0
Na poslednjem ročištu na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, okrivljeni saradnik tužilaštva Srđan Lalić optužio je Miljkovića da je hteo da preuzme tribinu Fudbalskog kluba “Rad”, te da je to pokušao da učini tako što će zavaditi ključne ljude na Radovoj tribini.
Prošlo je gotovo sedam meseci otkako je na Banjici, u jednoj teretani, ubijen Luka Perenčević, mladić koji se, između ostalog, dovodio u vezu sa incidentima na Radovoj tribini, ali je takođe poznat i organima gonjenja po više krivičnih dela.
Sedam meseci kasnije, dok Perenčevićev ubica, koji je kobnog dana hladnokrvno ušetao u teretanu maskiran u dostavljača hrane i ispalio mu nekoliko hitaca u telo, još nisu pronađeni, a Perenčevićevo ime spomenuto je na poslednjem ročištu klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
„Da li poznaješ Luku Perenčevića“, upitao je Miljković dojučerašnjeg saradnika Srđana Lalića, na šta mu je on odgovorio da ga ne poznaje lično. Miljković ga je potom upitao da li su bili u zavadi, na šta je Lalić kazao da je Perenčević izbo više desetina ljudi, a par njih bili su mu bliski.
„Hteo su da instruišeš Luku da ubije Dragana Supurovića, hteo si da mu pomogneš i onda da preuzmeš Radovu tribinu i nakon toga da odvedeš Perenčevića u kuću u Ritopeku“, rekao je Lalić Miljkoviću. Na Miljkovićevu opasku da laže da nije bio u konfliktu sa Perenčevićem i pitanje šta će mu Radova tribina, Lalić je rekao isto kao i Partizanova – za kriminalne radnje.
Supurović (50) godinama slovi za jednog od vođa navijčke grupe „Junajted fors“, inače jedne od najbrutalnijih navijačkih skupina koja je osnovana 1987. godine, a njegov dosije ispunjen je krivičnim prijavama za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet i posedovanje opojnih droga, za izazivanje verske i nacionalna mržnje i netrpeljivosti, za prikrivanje, za ugrožavanje javnog saobraćaja…
0
0
3
Šira javnost je za Supurovića saznala nakon što je septembra 1994. godine u kafiću Tržnog centra Vidikovac na Čukarici, kako se sumnjalo, ubio Ivana Pavlovića.
Kobnog dana, 22. spetembra 1994. godine. Supurović je, kako se sumnjalo tada, došao u pomenuti kafić, prišao je stolu i zapucao. Tada su ranjeni i Aleksandar Mandić i Mihajlo Nenadić, a Pavlović je podlegao ranama.
Supurović je zbog ovog ubistva najpre oslobođen prvostepenom presudom, potom je drugostepenom odlukom suda ipak osuđen, da bi zatim po zaključku trećestepenog veća, nakon žalbi Supurovićevih branioca, ukazano da je drugostepena presuda doneta uz bitne povrede odredbi krivičnog potupka. Supa, kako ga zovu na tribini, jedno vreme je bio u Italiji u bekstvu zbog ovog ubistva.
Kako smo nezvanično saznali, Supurović je, nakon što se obreo na slobodi, ponovo „zagospodario“ Radovom tribinom, iako će poznavaoci prilika reći da sa nje nikada faktički nije ni odlazio. Iako na prvi pogled nisu jasno uočljive veze između Radove tribine i kriminalne grupe Belivuk – Miljković, malo je poznato da je i sam Lalić odlazio na Radove utakmice. Pored Lalića, od osoba koje su na spisku Belivukovih (bivših) saradnika jeste i drugi saradnik Tužilaštva za organizovani kriminal Bojan Hrvatin, koji je čak i robijao zbog ubistva navijača FK Voždovac.
Inače, unutrašnjih sukobi na Radovoj tribini koji su poslednjih godina znatno uzdrmali situaciju na stadionu, dovele su do niza sukoba. Veruje se da je upravo Luka Perenčević ubijen u jednom od njih iako motiv ubistva nikada nije zvanično saopšten.
Ovo pitanje postavio je i Miljković Laliću nakon što ga je ovaj optužio da je hteo da profitira na zavadi Radovaca koju je navodno pokušao da izazvove, a realan odgovor se krije upravo u moći i narko tržištu koje bi se znatno proširilo sa „grobarske“ tribine i na druge stadione. Činjenica da Radova tribina godinama funkcioniše nezavisno od bilo kojih većih navijačkih grupa, u Miljkovićevim očima, po svemu sudeći, moglo bi da predstavlja odličnu priliku za prevlast i širenje moći koju je kriminalna grupa imala godinama.
Bonus video: Mesto ubistva na Banjici i napad na novinarske ekipe