28
Nedavni napad Novosađanina N.E. na policijsku patrolu, gde ih je vređao i brutalno pretio jednom policajcu, samo je jedan u nizu sličnih događaja u poslednje vreme, gde pojedina lica, koja se hvale uticajnim očevima ili kumovskim vezama sa predsednikom države, ponižavaju srpsku policiju i ponašaju se kao da za njih zakona nema.
Dok „običan svet“ pazi gde je parkirao auto i da li je vezao sigurnosni pojas i dok policija vrlo odlučno interveniše silom na demonstrante, hapsi studente, a sud im određuje pritvor, pojedinci prema policajcima na ulici ne pokazuju nikakav obzir.
Zbog svojih bliskih veza sa vladajućim režimom, ličnim poznanstvima sa predsednikom države ili zbog moćnih očeva daju sebi za pravo da bukvalno divljaju skupocenim kolima po ulicama, prozivaju i vređaju policiju na društvenim mrežama, prave udese pod dejstvom alkohola i narkotika, a nekima se omakne i da usmrte devojku na pešačkom prelazu.
Pročitajte još:
28
9
18
Epilog je uglavnom – nikom ništa. Ili najmoćniji komentar ovog režima na svako nepočinstvo njima bliskih ljudi – čuveno „pa šta“.
Sin Željka Mitrovića, kumovi predsednika Vučića Uroš Panić i Nikola Petrović, poznati beogradski ginekolog koji je pokušao da pregazi policajca mercedesom u Beogradu, kao i poslednji događaj o kome smo pisali, u kome N.E. brutalno preti policajcima u Novom Sadu su najslikovitiji primer koliko pojedinci u Srbiji misle da su svemogući.
U ovim navedenim primerima se ne može reći da policija nije preduzela ono što se od nje očekuje. Protiv svih ovih ljudi policija je podnela odgovarajuće prijave, ali su postupci pred tužilaštvom ili izostali ili je sud oslobađao krivice ove ljude.
Sin Željka Mitrovića je zbog gaženja devojčice na pešačkom prelazu, nakon čega je pobegao sa lica mesta na kraju osuđen na godinu dana kućnog pritvora. Kumčetu predsednika Vučića Urošo Paniću je „uhapšen lambordžini“ umesto njega iako se javno, divljajući automobilom, obraćao policiji preko Tiktoka govoreći kako mu ništa ne mogu.
Protiv Vučićevog kuma Nikole Petrovića tužilaštvo neće voditi krivični postupak za saobraćajnu nezgodu koju je napravio svojim „meklarenom“, iako je u trenutku nesreće bio pijan i drogiran. Navedeno je u odluci da kokain ima dejstvo samo dok se nalazi u krvi, tj. pre razgradnje, a kod Petrovića je detektovan u urinu. Ipak, ostalim vozačima kojima se pronađe kokain u urinu tužilaštvo ne uzima kao olakšavajuću okolnost.
Poslednji događaj u kome N.E. brutalno preti i napada saobraćajnog policajca su policija i tužilaštvo takođe procesuirali. Njemu je pisana krivična prijava za napad na ovlašćeno službeno lice, tužilac je tražio pritvor, međutim sudija je ipak procenila da je mera kućnog pritvora za N.E. adekvatnija od klasičnog pritvora. N.E. ima sijaset krivičnih prijava za teška krivična dela ali ni za jedno još uvek nekim čudom nije osuđen. Za neka je oslobođen, za još par su postupci u toku.
Dakle, iako se našem MUP-u ima što šta zameriti, treba biti pošten pa reći da je u dosta situacija policija uradila svoj deo posla, ali treba imati u vidu da policija nema moć podizanja optužnica i donošenja presuda – to je delokrug tužilaštva i policije.
Glišo Vidović, predsednik Sindikata policije „Sloga“ u svojoj izjavi za Nova.rs navodi da je događaj iz Novog Sada, kao i događaji koje smo nabrojali čist dokaz degradacije policajca, ali i policije u celini.
„Prvo treba napraviti razliku između običnog policajca i MUP-a kao sistema. Obični policajci su većinom časni ljudi koji obavljaju svoj posao pošteno i profesionalno, kao što se moglo videti i na ovom primeru iz Novog Sada, ali i na nekim drugim primerima. Običan policajac je ponižen i degradiran preko svake granice. Prosto sistem je stvorio ljude koji imaju toliku moć, da daju sebi za pravo da prete i napadaju policajce, da se ponašaju bahato samo zbog toga što su na neki način u milosti režima“, kaže Vidović.
On dodaje da država, MUP i pravosuđe umesto da štite policajca oni rade upravo suprotno.
„Policajac ne oseća da je zaštićen od strane države i MUP-a. On je doveden u situaciju da se plaši da zaustavi neki skupoceni auto ili automobil sa personalizovanim tablicama, jer ne zna da li je za volanom tog automobila neki moćnik ili kriminalac koji uživa zaštitu sistema. Pri tom je i nedovoljno plaćen, pa ni sa te strane nema motiv da radi posao kako bi trebalo, a oni koji ipak reše da rade po zakonu bivaju izloženi opasnosti i moraju sami da se staraju o bezbednosti. Ni za ovaj slučaj u Novom Sadu se ne bi znalo da kolege tog policajca kome je prećeno nisu rešile da slučaj iznesu u javnost kako bi zaštitile svog kolegu“, navodi Vidović.
On na kraju navodi da država ovakvim odnosom prema policiji poručuje javnosti da postoje oni za koje zakon ne važi i oni na koje se zakon strikto i strogo primenjuje što je nedopustivo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare