"Posledice mogu biti katastrofalne": Serija napada molotovljevim koktelima, gore lokali i automobili, stručnjak objašnjava zašto

Na Banovom brdu u Beogradu, samo u toku jedne noći, između 7. i 8. oktobra, za sada nepoznata osoba zapalila je četiri parkirana automobila. Vozila su potpuno uništena. Dve noći ranije, između 5. i 6. oktobra zapaljen je i potpuno uništen restoran "Familija" u Požeškoj ulici u istom kraju Beograda, na Banovom brdu. Takođe u oktobru, tačnije 3. oktobra, na parkingu u Novom Beogradu zapaljen je automobil brata bivšeg komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoja Vulevića.

Tokom avgusta cvećara "Imela" na Konjarniku našla se na meti piromana čak dva puta. Nepoznati napadači razbili su izlog i pokušali da podmetnu vatru u radnji. Napadi bi mogli da se nabrajaju u nedogled, a ono što im je zajedničko je što je uglavnom korišćeno isto sredstvo - benzin, ili ono što se u medijima naziva molotovljev koktel.

"Razlog za korišćenje tog sredstva je vrlo jednostavan, nažalost. Može lako da se nabavi u radnji ili na pumpi, jeftino je i ono što je možda i najbitnije, ne zahteva neko preterano znanje ili prethodnu obuku, kao što je slučaj prilikom postavljanja improvizovanih eksplozivnih naprava. Molotovljev koktel se jednostavno pravi, flaša benzina ili nekog drugog ubrzivača požara, u koji se dodaju razni sastojci. Ipak, ređe se baca flaša sa zapaljivom tečnošću, već počinioci najčešće razbiju prozor vozila ili izlog radnje, poliju benzin, zapale ga i pobegnu", objašnjava za portal Nova.rs Slobodan Nešković, sudski veštak i bivši inspektor Odeljenja za otkrivanje uzroka požara, eksplozija i havarija.

Iako ne zahteva nikakvo znanje, posledice mogu biti katastrofalne.

"Benzin, ali i drugi ubrzivači požara, mogu da nanesu ozbijne povrede u dodiru sa kožom i počinioci ponekad sami sebi nanesu povrede, pogotovo ako brzo ne ugase plamen koji ih je zahvatio. Benzin brzo sagoreva, ali se plamen brzo proširi na sve zapaljive materijale sa kojima dođe u kontakt i onda izbija veliki požar koji se brzo širi", objašnjava Nešković.

Zašto napadači koriste benzin i molotovljeve koktele a ne eksploziv na najbrutalniji način pokazala je nedavna smrt Martina S. (21), državljanina Severne Makedonije, koji je razneo sam sebe u stanu u Kosovskoj ulici dok je, kako se sumnja, pravio eksplozivnu napravu.

"On je pravio improvizovanu eksplozivnu napravu i nešto je pogrešio. Koristio je eksploziv pentrit, koji ne može da detonira ni ako se zapali, već gori. Ne znam na koji način je hteo da aktivira eksploziv i u koje svrhe, da li je koristio električni upaljač ili neki drugi. Ljudi iz kriminogene sredine nauče jedan način na koji se prave takve bombe i to im je svojevrsni "potpis" pomoću kojih iskusni policajci mogu da ustanove ko ih je i kako naučio da to rade", objašnjava sudski veštak i bivši inspektor.

Kako je Molotovljev koktel dobio ime

Molotovljev koktel dobio je ime po Vjačeslavu Molotovu, nekadašnjem ministru spojenih poslova Sovjetskog saveza, ali nisu ga izmislili Rusi ili neki drugi stanovnici SSSR-a, već njihovi zakleti neprijatelji - Finci.

Naime, kada su svojevremeno Sovjeti napali FInsku, nakon sporazuma Ribentrop - Molotov novembra 1939. godine, Finci, slabo naoružani, borili su se kako znaju i umeju protiv nadmoćnijeg neprijatelja.

Jedno od neprijatnih iznenađenja za Crvenu amriju bilo je prosto i jednostavno rešenje: flaša benzina kojima su Finci gađali i uspešno uništavali sovjetske tenkove i uništili ih na stotine. Svom izumu Finci su mu dali ime - "Molotovljev koktel".