2
Prebezi pilota s avionima nisu učestala pojava, ali se javljaju u kriznim političkim, pa i vojnim vremenima. Nekad su oni bili motivisani ideološkim opredeljenjima, a nekad materijalnim i novčanim potrebama. U ovoj igri Titova Jugoslavija odigrala je veoma značajnu ulogu u korist Sjedinjenih Američkih Država kad su odnosi dve države bili najbolji.
Istoriju Hladnog rata, osim skrivene diplomatije i trke u naoružanju, obeležili su prebezi, zanimanje za naoružanje i vojnu operemu oba suprostavljena vojna bloka. Posebno veliko zanimanje bilo je izraženo za avijaciju, koja se smatrala tada za najnapredniju tehnološku granu vojne industrije.
Tadašnja Jugoslavija aktivno se uključila u ovu igru, a na prve prebege komšija gledala je kao na “dar s neba” i mogućnost da upozna „mlaznu“ tehniku koja je pripadala Istočnom bloku, a do koje nije imala pristupa.
Prebezi komšija savremenom mlaznom avijacijom u Jugoslaviju zabeleženi su u periodu od 1949-1953. godine u vreme intenzivne vojne saradnje sa Sjedinjenim Državama kad je i započet tajni projekat “Alfa”.
Najveći deo sukoba s državama i armijama Informbiroa odigrava se na granicama Jugoslavije. Granice prema severnim i istočnim susedima postale su linije fronta neobjavljenog rata, s komšijama koje su pripadale istom ideološkom taboru. Granični incidenti i provokacije započele su odmah po objavi Rezolucije informbiroa 1948, a intezivirani posebno kada su se zaređale povrede vazdušnog prostora Jugoslavije od mlaznih lovaca sovjetskog i ratnih vazduhoplovstava satelitskih zemalja. Jugoslovenske statistike beleže da je od jula 1948. do maja 1954. ukupno bilo 246 povreda vazdušnog prostora. Tu valja napomenuti da su ubrojane i povrede koje su načinjene od strane komercijalne avijacije, posebno Mađara, a na ruti Budimpešta-Tirana.
Prvi slučaj konkretne povrede mlaznih lovaca mađarskog RV zabeležen je severoistočno od Subotice 14. jula 1952. bio je to MiG-15 koji je leteo na visini od 2.000 metara.
Jugoslavija je smatrala da je napad sovjetske armije uz pomoć susednih zemalja veoma realan, zato je budnost bila veoma velika i ništa se nije prepuštalo slučaju. Međutim, nisu svi preleti bili provokatorski s ciljem izazivanja sukoba, već naprotiv, zabeleženi su i oni koji su bili izraz neslaganja pilota sa sovjetskom politikom. Sletanjem mlaznih aviona Jugoslavija je po prvi put dobila priliku da upozna sovjetske letelice sa kojim su raspolagali Mađari i Rumuni.
Prvi prebeg zabeležen je 13. marta 1952. kada je na zemunski aerodrom sleteo rumunski Henkel-111 oznake AG-58. Iz aviona su izašli politički komesar 17. bombarderskog puka, jedan stariji poručnik, pilot sa još tri člana posade, koji su zatražili azil i izrazili neslaganje sa politikom svoje zemlje.
Dana 5. jula, iste godine, u Jugoslaviju su preletela dva rumunska meseršmita Bf-109 evidencijskih brojeva 319 i 363, koji su pripadali 180. lovačkom puku, sa baziranjem na aerodromu Lugoš. Avioni su se spustili nedaleko od Petrovca na Mlavi.
Za Jugoslaviju svakako, najznačajniji su bili preleti mlaznih aviona. Prvi takav prebeg zabeležen je 24. jula 1953. godine, kada je u Jugoslaviju sleteo rumunski mlazni lovac Jak-23 sa kojim je upravljao pilot Dijakonu Mihai. On je odmah zatražio politički azil. Zanimljivo je to, da je vest u jugoslovenskim medijima o prebegu objavljena tek 35 dana posle tog čina. Ubrzo je za „jakom“ u Jugoslaviju sleteo i prvi migov lovac MiG-15 evidencijskog broja 25, mađarskog ratnog vazduhoplovstva. Zanimljivo je, da je MiG-15 prilikom sletanja oštetio nogu stajnog trapa i deo krila. MiG je u najvećoj tajnosti popravljen.
Oba mlaznjaka je odmah po sletanju i pregledu, preuzeo Vazduhoplovni opitni centar (VOC). Piloti VOC-a u najvećoj tajnosti ispitali su letne osobine oba lovca. Na tim avionima leteli su kapetani Vodoppvec ( na avionu Jak-23 obavio je 17 letova u trajanju od 8,27 časova, kao i šest letova na lovcu MiG-15 u trajanju od 2,40 časova) i Todorović ( na jaku tri leta od 1,14 časova i tri leta na migu, u trajanju od 1,56 časova). U letnim ispitivanjima sovjetskih lovaca učestvovao je i kapetan Prebeg koji je leteo samo na Jaku-23 i to samo jedan let od 20 minuta. Dostupni podaci pokazuju da je na oba lovca ispitano i streljačko (topovsko) naoružanje.
Zanimanje za jednog lovca, pokazali su i Amerikanci, koji su znali za oba prebega. Jugoslavija je SAD dala odobrenje da može i ona da sa svojim pilotima pristupi ispitivanju lovaca, a u skladu sa postignutim tajnim, međusobnim sporazumom, čiji detalji su i dalje skriveni od očiju javnosti.
Amerikanci su dobro poznavali lovac MiG-15, sa kojim su se susreli u Koreji, a pod njihovu lupu stigao je posle prebega severnokorejskog pilota [No Kum-Sok (kasnije Kenneth H. Rowe)]. Za njih je nepoznanica bio Jak-23. Kada su dobili zeleno svetlo da ga ispitaju u letu, državni vrh je samo zahtevao da se operacija izvede u najstožijoj tajnosti i da veoma kratko traje, a da Sovjeti sa kojima je Jugoslavija već bila na ratnoj nozi, to nikako ne saznaju, čime bi se stvari dodatno iskomplikovale.
Operacija “Alfa”
Avion Jak-23 Amerikanci su preuzeli 1. novembra 1953. i transportnim avionom C-124 Globmaster prebacili preko Nemačke u SAD. Ovim činom startovala je operacija “Alfa”.
Pošto je avion prebačen u bazu Rajt Peterson (Wright–Patterson Air Force Base) Dejton-Ohajo (podsećanja radi u istoj bazi iz 1995. su vođeni pregovori i potpisan mirovni sporazum o prekidu građanskog raza u BiH), lovac je preuzeo Vazduhoplovno- tehnički obaveštajni centar – ATIC (Air Tehnical Inteligence Centar). Jak je u periodu od 4-25. novembra testiran, a američki piloti su na njemu izveli 8 letova.
Amerikanci su u analizi Jak-23 zabeležili da letelica ima dobro ubrzanje, da je pokretljiva i da ima veliku brzinu penjanja. Po američkom mišljenju Jak-23 je bio prevaziđen avion, delom zbog opreme i naoružanja, ali zamerali su mu i na malu maksimalnu brzinu leta, kao i to, da je zaostajao za MiG-15.
Krajem novembra iste godine, Amerikanci ponovo rasklapaju jak i u najvećoj tajnosti ga pripremaju za povratak u Jugoslaviju. Tako rastavljeni Jak ukrcan je u transportni avion C-124 Gloubmaster, koji ga je preko Minhena vratio u Jugoslaviju. Treba napomenuti i to, da piloti transportnog aviona do poslednjeg trenutka nisu znali, da je zapravo tajna destinacija Jugoslavija i kakav teret oni prevoze. Da se nešto čudno dešava, ispričao je decenijama kasnije, pilot transportne avijacije USAF Liroj Gud, koji je rekao da osoblje koje je krcalo teret u avion pričalo čudnim stranim jezikom. Tek po krcanju goriva i zauzimanja kursa prema jugu kod pilota u kabinu je ušao pukovnik avijacije inače pratilac tereta i navigatoru predao kartu sa ucrtanom rutom leta i krajnjom destinacijom aviona. Po svedočenju Liroja posle izvesnog vremena u letu Gloubmasteru pridružio se par klipnih lovaca, koje zbog noći on nije mogao da identifikuje njihove oznake. Ime aerodroma na koji su sleteli nije naveo, osim da je saznao da se nalazi u Jugoslaviji pošto je sleteo. Ubrzo posle istovara tereta Liroj je sa posadom uzleteo i dobio novi pravac – Orli – Francuska preko koga su se vratili u SAD.
Priča sa Jak-23 završila se tako, da je avion posle izvesnog vremena vraćen u Rumuniju, a tim je tajni projekat “Alfa” bio završen. Pošto reakcije Sovjeta nije bilo, očito je da nisu znali za ovaj tajni aranžaman Jugoslavije sa Amerikancima, koji je decenijama ostao jedna od najskirvenijih tajni bivše Jugoslavije.
Prebezi pilota sa avionima nisu učestala pojava, ali se javljaju u kriznim političkim, pa i vojnim, vremenima. Nekada su oni bili motivisani ideološkim opredeljenjima, a nekad materijalnim-novčanim potrebama.
Prvi takav prebeg sa jakom materijalnom osnovom zabeležen je 21.septembra 1953. Kada je svernokoresjkom pilotu No Kum-Soku isplaćen ček od 100.000 dolara.
Postoji i nekakvo nacionalno opravdanje, kada su se prebezi na jednoj strani prikazivali kao herojstvo (prelazak MiG-ova 21 iz RV i PVO) u Hrvatskoj, odnosno kao klasično dezerterstvo na jugoslovenskoj strani. Ipak, ne bi trebali da prećutimo, da je prebeg sa Zapada na Istok minoran (a možda i nezabeležen).
