Po rečima ministarke pravde Maje Popović, ona se zalagala za povećanje plata sudijama i tužiocima, ali se posle konsultacija sa ministrom finansija Sinišom Malim od toga odustalo. Od zemalja članica Saveta Evrope, niže plate od srpskih sudija i tužilaca imaju samo njihove kolege u Moldaviji i Kazahstanu.
U okviru reforme pravosuđa u Srbiji predstavljeni su prvi radni tekstovi zakona u oblasti pravosuđa, koji treba da usklade srpsko zakonodavstvo sa evropskim, ali i da poveća transparentnost rada, približi ga građanima, obezbedi sudijama nezavisnost, a tužiocima samostalnost u radu.
U uvodnoj reči ministarka pravde Maja Popović istakla je da je ponosna na članove radne grupe koji su izradili predloge, dodavši da se „odupirala pritiscima nevladinih organizacija i advokatskih komora, koje su zatražile od svojih članova da istupe iz radnih grupa“. I dok je novi način izbora sudija Visokog saveta sudstva imao podršku iz ministarstva, stalo je kod para.
„Ja sam bila za to da se povećaju plate sudijama i tužiocima, ali posle konsultacija sa ministarstvom finansija, odustali smo od toga. Zbog teške međunarodne situacije, kada budžet krvari, nije trenutak za podizanje plata sudijama i tužiocima, ali će se raditi na tome“, objasnila je ministarka Popović.
Ministarka je dodala da će javna rasprava o ovom predlogu zakona trajati do januara iduće godine i da su dobrodošli svi predlozi i sugestije, koje će biti usvojene i implementirane ukoliko se pokažu kao dobre.
Ali, kada je počela rasprava, sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragana Boljević, koja je bila član radne grupe koja je radila na izradi novih predloga zakona, upozorila je da se srpsko pravosuđe nalazi pred velikim izazovom zbog manjka sudija, koji preti da narednih godina parališe srpsko pravosuđe.
„U Srbiji ima ukupno 2.500 sudija, a u narednih desetak godina uslov za penziju će ispuniti oko 60 odsto njih. Broj ljudi koji polože pravosudni ispit i odlahze u pravosuđe je nedovoljan i ispada da mi školujemo kadrove za banke, firme i advokate. Po visini primanja sidija i tužilaca, u Evropi su jedino Kazahstan i Moldavija iza Srbije“, upozorila je sudija Boljević.
Početak rasprave obeležile su i varnice između ministarke pravde Maje Popović i predsednice advokatske komore Srbije Jasmine Milutinović.
Naime, u uvodnom izlaganju ministarka Popović je kritikovala rad advokatskih komora koje su, po njenim rečima, „vršile pritisak na radne grupe“ i zatražile od svojih članova da podnesu ostavke i izađu iz radnih grupa.
Predsednica Advokatske komore Srbije izjaviila je da advokati podržavaju reforme u pravosuđu, ali da komora nije delegirala svoje članove u radne grupe i da oni tamo ne predstavljaju advokate, već samo sebe. Ministarka Popović je replicirala da oni i nisu bili tu kao advokati, već kao „istaknuti pravnici“.
Inače, već duže vreme postoje tenzije na relaciji advokata i Ministarstva pravde, a svojevremeno su advokati i štrajkovali. Jedna od žalbi im je bila i da ostaju bez izvora zarade zbog toga što im notari preuzimaju poslove.
Javnosti se obratila i republička tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je skup napustila vrlo brzo posle uvodnih reči. Ona je takođe podržala reforme u pravosuđu, ali uz jednu opasku.
„Reforme ne smeju da ostanu samo na rečima, već treba da budu sprovedene u delo. Važno je sačuvati dostignute rezultate tužilaštva i reformama ne ugroziti kontinuitet rada“, rekla je Zagorka Dolovac.
Inače, jedan od ciljeva reformi je i digitalizacija rada pravosuđa, koja treba da ubrza ceo proces.
BONUS VIDEO: Obraćanje Zagorke Dolovac
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare