"Tata je sedeo na sredini te nadstrešnice i odjednom je sve palo": Potresne reči sina Vukašina Rakovića, koji je stradao na Železničkoj stanici

Penzioner Vukašin je tog dana krenuo u posetu kod ćerke koja živi u Kaću.

"Sedeo je na klupi, čitao je novine i čekao autobus. Tata je sedeo na sredini te nadstrešnice i odjednom je sve palo. Tone betona su pale na njega", kaže Bojan sa suzama u očima.

Dodaje da od petka nije spavao, ali da mora sve da izdrži.

"Zadesila nas je velika tragedija. Ovo što mi osećamo trenutno ne može rečima da se opiše. Vukašin je imao tri ćerke i mene, imao je sedmoro unučadi, ja sam dobio ćerkicu pre svega dva meseca. Čekao je i osmo unuče, nije ga dočekao".

Vukašinov sin je detaljno nam objasnio kada je čuo za nesreću. U nekoliko navrata nije mogao da stoji na nogama od tuge i bola.

"Čuo sam da se desila nesreći oko podne, a dva sata kasnije sam saznao da je tata poginuo. Bio sam u autobusu kada me je pozvala policija. Izašao sam iz prevoza, sačekala me je patrola. Tri policajca, bili su ljubazni izjavili su mi saučešće", rekao je Bojan, a potom dodao da je video ceo snimak pada nadstrešnice i da nije mogao da veruje kako je sve palo u sekundi.

Naš neutešni sagovornik potom je objasnio horor film u kome se našao, kada je išao u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu kako bi identifikovao oca.

"Verujte, to što sam tamo video, to ne može da se opiše, objasni... Sve porodice stradalih došle su u subotu u isto vreme da prepoznaju najmlijije. Idem hodnikom, a ne znam šta me drži da hodam. To je neka jeza, ne znam, taj neki osećaj. Ne znaš šta ćeš zateći. Moj tata je bio u sobi broj pet, a dok sam išao hodnikom ka toj prostoriji krajičkom oka video sam u sobi broj tri - telo deteta. Bože, koja tuga. To što sam video, to je...", kaže potresnim glasom Bojan dok briše suze.

"Od njih ništa nije ostalo, ništa! Tatu sam prepoznao po satu, to je jedino što sam mogao da identifikujem. Video sam mu glavu, to je on, video sam ga leži pokriven".

Sa knedlom u grlu Bojan je smogao snage da nam kaže da je njegov otac Vukašin bio teško bolestan.

"Išao je na hemoterapije i borio se, a onda je skončao na ovakav način", kaže dok ga prijatelj grli.

"Znate šta, žao mi je mog oca. Žao mi je, on je moj i nije trebalo na ovakav način da umre, ali ta tragedija što su nam deca stradala. Pa to je tužno, pretužno. Oni nisu ni počeli da žive! To mi je najžalije. Bio sam na mestu nesreće video sam sve to", kaže Bojan za Kurir.

Podsetimo, u petak nekoliko minuta pre podne srušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, gde su putnici čekali prevoz. Više od 80 spasilaca ceo dan pokušavalo je da raščisti ruševine i da izvuku povređene, ali nažalost izvukli su i 14 tela među kojima je bilo i dvoje dece.

Istragu povodom stravične nesreće vodi nadležno novosadsko tužilaštvo.