dela. Ova praksa olakšava dosta olakšava građanima, jer su odmah obavešteni o tome ko živi u njihovoj blizini. Ipak, u Srbiji to definitivno nije slučaj, a registar silovatelja uopšte ni ne postoji.
Od usvajanja Marijinog zakona u Srbiji postoji registar pedofila, u koji se od 2013. godine unose imena ovakvih prestupnika. Međutim, on nije javan i mogu mu pristupiti samo pojedine institucije i određene ustanove prilikom zaposlenja novih saradnika, a zbog kontrole njegovog dosijea.
Pročitajte još:
Sa druge strane, registar silovatelja ne postoji, kao ni zakon na osnovu kojeg bi se on osnovao, a mišljenje pravnika o tome da li nam je potreban, je podeljeno, posebno u delu u kom bi se na taj način kompromitovala ljudska prava.
Tako je, recimo, Igor M. prestupnik koji je svoju kaznu odslužio, te je sa pravne strane on slobodan čovek koji društvu više ništa ne duguje. Imajući u vidu da je ranije ponavljao krivično delo silovanje, osnovano se u javnosti stvorila sumnja da bi tako moglo biti i danas. Na pitanje da li bi registar mogao da predupredi tako nešto, teško je dati jedinstven odgovor.
“Nisam siguran da bi svako trebalo da ima uvid u registar. Ali svakako da bi određene ustanove koje žele da zaposle neko lice trebalo da mogu da vide imena koja se na listi nalaze. Veliku ulogu tokom postupka imaju veštaci, koji utvrđuju da li osoba ima psihičke probleme. Ako se utvrdi da imaju, može se izreći mera lečenja koja može da traje duže od same zatvorske kazne. Ipak, ako se utvrde da psihičkih poremećaja nema, on je po izlasku iz zatvora slobodan čovek. Nakon suđenja ključna uloga je na psihijatrima i psiholozima”, objašnjava advokat i bivši sudija Denis Bećirić za list „Nova“.
Iako je tokom ranijih godina, zbog velikog broja povratnika silovatelja, stručna javnost predlagala nekoliko mogućih mera kako bi se silovatelj držao pod makar kakvom kontrolom, naš sagovornik izražava sumnju da bi bilo kakva mera bila zaista i učinkovita.
“Dok sam bio sudija imao sam nekoliko slučajeva silovatelja povratnika. Nisam siguran koliki je interes institucija da isprate ponašanje prestupnika nakon izlaska iz zatvora. Time bi trebalo da se bavi i Centar za socijalni rad, trebalo bi da se obavljaju psihološki razgovori i slično. Opet, ako neko želi da učini krivično delo, neće ga sprečiti nijedna mera. Policija reaguje kada se krivično delo već desi“, tvrdi Bećirić.
Sagovornik lista „Nova“ objašnjava da je situacijaslična kao i sa merom zabrane prilaska, koja često nije učinkovita, što smo videli u mnogom slučajevima porodičnog nasilja kada zločine ne mogu da preduprede ni takve mere.
Serijski silovatelj kao taksista
Na društvenim mrežama proširila se vest da je Igor M. počeo da radi kao taksista u Beogradu. Međutim,
kako je objašnjeno listu „Nova“ iz više taksi udruženja, to je pratkično nemoguće, budući da postoji zakon
kojim se propisuje da se osuđivani ne mogu baviti takvim poslom, bilo da su radno angažovani u okviru
nekog preduzeća ili kao „samostalci“ .
BONUS VIDEO: Uhapšeno 12 pedofila širom Srbije u akciji Armagedon
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare