Epilog slučaja koji je promenio Srbiju: Ovo su najpotresnici trenuci na suđenju za masakr u školi "Vladislav Ribnikar"

Parnični postupak obeležen je suzama i bolnim rečima roditelja stradale dece, koji su govorili o kobnom 3. maju, ali i kako izgleda njihov život nakon istog. Većina njih to više ni ne smatra životom.

Reči roditelja, iz pretresa u pretres, odjekivale su sudnicom i nikoga nisu ostavile ravnodušnim.

Jedno od svedočenje jeste i iskaz Daneta Dukića, oca ubijene Adriane Dukić. Sa dubokom tugom govorio je o tome kakva je bila njegova ubijena Adriana bila, koliko mu je značila, kao i kako je izgledao trenutak kada je saznao da njegove ćerke više nema.

"Bila je mrtva na školskoj klupi"

“Kada sam ušao u tu prostoriju video sam i direktoricu. Rekli su mi da je Adriana ubijena i izjavili saučešće. Izašao sam napolje i poslao supruzi poruku da ide kući. Plakao sam. Posle masakra zvala nas je direktorica, izavila je saučešće. Trebalo je potom da preuzmemo stvari, sve je bilo natopljeno krvlju, samo je njena pernica ostala na stolu… Dan nakon ubistva, morao sam da idem na identifikaciju i svom detetu da pripremam sahranu”, ispričao je tada kroz suze otac i dodao:

“Zvao sam Adrianu na telefon, ali je bila nedostupna. Naša deca su već bila mrtva. Ona je ubijena sa pet metaka, jedan metak u potiljak i četiri u telo. Bila je mrtva na školskoj klupi. Samo ne znam koje dete je zaslužilo da bude izamsakrirano. Od tada idemo svaki dan na groblje, da se isplačem, da se izvinim i da joj kažem da je volim. Osećam se krivim što sam iz Francuske došao da živim u Srbiju”.

"Posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao"

Prilikom svedočenja Ivana Božovića, oca devojčice Ane koja je ubijena u holu škole jer je bila dežurni učenik, nije bilo osobe koja je mogla da zadrži suze. On je ispričao da je agonija trajala nekoliko sati sve dok nije saznao zastrašujuću istinu da je njegova ćerka nastradala.

Kako je rekao, najteži momenat bio je kada mu je rečeno da mu je ćerka mrtva.

“Jedna od majki koja je bila tu, ušla je prva, a kada je ona izašla ušao sam bez poziva i samo sam rekao: „Recite mi više da znam gde mi je dete!“. Odmah su mi rekli, ali posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao. Razmišljao sam kako suprugi da kažem. Plakao sam na zidiću, video sam brata tu, zagrlili smo se.. Tada je supruga došla, ona je odbijala da poveruje.. Rekao sam joj da sam već bio unutra i da nema šta više”, rekao je otac Ane bolnim glasom.

"Samo sam želela da zagrlim svoje dete"

Porodica ubijenog mladog pijaniste Andrije Čikića, koji je pohađao odeljenje u kojem se dogodila tragedija, iznela je svedočenja koja su duboko potresla sve prisutne. Emocije i opisi kojima je Andrijina majka govorila o njihovom odnosu rasplakali su ne samo porodice i publiku, već i sudiju i advokate.

“2. maja uveče rekao mi je da ga probudim jer ima čas istorije i da ne sme da kasni. Ujutru smo ga odvezli u školu i poslala sam mu poljubac i rekla dobro uči, on je nama poslao poljubac i rekao dobro radite”, rekla je drhtavim glasom Suzana Stanković Čikić.

Majka Andrije Čikića osvrnula se i na trenutke koji su usledili u policijskoj stanici, kada nisu mogli da pronađu svog sina. 

“Dok smo bili u taksiju čula sam da su ubijena deca i rekla sam tada taksisti da nas vozi u SUP Vračar. Kada smo stigli tamo već je bilo dosta ljudi. Uhvatili su me za ruku, na spratu sam videla direktorku škole, kada sam je pogledala ona je samo oborila glavu, tada smo doživeli najveći šok. Pitala sam da li možemo da ga vidimo, samo sam želela da zagrlim svoje dete”, rekla je uplakana majka.

"Ubio nam je Katu i onda sam čula njen vrisak"

Porodica stradale Katarine Martinović pokušala je rečima da opiše samo delić svog nezamislivog bola. Njena majka Miljana ispričala je kako je, u haosu koji se odvijao između škole i Kliničkog centra, dobila poziv iz MUP-a. Glas s druge strane telefona rekao joj je da mora odmah doći u policijsku stanicu, čime su započeli najteži trenuci njenog života.

“Tamo sam videla ćerku da leži u nečemu sličnom krevetu. Uspela sam da pitam samo da li je smrt bila trenutna, oni su samo klimnuli glavom. Usledio je još jedna stres – kako da svojoj srednjoj ćerki, koja je ispred škole, da kažem da joj je sestra mrtva. Došla sam i rekla joj: “Ubio nam je Katu i onda sam čula njen vrisak”, rekla je u suzama i tada se cela sudnica rasplakala.

"Ja sam tada pao na pod i pitao Boga zašto?"

Kroz sudnicu su odzvanjali suze i jecaji dok je Dragan Kobiljski, otac Eme Kobiljski, govorio o svojoj ćerki. Ispričao je kako je Ema bila dete koje je razumeo od prvog dana njenog života i kako je rasla u svetu ispunjenom ljubavlju i razumevanjem. 

“Radio sam u inostranstvu, Nina me je probudila pozivom da se desila pucnjava, plakala je. Kada sam čuo da je Dragan ranjen, nije mi bilo svejedno. Odmah sam izašao napolje da prošetam. Prolazilo je puno vremena, to je izazivalo nelagodu, znam da me je dobro razumela, da treba da mi javi kad je nađe. Tada se pojavila slika na nekom portalu Nine kako plače, zovem kuma da proverim, on kaže da nije. Bio sam sam na nekom parkingu kada mi je javila. „Naša Ema je ubijena“, rekla je. Ja sam tada pao na pod i pitao Boga zašto? Rekao sam Nini da krećem za Beograd odmah, pozvao sam jednog svog igrača, jedva sam smogao snage. Jedan od igrača je rekao da će me on voziti. Kada sam stigao kući Nina me dočekala na vratima i rekla samo sam te čekala da dođeš, oboje smo plakali”, ispričao je otac Eme Kobiljski i dodao: 

“Dosta vremena provodim sam, gledam njene slike, njen osmeh mi govori: "Tata, biće sve dobro". Imam i snimke na kojima mi priča koliko me voli, oni mi život znače. Na Viberu joj često šaljem poruke, ali tamo piše da je viđena poslednji put pre mnogo vremena. Pokušavam da nađem mir, ali mira nema“, kazao je Kobiljski.

"Tada sam došla do tačke od koje nema dalje"

Nina Kobiljski, majka devojčice Eme i supruga trenera Dragana Kobiljskog, ispričala je da je poslednji put videla svoju ćerku kada je odlazila u školu sa svojom mlađom sestrom.

“U policijskoj stanici na Vračaru ušla sam u kancelariju i videla jednog inspektora. Samo je izgovorio: ‘Žao mi je’. U tom momentu ispustila sam krik i više ga ništa nisam čula. Ispred stanice sam videla uplakane roditelje i počeli smo da se grlimo. Tada sam došla do tačke od koje nema dalje, ali ne mogu to da prihvatim. Draganu sam tada samo rekla: ‘Ema je poginula’. On se srušio ispred apartmana u kojem je stanovao u Rumuniji”, kazala je Nina na sudu.

"Umrla sam sa svojim detetom"

Natalija Aćimović ispričala je da je njihova ćerka za porodicu bila dar od Boga. Sa suzama u očima prisetila se koliko je njena trudnoća bila teška, što je činilo gubitak deteta još bolnijim i nezamislivijim.

“Bila je jako zrela i pametna. Svi su tražili njeno mišljenje, od najvećih sitnica do najbitnijih stvari. Porodica je bila ispunjena ljubavlju, iskazivali smo je svakog dana i svakog minuta, na različite načine. Bila je naša svetlost i radost. Umirala sam tada, znala sam da ništa nije u mojim rukama. Nadali smo se čudu, ali ono se nije desilo nažalost. Umrla sam sa svojim detetom”, rekla je majka.

U sudnici su se nizali trenuci koji su duboko potresli sve prisutne.

Svedočenja roditelja ubijene dece, ispunjena suzama, tugom i nemerljivim gubitkom, ostavila su snažan utisak na sve.

Svako od ovih svedočenja nosi svoju strašnu i nepodnošljivu priču, podsećajući na neizbrisiv trag koji je tragedija ostavila u životima porodica.

Podsetimo, u masakru 14-godišnjeg K. K, 3. maja 2023. godine, ubijeno je devet učenika i domar te škole. Kobnog dana, K. K. je hicima iz očevog pištolja izvršio masakr koji je uznemirio ceo region.

BONUS VIDEO: Presuda ne umanjuje bol