0
Najava glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) Nenada Stefanovića da će predložiti sudu da se predstojeće suđenje roditeljima maloletnog K. K., koji je počinio masakr i ubio devetoro đaka i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“, odvija „iza zatvorenih vrata“, izazvala je burne reakcije. Javnost je opravdano ogorčena, jer ni posle pet meseci nije uspela da shvati i dobije kompletnu sliku o tome šta se dogodilo u jutro 3. maja, a ukoliko sud isključi javnost, ostaće u neznanju – zauvek.
Stefanović je svoj budući zahtev opravdao namerom da se od predstojećeg sudskog postupka zaštiti više od 20 oštećenih maloletnika. Budući da je to najavio na konferenciji, upriličenoj bez novinarskih pitanja, dodatno objašnjenje o postojanju zakonskih osnova i nužnosti takvog zahteva, u potpunosti je izostalo. Da će ovaj predlog biti zasigurno upućen sudu, potvrdio je i jedan od postupajućih tužilaca u ovom slučaju Nikola Uskoković, tokom gostovanja na RTS, gde je iznosio detalje u vezi sa optužnicom koja je ranije tog dana upućena sudu na potvrđivanje.
Predlog da se suđenje odvija bez prisustva javnosti odmah je pokrenuo spekulacije o smišljenoj nameri da se sve informacije u vezi sa masakrom u „Ribnikaru“ i dalje drže u strogoj tajnosti. To bi značilo da javnost ne bi znala ništa o predstojećem postupku, njegovom toku i iznetim dokazima, sve do izricanja prvostepene presude. Informacije koje bi nesumnjivo „curile“ posle svakog održanog ročišta, bile bi označene nezvaničnim i neproverenim, a nadasve strogo kontrolisanim, te zasigurno ne bi doprinele konačnom i tačnom objašnjenju i razumevanju svega što se dogodilo.
Pročitajte još:
S obzirom na specifičnost slučaja, u kom se neće suditi počiniocu već njegovim roditeljima i to za dela koja su neuporedivo lakša nego ubistvo deset osoba, pažnja javnosti i potreba za istinitim i zvaničnim informacijama, dodatno je pojačana.
Kako za „Novu“ otkriva izvor iz beogradskog pravosuđa, zahtev tužioca Stefanovića za izuzećem javnosti, zakonski je u potpunosti neosnovan. Ističe da jedino čemu može da doprinese jeste dodatno produbljivanje nepoverenja građana u rad istražnih organa i sumnje da nešto pokušava da se sakrije.
„Iako zakon prepoznaje zaštitu maloletnih učesnika u postupku kao razlog za isključenje javnosti, u ovom slučaju je u potpunosti besmislen i to iz više razloga. Najpre, isključenje javnosti opravdano je samo na onim pretresima na kojima bi se, eventualno, saslušavali maloletnici. Detalji o tome kako je dečak učio da puca, kako je skladišteno oružje, kako je DNK majke završio na municiji i kako su neka dvojica slagala da otac i sin nisu dolazili u streljanu, a što je sve predmet same optužnice, nisu podaci koji zavređuju tajnost i zaštitu oštećenih. Naprotiv, nužno je da se javnost direktno informiše o rezultatima istrage i samostalno prati tok postupka“, kazao je izvor.
Dodaje da je zahtev Stefanovića dodatno apsurdan, jer su informacije koje se direktno odnose na maloletne oštećene već poznate javnosti, uključujući i imena sa „spiska za odstrel“ koje je javnosti pokazao, niko do – načelnik beogradske policije Veselin Milić na dan masakra. Iako su roditelji tražili da se utvrdi odgovornost za pokazivanje spiska, MUP do danas nije saopštio ko je direktni krivac, dok se VJT, po tom pitanju, od starta oglasilo nenadležnim.
Pročitajte još:
„Da Stefanoviću nenadležnost nije bila prepreka, pokazuje i sama objedinjena optužnica, na kojoj se nalaze i dvojica zaposlenih u streljani „Partizan“, a kojima se na teret stavlja lažno svedočenje. To delo je u nadležnosti osnovnog tužilaštva, a ako je isto preuzeo, postavlja se pitanje zašto to nije uradio i sa Milićem, posebno zbog iskazane brige o zaštiti maloletnih oštećenih“, kazao je naš sagovornik i napomenuo:
„Javnost mora da shvati da otac neće odgovarti za ubistvo 10 osoba, već za delo izazivanje opšte opasnosti koje se mora dokazati načinom na koji je izvršeno, to jest kako je otac kobnog dana učinio dostupnim oružje svom maloletnom sinu. Zbog toga pitanje treniranja i boravka u streljani u poslednjih godinu dana, nažalost, nije od direktnog značaja za postojanje dela, već sud to tretira kao otežavajuću okolnost. Ovde je ključno pitanje kako je ubica došao do oružja uoči zločina. S obzirom na to da je laičkoj javnosti teško da razume i prihvati taj zakonski okvir, posebno što je kolektivno traumatizovana činjenicom da su devetoro dece i čuvar škole streljani na tako zverski način, neophodno je da suđenje bude javno kako bi svi imali priliku da shvate šta se dogodilo kobnog jutra u „Ribnikaru“, kao i na čemu će biti zasnovana buduća odluka suda“.
Naš sagovornik otkriva da je jedan detalj iz optužnice, koji je Stefanović predstavio javnosti, skrenuo pažnju čitavog pravosuđa.
„Da se zbog lažnog svedočenja, za dvojicu zaposlenih u streljani „Partizan“ predlaže veća kazna nego za držanje oružja, a za šta se tereti majka, nezabeleženo je u praksi. Na čemu je tužilaštvo zasnovalo predlog da se majka osudi samo na dve i po godine zatvora, a zaposleni u streljani na tri, ali i šta se desilo sa istragom protiv nje za delo zapostavljanje i zlostavljanje maloletnog lica, zašta je najpre bila osumnjičena, pitanja su koja su zasad ostala bez odgovora. To je još jedan razlog više da postupak bude otvoren za javnost“, kaže naš sagovornik.
