"U bolnici me je zagrlio i rekao da ga ne puštam. Pričao sam mu koliko ga volimo": Nikola i Jovan su u masakru ostali bez braće, a njihove reči odjekivane su sudnicom

Brojni svedoci dali su iskaze tokom suđenja, a najpotresniji je bio trenutak kada su braća Mitrović, Nikola i Jovan, izašli pred govornicu sudnice u Specijalnom sudu. Oni su u masakru Uroša Blažića ostali bez rođenog brata Petra i brata od strica, Marka Mitrovića.

Njihova svedočenja o trenutku kada su ugledali braću, ali i kako su jednog od njih vozili u bolnicu, potreslo je sve prisutne u sudnici.

Najpre je svedočio Nikola.

“Nastradala su mi braća, Petar i Marko. Zatekli smo katastrofu. Spavao sam kući, probudila me snajka i rekla da se desilo. Mislili smo da je neka tuča, shvatili smo da je ozbiljnije kada smo došli”, rekao je on.

Istakao je da su po dolasku jednog brata ubacili u automobili i odvezli u Hitnu, dok mu je brat od strica stradao na licu mesta.

“Video sam Dejana i Dragana Milića nosili su Nikolu Milića u automobil. Čuli smo Petrov glas i krenuli smo ka njemu. On je bio sa leve strane spomenika, ležao je na leđima. Brata od strica nismo videli kad smo ušli, a on je bio odmah na ulazu. Videli smo ga tek kad smo iznosili Petra. Sedeo je, noge su mu bile na podu, leđa preko nogu, ruke iznad glave, predavao se verovatno. Marko je bio mrtav, imao je rupu na čelu. Video sam Nemanju Stevanovića na par metara od Petra, dao mi je telefon da zovem policiju i Hitnu pomoć. On je preminuo u bolnici. Odmah smo otišli za Smederevo, usput smo sreli policiju i Hitnu pomoć. Obišli smo Dejana koji je takođe išao za Smederevo”, rekao je on u sudnici.

Nakon njega je svedočio Jovan Mitrović, rođeni brat Petra Mitrovića i brat od strica Marka Mitrovića.

"Ne poznajem okrivljene. Brat rođeni sam Petra i brat od strica Marka. Oko 22.30 gledali smo utakmicu, legao sam da spavam. Možda minut posle toga sam čuo oca da izlazi iz sobe na donjem spratu i viče: "Brzo, pobi ih čovek, pobiše se". Sleteo sam sa sprata, majka je izašla i vrištala, rekla je da idemo brzo na Ravni gaj. U međuvremenu je žena probudila brata Nikolu. Sišao sam dole, mislio sam da je tuča. Nije mi bilo logično da petar zove tatu u vezi sa tučom, već sam mislio da bi zvao nas. Ubacili smo motku i lopatu u auto, s namerom da ih branimo. Ispred nas je bio auto sa sva četiri migavca, to su bili otac i stric Nemanje Ilića", rekao je on.

Potom je govorio o trenutku kada je čuo brata Petra kako leži na zemlji.

"Čuo sam Petra da zove, ležao je na leđima pored spomenika, nije mogao da ustane. Prišao sam mu, a posle toga sam krenuo redom, video sam ih sve. Nisam znao šta me je snašlo. Majka i otac su došli, rekao sam majku da zove Hitnu pomoć, a brat i ja smo odlučili da Petra ubacimo u auto. kako bih prešao preko rupe ili ležećeg policajca, vikao je da ne može da izdrži, da stanemo i da ga izbacimo napolje. U bolnici me je zagrlio i rekao da ga ne puštam. Pričao sam mu koliko ga volimo i koliko želimo da ostane živ", rekao je.

Jovan je u jednom trenutku krenuo prema Blažićima, ali ga je straža izvela iz sudnice.

Preti mu 20 godina zatvora

Suđenje Urošu Blažiću za masakr u selima u okolini Mladenovca i Smedereva počelo je u maju ove godine, međutim, prvo ročište odmah je prekinuto kada su roditelji ubijene dece nasrnuli na ubicu. Posle ovog incidenta, suđenje je prebačeno u Beograd, u zgradu Specijalnog suda.

U masakru Blažića ubijeno je devet osoba, dok je više od 10 ranjeno. Blažiću za ovaj stravični zločin preti 20 godina robije, jer je u trenutku zločina nije napunio 21 godinu i bio je mlađi punoletnik.

VIDEO: Klupe sećanja za ubijene u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju