Policija mu polomila rebra i kuk, a dobio bednu odštetu

Autori: Tanja Milovanović i Ana LalićSlučaj prebijanja Uroševića, koji je u napadu zadobio čak 15 odvojenih povreda, samo je jedan od primera da policija često ume da prekorači svoja službena ovlašćenja. Ovo se najbolje videlo na protestima sredinom jula u Srbiji, tokom kojih su izbili neredi, pa su se tako brojni građani, ni krivi-ni dužni, našli na meti pendreka.O prekoračenju ovlašćenja službenika MUP tokom demonstracija ispred Narodne skupštine Srbije svedoče brojni video-snimci i fotografije na društvenim mrežama, a postavlja se pitanje koliko građani mogu dobiti na ime odšteta, ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je pretučeni Urošević za stravične i trajne povrede zadobio tričavih 100.000 dinara. Stručnjaci u razgovoru za portal Nova.rs ističu da, iako zakon nije predvideo raspon u kome se kreće iznos naknade štete, po dosadašnjoj praksi, ove cifre idu do nekoliko stotina hiljada dinara."Sam zakon o obligacionim odnosima pravi razliku između štetnika - lica koje je nekom štetu pričinilo, nanelo i ostećenika - lica na čijoj strani je šteta nastala. Da bi bilo kakav zahtev za naknadu štete bio osnovan, pre svega, mora postojati uzročno-posledična veza između samog štetnog događaja koji se desio i posledice koja je nastupila. Ukoliko je utvrđeno da je došlo do prekoračenja ovlašćenja policijskog službenika, koje je za posledicu imalo nastupanje lakših ili teških telesnih povreda, na strani oštećenog lica može se govoriti postojanju te uzročno-posledične veze koja je osnov za eventualnu naknadu štete", kaže za portal Nova.rs advokat Ivan Simić.

Simić u razgovoru za naš portal navodi da od težine posledice koja je nastupila, odnosno da li je reč o lakim ili teškim povredama, zavisi i kretaće se i raspon naknade, koja se isplaćuje za fizičke bolove, pretrpljen strah i umanjenje životne aktivnosti."Ukoliko je oštećenik usled tog događa i nesposoban da radi, i u tom delu mu pripada pravo na posebnu naknadu, u vidu posebne rente. Dužinu i intezitet trajanja fizičkih bolova utvrđuju veštaci medicinske struke, odnosno psihijatar kada je u pitanju strah. Takođe, u sudskom postupku može se utvrđivati i koliki je doprinos oštećenog lica nastanku štetnog događaja, pa ukoliko se utvrdi da ga ima, to takođe može uticati na visinu naknade. Same naknade mogu ići u rasponu od nekoliko desetina hiljada dinara, pa sve i do vise stotina hiljada dinara, ako je reč o teškim telesnim povredama, ne postoje fiksne", kaže poznati advokat.On dodaje i da se u sudskom postupku utvrđuju sve okolnosti konkretnog događaja, pa se u odnosu na ove pomenute paremetre donosi odluka koliki iznos ce eventualno štetnik isplatiti oštećeniku. Ističe i da presuda, kojom je odlučeno o naknadi štete kao obliku građansko pravne odgovornosti, ne dira se u ostale postupke - krivične, disciplinske, ukoliko su u toku.Sa druge strane, advokat Borivoje Borović ukazuje za naš portal čemu vrlo često pribegava policija, ukoliko je evidentno da je prekoračila svoja ovlašćenja."Što se tiče službenih lica, oni uvek kada izvrše neko krivično delo, podnose prijavu protiv te osobe u čijem slučaju su intervenisali. Podnose prijavu za krivično delo sprečavanje službenog lica u posao obavljanje ili ometanje. Kod tih krivičnih dela postoje neka četiri stava, a interesantno je da je četvrti uveden tek kasnije, a za koji sam se ja zalagao dok sam bio narodni poslanik. U njemu piše da, ukoliko se službeno lice ponaša grubo i nezakonito, onda se okrivljeni može osloboditi", navodi Borović i dodaje da prethodna tri govoto uvek idu u korist policajcu.

On ističe i da svi građani prema kojima je policija postupala mimo zakona i predviđene procedure, trebalo bi da, pored krivične prijave, tuže državu za nadoknadu štete."Tuži se država i ona se obaveže da plati neki iznos, u zavisnosti da li je oštećenoj osobi naneta teška telesna povreda, laka, odnosno da li je ozbiljno nezakonito ponašanje policije ili nije. Uglavnom se ovi iznosi kreću od 100.000, pa sve do 500.000, 600.000 dinara", dodaje on.I advokat Denis Bećirić, inače bivši sudija, saglasan je sa kolegom da vrlo često policajci posežu za ovakvom metodom "odbrane"."Uglavnom napišu krivične prijave za ometanje i sprečavanje službenog lice u vršenju službene radnje, iako nema napada, u izveštaju navedu kao da ga je bilo. Što se tiče policijskog postupanja, MUP ima svoju unutrašnju kontrolu i kada god se primeni sila, službenici su dužni da napišu izveštaj o primeni sile, koji prolazi određenu kontrolu. Inače, prekoračenje ovlašćenja, odnosno prekomernu upotrebu sile, često je u praksi teško dokazati, jer policija neretko nailazi na otpor prilikom intervencije", kaže Bećirić i dodaje:

"Tanka je granica. Ipak, ima i slučajeva kada policija pretera, što smo videli na demonstracijama u julu", navodi on.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram