Sedmoro mrtvih, nula odgovornih i delovi letelice na otpadu: Slučaj pada helikoptera devet godina bez odgovora na ključna pitanja

Tog 13. marta 2015. godine vojni helikopter poleteo je iz Novog Pazara za Beograd, kako bi se spasio život tek rođenoj bebi. Zbog loših vremenskih uslova, letelica je neko vreme kružila iznad Beograda, pokušavajući da bezbedno sleti, da bi se nešto pre ponoći izgubila sa radara. Dva i po sata kasnije helikopter je pronađen, a posada nije preživela.

Kasnije je i otkriveno - u padu vojnog helikoptera poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović.

Kako je naš portal ranije pisao, transport bebe iz Novog Pazara za Beograd inicirao je tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, dok je za vojni deo te akcije, odnosno angažovanje vojnog helikoptera, bio zadužen tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, sada ministar policije.

Ono što da danas nije poznato jeste zbog čega je pilotu Mehiću rečeno da, svega 20 minuta pre sletanja, sleti na Aerodrom "Nikola Tesla, a ne na VMA.

Nakon tragedije postavila su se brojna pitanja, a ono što je ključno jeste da li su određeni politički funkcioneri želeli da ovaj događaj upotrebe u cilju političke promocije. Ovi navodi su bili bili pojačali i zbog toga što su brojni portali i novine objavili vest da je akcija uspešno završena, a potom je, nakon saznanja o pogibiji posade s detetom, obrisali.

Najpre je agencija Beta prenela vest da je beba stigla u Beograd, gde ju je preuzela ekipa Instituta za majku i dete, nakon čega je došlo do ispravke informacije. Potom su i ostali, a pojedini dnevni listovi poput Politike, Naših novina i Aloa u izdanjima za 14. mart takođe su objavili vest o uspešnoj akciji.

O ovome se oglašavao i tadašnji ministar Lončar, jer su navodi o pokušaju zloupotrebe akcije bili sve glasniji.

„Kad sam stigao na Aerodrom Nikola Tesla, već su bile stigle ekipe hitne pomoći i lekara iz instituta. I nije bila nijedna novinarska ekipa. Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak?“, tvrdio je Lončar.

Sa druge strane, javnost je očekivala da bar neko od nadležnih snosi odgovornosti. Narod je tražio smenu Lončara i Gašića, ali do toga nije došlo.

Sem političke, izostala je i krivična odgovornost za tragediju neviđenih razmera. Zapravo, izostao je svaki vid odgovornosti, a Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu je utvrdilo da nema istrage.

Svega 15 meseci nakon pada VJT saopštilo je da neće biti pokrenut krivični postupak protiv osoba koje učestvovale u izvršenju zadatka, ali i da Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je to delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem. Kako su tada saopštili, u predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.

A kako je sve počelo?

Kako je naš portal ranije pisao, akcija spasavanja je realizovana putem helikoptera, pošto transport sanitetom nije bio moguć zbog odrona. Helikopter je tog dana po bebu u kritičnom stanju i ostale članove posede, a poleteo je oko 19.30 iz Novog Pazara.

Helikopter je stigao do Beograda oko 22 sata, kružio je neko vreme oko aerodroma, u pokušaju da sleti. Kako se navodilo u saopštenju Ministarstva odbrane, kontrolni toranj je sa letelicom izgubio kontakt u 22.31 sati. Bili su upaljeni reflektori na stadionima Zvezde i Partizana, kako bi se helikopter orijentisao, međutim, ni to nije pomoglo.

Helikopter se srušio.

Pitanje koje se postavilo nakon tragedije bilo je zbog čega je vojni helikopter, uprkos složenim i nepovoljnim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici. Postavilo se i pitanje ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.

Vojni izveštaji zaključili su da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma za oblačnost i vidljivost, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na Banjicu (VMA), a potom i u Batajnicu, a ne u Surčinu, gde su pali.

Ipak, kako je Insajder svojevremeno pisao, samo 20 minuta pre sletanja pilotu Omeru Mehiću je rečeno da je prihvat bebe organizovan na aerodromu „Nikola Tesla“. Ova promena odluke gde će se sleteti i dan danas otvara brojne sumnje, pogotovo što je brigadni general Predrag Bandić, tadašnji komandant 204. vazduhoplovne brigade, tokom vojne istrage o ovom slučaju rekao da ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar obavestio da ima nameru da prisustvuje sletanju.

Tokom istrage ustanovljeni su brojni propustu u lancu komandovanja. Tako tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić nije pozvao i obavestio kabinet načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kako nalaže stroga vojna procedura, na šta je i upozoren, već direktno Bandića, koji je zatim pozvao pilota.

Delovi letelice na otpadu

Kako je portal N1 svojevremeno pisao, deo helikoptera koji se srušio tog marta 2015. godine pronađen je pre nekoliko godina na jednom otpadu u okolini Novog Sada. Reč je o repu helikoptera.

Porodice nastradalih članova vojne posade su ostatak letelice sklonile sa otpada.

Tada je saopšteno i da se pomenuti deo nalazi u privatnom vlasništvu prijatelja stradalog majora Omera Mehića.

VIDEO: Teška saobraćajna nesreća na putu Sarajevo-Pale