SAZNAJEMO: MUP nije pokrenuo disciplinski postupak protiv Veselina Milića nakon ubistva u Restoranu "27"

Iako je trebalo da bude pokrenut disciplinski postupak protiv Veselina Milića, nakon ubistva Aleksandra Nešovića Baje u Restoranu "27" na Senjaku 12. maja ove godine, to se do sada nije dogodilo.

U prvoj naredbi za sprovođenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, o ubistvu Nešovića, Veselin Milić se pominjao kao osoba za koju se sumnja da je namamio žrtvu kobnog dana u Restoran "27". Ubrzo nakon toga, Milić je osumnjičen za pomaganje učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje krivičnog dela. Na kraju je ostalo "samo" neprijavljivanje krivičnog dela, a Milić je pušten iz pritvora.

Naravno, dok je bio u pritvoru, Milić je smenjen sa funkcije načelnika Policijske uprave za Grad Beograd. Ali, čini se da nisu svi u MUP Srbije otpisali Milića, čak i kada je u javnosti izgledalo da se nalazi u bezizlaznoj situaciji.

U članu 207. Zakona o policiji, stav 21, piše da je teža povreda službene dužnosti i neprijavljivanje krivičnog dela, prekršaja. Upravo je neprijavljivanje jedino delo koje je ostalo za koje je osumnjičen Milić, ali ni tu neće biti "velikog" suđenja, jer je tužilaštvo umesto optužnice, koja bi morala da prođe proveru suda, podnelo optužni predlog i to suđenje će biti po kraćenom postupku.

"Disciplinski postupak protiv Veselina Milića trebalo je da pokrene njegov starešina, a Milićev starešina je direktor policije Dragan Vasiljević, koji to, iz nekog razloga, nije uradio", kazao je izvor Nove upoznat sa slučajem.

Redakcija Nove je uputila pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova ovim povodom, ali do zaključenja teksta odgovore nismo dobili.

Svetlo na ovaj slučaj bacile su i informacije i sumnje koje su se pojavljivale nakon zločina u Restoranu "27". Naime, zbog sumnje da je dokazima i iskazima osumnjičenih manipulisano, sa namerom da se našteti Miliću, njegovi advokati su podneli krivičnu prijavu protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička i načelnika službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije Boška Sekulovića.

Advokatska kancelarija Vasiljević, koja zastupa Milića, saopštila je da je suština krivične prijave u tome što Kričak i Sekulović, kako tvrde, nadležnom javnom tužilaštvu nisu dostavili dokaze kojima su raspolagali, a iz kojih je, navodno, proizlazilo da činjenice navedene u krivičnoj prijavi protiv Milića nisu tačne.

Osim toga, pojedini osumnjičeni iz slučaja ubistva Nešovića na Senjaku, požalili su se da su od njih iznuđivani iskazi i da su maltretirani kako bi rekli da je Milić bio sa njima u trenutku ubistva. Pojedini uhapšeni su tvrdili da su tokom zadržavanja bili fizički zlostavljani u policijskoj stanici, a da su ih tukli upravo ljudi načelnika UKP Krička. Ove tvrdnje istražuje Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.

Sukob dve struje u MUP

Verovatno direktor policije Dragan Vasiljević nije želeo da se meša u sukob dve struje u policiji i dve ličnosti kojima je formalno nadređeni, ali koje realno imaju mnogo veću moć od direktora policije čija se funkcija svela na brojanje prisutnih na protestima ili mitinzima Srpske napredne stranke, a čak ni to ne radi na valjan način.

Iz celog ovog skandala koji potresa MUP Srbije i obračuna između lojaliste i ultralojaliste, vidljivo je da je srpska policija u rasulu, da je podeljena na klanove koji su u međusobnoj zavadi.

Pet godina nije podvrgnut testu integriteta

U međuvremenu, iz Ministarstva unutrašnjih poslova stiže informacija i da Milić pet godina nije podvrgnut nijednom testu integriteta. Oni, odgovarajući na pitanja Danasa, o tome da li je Milić bio podvrgnut testovima integriteta i proverama imovine, koje Sektor unutrašnje kontrole (SUK) koristi kao mehanizme provere profesionalnosti i moralnosti zaposlenih u policiji, otkrili da se Milić nije našao pod lupom ove provere.

Razlog koji Sektor unutrašnje kontrole navodi je taj što je „prema funkciji načelnika za Policijsku upravu Beograd neodrživo kreiranje relevantnog scenarija za sprovođenje testa integriteta koji bi bio u skladu sa zakonom i koji bi odgovorio zahtevima samog testiranja integriteta u konkretnoj situaciji“.

Oni dalje navode da „analiza rizika od korupcije kao preventivni institut predviđen Zakonom o policiji, identifikuje i procenjuje rizike od korupcije za radno mesto i organizacionu jedinicu Ministarstva, a ne za ličnost koja obavlja poslove tog radnog mesta. S tim u vezi, od strane Radne grupe formirane rešenjem MUP-a, sprovedena analiza rizika od korupcije za PU Beograd 2024, a radno mesto načelnika PU Beograd nije identifikovano kao radno mesto gde postoje pogodujući institucionalni i pojedinačni faktori koji omogućavaju korupciju“.

Ono što SUK jeste uradio, kako tvrdi, je provera imovine doskorašnjeg načelnika Veselina Milića.

Kako navode, Milić je bio „predmet kontrole promene imovnog stanja 2025, gde je poređenjem podataka iz evidencije državnih organa Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, lokalne poreske administracije i Agencije za privredne registre sa prijavljenim podacima u obrascima imovinskih kartona, za period za koji je imenovani bio u obavezi da izvrši prijavu imovine SUK-u, konstatovano da nema nesaglasnosti“.

Međutim, efikasnost ovog sistema provere MUP-a mogla bi da se dovede u pitanje, s obzirom da istraživački mediji već nekoliko godina izveštavaju o luksuznim stanovima načelnika PU Beograd.