Policija hapsi ljude zbog prelaska preko pešačkog prelaza: Evo zašto ovi "prekršaji" odmah padaju u vodu

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić za Nova.rs objašnjava da učešće u saobraćaju u skladu s propisima ne može biti ni prekršaj ni krivično delo, te da hapšenje u ovakvim slučajevima nije zakonito. On upozorava da je lišenje slobode moguće samo ako postoje jasni zakonski razlozi, što ovde nije slučaj i ukazuje na opravdanu sumnju da se policijske akcije vode političkim nalozima, a ne zakonskim okvirom.

“Učešće u saobraćaju u skladu sa relevantnim propisima, naravno, ne može biti ni prekršaj ni krivično delo. Iz toga proizlazi da ne postoji valjan pravni osnov za pokretanje bilo kakvog postupka, a pogotovo ne za lišenje slobode. A lišenje slobode je samo po sebi poseban problem jer čak i kada bi postojao nekakav prekršaj za lišenje slobode su potrebni posebni opravdani razlozi. Niko ne bi smeo biti lišen slobode ukoliko za to ne postoje razlozi predviđeni zakonom. Najvišim pravnim aktom, Ustavom, garantovano je da niko ne može biti lišen slobode na osnovu proizvoljnog, nezakonitog ili neopravdanog razloga”, objašnjava Šabić. 

Prema njegovim rečima, postoji opravdana sumnja da policija postupa po političkim nalozima i zahtevima vrha vlasti, kako bi se različiti oblici građanskih protesta suzbili po svaku cenu.

“To je nažalost naša realnost i nažalost nije ništa izuzetno.  Ako na primer Zakon o policiji predviđa da se hemijska sredstva mogu koristiti samo za odbijanje napada ili savladavanje otpora kad se to ne može fizičkom snagom ili službenom palicom, u situacijama kad kriminalce treba isterati iz nekih prostorija, i onda kad je dozvoljena upotreba vatrenog oružja i eksplozivnih sredstava a ipak član SANU koji mirno protestvuje, ne napada nikog i ne puža otpor dobije biber sprej direktno u lice onda se nažalost ne treba čuditi kad neko ko ne krši nikakve propise bude lišen slobode”, kaže advokat. 

On ističe da ne želi da poveruje da bi sudija mogao da osudi nekoga za jasno nepostojeće krivično delo ili prekršaj, te veruje da će na kraju sve ostati bez pravnih posledica i svedeno na običnu zloupotrebu i maltretiranje građana, što je, naravno, neprihvatljivo.

Kako smo pisali, grupa građana u Kragujevcu prva je odlučila da na kreativan i nenasilan način blokira saobraćaj – neprestanim prelaskom pešačkog prelaza.

To se dešavalo i u Zemunu, koji je postao epicentar otpora, pa su policajci tada preduzeli neuobičajenu akciju – na snimku podeljenom na Instagram profilu Masina.rs vidimo ih kako ubrzavaju ljude preko pešačkog prelaza, a onda i sami marširaju kako bi osigurali protok saobraćaja.

Nakon toga, neprestano prelaženje pešačkog prelaza postala je praksa u gradovima širom Srbije. 

Podsetimo, studenti u blokadi beogradskih fakulteta koji već već drugi dan, zajedno sa građanima i kolegama sa drugih univerziteta, fizički blokiraju raskrsnice i važne putne pravce u Srbiji, saopštili su da na svim raskrsnicama propuštaju vozila hitne pomoći, roditelje s decom, lekare i medicinske tehničare kao i dostavljanje lekova i hrane za pacijente u bolnicama. Oni poručuju da ne ugrožavaju živote i zdravlje građana Srbije, za šta ih optužuje Ministarstvo zdravlja.

Studenti u blokadi beogradskih fakulteta oglasili su se na društvenim mrežama povodom neistina koje je, kako navode, Ministarstvo zdravlja plasiralo u javnost, optužujući ih da ugrožavaju zdravlje pojedinaca.

„Dragi sugrađani i sugrađanke, obaveštavamo vas da na svim blokirnaim raskrsnicama propuštamo hitne pomoći, roditelje sa decom, lekare i medicinske tehničare kao i dostavljanje lekova i hrane za pacijente u bolnicama. Osuđujemo neistine koje je Ministarstvo zdravlja plasiralo u javnost i optužilo nas da ugrožavamo zdravlje pojedinaca. Nikada nismo želeli da ugrozimo zdravlje nijedne osobe, niti to činimo sada. Solidarno, do ispunjenja zahteva!“, poručili su studenti.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da, kao posledica blokade saobraćajnica, koje su pre dve noći organizovane u više gradova u Srbiji, može doći do direktnog ugrožavanja života i zdravlja građana Srbije.

„Blokadama i saobraćajnim čepovima, koji se tako stvaraju, ne samo da se onemogućava normalan rad Hitne pomoći, već i funkcionisanje svih ostalih pratećih službi zdravstvenog sistema“, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva.