Iako namenska industrija u Srbiji, u proseku, svake godine broji svoje stradale radnike, pitanje odgovornosti nadležnih, propusta u radu i očuvanju bezbednosti zaposlenih, pokrneuto je u samo dva slučaja i to najpre zbog pritiska javnosti i porodica stradalih. U pitanju su nesreće u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima, kao i u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu.
Poslednja eksplozija u fabrici za proizvodnju raketnih goriva „EdePro“ u beogradskom naselju Leštani, dogodila se pre dva dana. Poginula su dvojica radnika Miljan Jojić (38) i Miloš Saković (21), dok je 16 njihovih kolega teže povređeno.
Zvaničan uzrok nesreće još uvek je nepoznat, dok meštani Leštana tvrde da je jedna raketa pala sa viljuškara i izavala varničenje, a potom i eksploziju.
Na mestu fabrike ostao je krater, dok je više od 70 okolnih kuća oštećeno od detonacije. Istraga je u toku, a uviđaju je prisustvovao i načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Da li će neko biti pozvan na odgovornost zasad nije poznato, a kako objašnjava Novica Antić iz Vojnog sindikata, malo je verovatno da će se to dogoditi.
“Oni ne odgovaraju nikome i nikada, iako iza sebe imaju posledice koje se odnose na gubitak života i ugrožavanje opšte javne sigurnosti građana Srbije. Kada se havarija dogodi u ovakvim fabrikama, one su ogromnih razmera i ugrožavaju bezbednost i zdravlje običnih građana koji tu stanuju i žive. Kada se dogodila eksplozija u čačanskoj „Slobodi“, celo naselje je evakuisano. Krajnje je vreme da država preuzme mere da se izvrše kontrole u fabrikama, i da se pojača odgovornost lica koje su nadležne za njeno poslovanje“, kazao je Antić.
Inače, pomenuta serija eksplozija u čačanskoj “Slobodi” dogodila se u junu ove godine, a veća tragedija izbegnuta je samo pukom srećom. Čitava treća smena u fabrici je usred noći evakuisana, a do danas javnosti nije zvanično saopšteno šta je uzrok havarije, niti je bilo ko od nadležnih pozvan na odgovornost.
Početkom novembra prošle godine, inženjer Miroslav J. (52), poginuo je, dok je drugi radnik Miroslav P. teško povređen u eksploziji koja se dogodila u ataru sela Donja Bukovica kod Valjeva, na poligonu namenske industrije „Krušik“, kada je
eksplodirala opitna mina.
Ne treba zanemariti da to nije jedina eksplozija u „Krušiku“. Tako je 2010. godine u pomenutoj namenskoj industriji eksplodirao „bumbar“, protivoklopni projektil i tada je povređeno troje radnika, dok je u 2015. godine, u eksploziji detonatorske kapsule povređeno je sedam radnika.
Javnost se i dalje živo seća velika tragedije u fabrici municije „Prvi partizan“ iz Užica, u kojoj je sedmoro radnika nastradalo u eksploziji početkom septembra 2009. godine.
U požaru koji je tada izbio u odeljenju barutnog punjenja poginuli su Jasminka Ostojić (42), Gordana Đokić (30), Svetlana Đurić (40), Dragan Milovanović (42), Vidojka Terzić (50), Biljana Luković (52) i Jelena Lončarević (36).
U ukupnu broj žrtava u poslednjih 10 godina ubrajujaju se žrtve eksplozije u Bariču.
Svi ovi slučajevi gotovo da su zataškani, a sve istrage su po običaju završavale u slepim ulicama uz obrazloženje da je krivac – ljudski faktor.
Pod lupom su se pak našli upravnici fabrica u Lučanima I Kragujevcu, čiji su radnici poginuli u eksploztijama koje su se dogodile u razmaku od nekoliko meseci 2017. godine.
U fabrici ”Milan Blagojević“ u Lučanima, poginuli suradnici Milomir Milivojević (25) i njegov kolega Milojko Ignjatović. Za njihovu smrt okrivljeni su generalni direktor Radoš Milovanović, rukovodilac pogona Raketna goriva – Vladimir Lončarević i Tomo Stojić , a suđenje još uvek traje. Februara 2017., dogodila se stravična eksplozija u krugu Tehičko-remontnog zavoda u Kragujevcu, kada je u popodnevnim časovima odjeknula prvo jedna, a potom i druga detonacija od koje se
gotovo zatresao grad.
U eksploziji u TRZ Kragujevac poginuli su potpukovnik Miroslav Perišić, kapetan Darko Kostić i civili zaposleni u TRZ Željko Nikolić i Dejan Kovačević, dok je više od desetoro povređenih. I u ovom slučaju suđenje nadležnim još uvek traje.
BONUS VIDEO: Leštane – život na buretu baruta
Pratite nas i na društvenim mrežama: