1
Nacrt ustavnih amandmana Radne grupe iz oblasti pravosuđa, kojim bi se drastično smanjio uticaj politike i izvršne vlasti na javne tužioce i omogućio im veću samostalnost i nezavisnost u radu, očekivano, nije naišao na odobravanje svih predstavnika javnotužilačke profesije, posebno onih okupljenih u prorežimsko Udurženje sudija i tužilaca (UST). To udruženje saopštilo je u petak nakon javnog slušanja o izmenama Ustava u Narodnoj skupštini da "predložena reforma tužilaštva nije nužna, iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala".
Ono što je svakako bezbednosni rizik jeste činjenica da se Srbija još uvek, kako i UST kaže, suočava sa borbom, ali ne i bori i trajno obračunava sa organizovanim kriminalom, što dokazuje nekoliko nespornih činjenica. Najpre, da bi se bilo šta moglo nazvati borbom sa organizovanim kriminalom, neophodno je da se pod lupom istražnih organa, u ovom slučaju postupajućih tužilaca za organizovani kriminal, nađu svi oni iz redova izvršne i sudske vlasti koji su sarađivali i bili podrška organizovanim kriminalnim grupama. Jer upravo ta sprega čini ono što se naziva organizovanim kriminalom.
Činjenica da se u trenutno dva najaktuelnija slučaja organizovanog kriminala, Belivukove i Koluvijine grupe, istražni organi ne bave njihovim državnim kontaktima i saradnicima, ili ih pak, ako su se bavili, posle izvesnog vremena puštaju na slobodu (kao optužene pripadnike MUP i BIA u slučaju Jovanjica 2), jasno govori zašto se Srbija i dalje, samo suočava sa organizovanim kriminalom.
Jer za pravu borbu je neophodno – nezavisno tužilaštvo, čije obrise konačno donose novi Ustavni amandmani, a ono što je u tom slučaju jedini bezbednosni rizik po građane i državu jesu oni koji se toj nezavinosti i konačnoj lišenosti političkih uticaja žustro protive.
UST je takođe saopštilo da je „nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre finalnog usvajanja amandmana, jer bi slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije moglo da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala“.
„Nestale bi garancije da će ubuduće svaki javni tužilac podjednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenicno stanje i pravnu kvalifikaciju dela koji proizilaze iz prikupljenih dokaza“, navodi UST.
Gde su danas te garancije takođe je ostalo nedorečeno, koliko i pojašnjenje utiska i ubeđenja da je moguće da je svaki javni tužilac sposoban da podjednako efikasno i stručno voditi određeni postupak. Da li zbog toga što je prema očiglednom stavu UST pitanje bivstvovanja tužilaca univerzalna stvar, lišena svih ličnih sposobnosti i mogućnosti. ili je ova očaravajuća izjava možda vođena mišlju o onim slučajevima koji se ciljano daju u određene ruke, zbog unapred određenog ishoda.
Primera radi, da li bi ukidanje monolitnosti dovelo do toga da, na primer, krivična prijava protiv Milomira Marića zbog dokazanog vređanja na nacionalnoj i verskoj osnovi dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, ne bude a priori odbačena, kao u slučaju kada se njome bavio lično predsednik UST.
Ako bi, onda je po sredi još jedna nužna promena koju donosi novi Ustav.
Inače, šta predviđaju ustavni amandmani o čijem se Nacrtu govori kao o ugružovanju sigurnosti čitave nacije, portal Nova.rs je ekskluzivno objavio prošle nedelje. Pored prethodno navedenog, predviđen je samostalniji izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, koji se do sad sprovodio pod patronatom produžene ruke ove, ali i one prethodne vlasti – republičke tužiteljke Zagorka Dolovac.
Pročitajte još:
Novim Ustavom, glavni tužilac više neće biti na čelu Visokog saveta tužilaca i neće moći direktno da učestvuje u izboru javnih tužilaca. Takođe, ne bi trebalo da po sopstvenom nahođenju unapređuje i kažnjava javne tužioce mimo Visokog saveta, što je dosad bio čest slučaj i gotovo ustaljena praksa.
Naime, mimo klasičnog izbora i napredovanja u karijeri, koje bi trebalo da bude zasnovano na rezultatima rada, glavna tužiteljka dosad je imala mogućnost da „upućuje“ zaslužne, (čitaj podobne. prim. aut) tužioce na više pozicije. Upravo kroz taj mehanizam prošli su, između ostalih, najglasniji protivnici izmena Ustava: predsednik i podpredsednik UST Nenad Stefanović i Lazar Lazović.
„Sramotno je da optužbe da javno tužilaštvo treba menjati iznosi Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, udruženje koje je u periodu od početka javnih rasprava o promeni Ustava, pa do sada, dobilo na ime subvencija i donacija iz inostranstva više od 400.000 eura, bez ijedne trunke dokaza, bilo kakve analize rezultata postojećeg uređenja javnog tužilaštva i posledica do kojih može dovesti promena u radu javnotužilačke organizacije, uključujući umanjenje kapaciteta javnog tužilaštva da obavlja svoju primarnu funkciju krivičnog progona“, izjavio je Lazović nakon održanog javnog slušanja u Narodnoj skupštini.
Na njegovu žalost, građani su u potpunosti svesni da pravosuđe dugi niz godina ne radi onako kako bi trebalo, pa im nikakvi dodatni dokazi nisu potrebni da shvate kakav je postojeći poredak u javnotužilačkoj profesiji i koiliko su predložene izmene Ustava neophodne.
Bonus video
