Poslanici završili raspravu o kandidatima za sudije Ustavnog suda, sutra glasanje

Poslanici su, po završetku rasprave o te dve tačke, nastavili raspravu o preostalih 15 tačaka dnevnog reda.

Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević prethodno je ocenila da je ceo izbor sudija Ustavnog suda "manje dostojanstven" od izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da je on morao da dođe pred nadležni skupštinski odbor i odgovara na pitanja poslanika.

"Mi ovde o sudijama Ustavnog suda pričamo samo na osnovu biografija, nakon sednice Odbora koja je trajala pola sata. To, samo po sebi, je razočaravajuće", kazala je Đorđević.

Prema njenim rečima, bolna je činjenica da u Srbiji postoji slaba ustavna kontrola, tipična za autoritarne režime i da Ustavni sud osnovni test ustavne demokratske države - ne ispunjava.

"Ustavni sud treba da bude čuvar Ustava, a ne čuvar izvršne vlasti, da brani ustavnost i zakonitost tako što će, kada treba, poništiti akte koji su neustavni, jer sam parlament i Vlada ne mogu sami sebe da kontrolišu. To treba da radi Ustavni sud. Institucija je dizajnirana da može da se suprotstavi izvršnoj vlasti, što naš sud skoro nikada ne radi", navela je Đorđević.

Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da je Ustavni sud "ustavio" poštovanje Ustava u Srbiji, navodeći da su dokazi za to - više od 40.000 nerešenih predmeta, kao i odnos predsednika države prema Ustavu.

"On ga ne poštuje na dnevnoj bazi. Najnoviji je ovo što je juče uradio, po svom priznanju ili hvaljenju, on je rekao da je on odlučio da niko ne ide na samit EU-Zapadni Balkan. Ko je on da odluči? To mu ne piše u Ustavu, na taj samit je trebalo da ide premijer Đuro Macut, koji je mogao da zamoli predsednika da ide umesto njega, ukoliko nije mogao", kazao je Ponoš.

Ocenio je da je Vučić time prekršio Ustav, jer to nije u njegovoj nadležnosti, dodajući da je uz to "obrukao zemlju", jer se prvi povukao "čim mu nešto nije bilo pravo", iako je nekoliko dana ranije uputio inicijativu da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU.

Ocenio je da Vučić krši Ustav i najavama da će napraviti sud ili tužilaštvo koje će moći da sudi Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao i time što je "odlučio da ne primi komandanta južnog krila NATO, jer je imao pametnija posla - da ponižava novinara N1".

"Od tog admirala zavisi bezbednost Srba na Kosovu, ne od one ekipe iz Banjske, od Radoičića. Probali ste to, nije mu išlo. A on nije imao vremena da primi komandanta južnog krila NATO. Kome će da se požali kada opet napadnu Srbe na Kosovu?", pitao je Ponoš.

Odgovarajući Ponošu, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov kazao je da opozicija "ne razume državničko ponašanje predsednika Vučića".

"Oni ne razumeju da neko može da odbije da se pojavi na nekom skupu. Oni ne da ne odbijaju da se pojave, oni sami idu i kad ih niko ne zove, ne bi li na tim mestima govorili nešto ružno o svojoj zemlji", ocenio je Jovanov.

Naveo je da nije sporno da je Srbija na evropskom putu, da želi otvaranje klastera i punopravno članstvo u EU, ali da je "za taj tango potrebno dvoje".

"Jasno je da se šalju određene političke poruke, razumeli smo to, i zašto bi predsednik morao da radi neke stvari onako kako se dopada nekim ljudima u našoj zemlji", naveo je Jovanov.

Poslanik pokreta Mi snaga naroda Branko Lukić izjavio je da je ta poslanička grupa predložila kandidatkinju Jelenu Vučković za sudiju Ustavnog suda, navodeći da je ona u situacijama, ostajući u manjini, iznosila svoju pravnu argumentaciju na jedan ubedljiv način, što govori o "vrlo visokom nivou logičke doslednosti jednog jasnog literarnog izražavanja i poznavanja prava daleko iznad kriterijuma koje Ustav predviđa kao kvalifikatorne".

"Vrlo je važno da sudija Ustavnog suda karakterno, čvrsto stoji na tome da će doneti odluku, a ne bežati od donošenja odluka, onda kada misli da je stvar dovoljno raspravljena za meritorno odlučivanje, da se neće plašiti da ostaje u manjini i da će uvek iznositi svoj stav u raspravama koje prethode donošenju odluke", naveo je Lukić.

Kroz takvo postupanje, prema njegovim rečima, podiže se ukupna pravna kultura u razumevanju tumačenja Ustava i ustavnosti.

Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj ocenio je da izbor sudija Ustavnog suda, kao i sam rad tog suda, prema oceni te stranke predstavlja jednu od ključnih tačaka u vraćanju poverenja građana u institucije, odnosno jedno od rešenja za izlazak iz krize i prvi korak "vraćanju otuđenih institucija u ruke građana".

Smatra da je većina predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda "jasan su pokazatelj" da proces izbora sudija ide u smeru "cementiranja trenutnog stanja, u kome su režimske stranke, suprotno Ustavu, vlast podredile svojim interesima i potrebama".

"Plašim se da će građani, umesto čuvara ustavnosti i pravnog poretka Srbije, dobiti sudije Ustavnog suda koje će da štite rušenje pravnog poretka, obesmišljavanje vladavine prava, urušavanje institucija i države", naveo je Škrijelj.