Osnovno javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužni predlog i zatražilo kaznu od ukupno 13,5 godina robije za pedesetdvogodišnjeg D. R. iz Niša koji je uhapšen zbog sumnje da je falsifikovao potpis šezdesetšestogodišnje sugrađanke i sačinio lažnu priznanicu o pozajmici 55.000 evra, a zatim je upotrebio kao pravu ispravu kojom ju je tužio zbog nevraćanja duga, saznaje "Blic".
Zahvaljujući lažnoj priznanici i iskazu, D. R. je uspeo da dobije pravosnažne presude pred sudom i da pokrene prinudnu naplatu , ali je zaplena kuće oštećene sprečena u zadnjem trenutku, jer je OJT u Nišu naložilo veštačenje dokumentacije u Nacionalnom kriminalističkom centru nakon čega su D. R. stavljene lisice na ruke.
Optužnim aktom on se sumnjiči za dva krivična dela falsifikovanja isprave, davanje lažnog iskaza kao i krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave, piše Blic.
D. R. je osumnjičen da je 14. aprila 2016. godine napravio i pred Višim sudom u Nišu upotrebio lažnu ispravu kao pravu i to priznanicu od marta 2009. godine u koju je uneo neistinite podatke da se oštećena Nišlijka navodno zadužila kod njega sa 55.000 evra i da svojom nepokrtenom i pokretnom imovinom garantuje da će da vrati pare.
„Na priznanici je stavio potpis oštećene, a zatim istu dostavio 14. aprila 2016. godine na ročištu za glavnu raspravu kao dokaz za tužbeni zahtev koji je podneo protiv oštećene radi naplate duga te je na osnovu takve lažne priznanice Viši sud u Nišu doneo presudu kojom je usvojen njegov tužbeni zahtev te je oštećena obavezana da mu na ime povraćaja zajma isplati 5,2 miliona dinara sa zakonskom kamatom koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu 19. novembra 2020. godine“, stoji u optužnom predlogu OJT u Nišu.
D. R. se stavlja na teret i da je 27. novembra 2018. godine i 27. jula 2020. godine pred Višim sudom u Nišu u parnici koju je pokrenuo radi naplate duga, dao lažan iskaz da je oštećena pozajmila od njega 55.000 evra kao da je sama pripremila i potpisala priznanicu od marta 2009. godine a na kom iskazu je zasnovana i presuda Višeg suda u Nišu od 27. jula 2020. godine koja je potvrđena presudom Aplacionog suda od 19. novembra 2020. godine. D. R se sumnjiči i da je 10. avgusta na javnu ispravu overenu pred Osnovnim sudom u Nišu naknadno stavio potpis oštećene i predao je sudskom veštaku za grafologiju i daktiloskopiju kao nesporan potpis oštećene a u cilju grafološkog veštačenja njenog potpisa na priznanici od marta 2009. godine.
On se sumnjiči i da je 18. decembra 2020. godine napravio i pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu upotrebio lažnu ispravu kao pravu i to svoj podnesak od 11. decembra 2017. godine naslovljen na OJT u Nišu za Policijsku upravu u Nišu na tako što je na napred navedenom podnesku u gornjem desnom uglu utisnuo neistiniti prijemni štambilj OJT u Nišu kao i neistiniti datum prijema 11. decembar 2017. godine te isti dostavio Višem javnom tužilaštvu u Nišu kao prilog uz podnesak od 18. decembra kojim stavlja pritužbu na rad OJT u Nišu zbog nepostupanja po njegovom podnesku.
OJT U Nišu predložilo je da se po okončanju dokaznog postupka D. R. zbog dva krivična dela falsifikovanja isprave utvrde pojedinačne kazne od po tri godine zatvora, za davanje lažnog iskaza tri godine a za krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave pet godina te da mu se izrekne jedinstvena kazna u trajanju od 13 godina i šest meseci.
Nakon što je policija u medijima objavila sliku D. R. sa pozivom građanima da se jave ako su bili prevareni tužilaštvu se javilo još oštećenih, saznaje „Blic“. Od jednog od oštećenih, kako se sumnja, D. R. je pokušao da po istom modusu operandi, falsifikovanom prizanicom, od njega naplati 3.000 evra a drugi je tvrdi da mu je uzeo 50.000 dinara da „ubrza“ naplatu preko izvršitelja.
Inače, od 2006. godine D. R. je hapšen nekoliko puta a poslednji put bio je u zatvoru od 2017. do jula 2020. godine zbog falsifikovanja i prevare. U maju mesecu ove godine osuđen je na godinu i po dana zbor prevare ali je presuda još uvek nepravosnažna.
D. R. je, inače, pred sudom za pet godina pokrenuo ukupno 216 parničnih tužbi za naknadu štete po raznim osnovama. Zanimljivo je da se osumnjičeni poziva na takzovano “siromaško pravo” prilikom oslobađanja od sudskih taksi, jer nema prihode, a sa druge strane u pojedinim slučajevima potražuje u dinarima milionske iznose od navodnih dužnika.
Sa praksom podnošenja tužbi nastavio je i nakon poslednjeg hapšenja, u pritvoru, odakle tuži KPZ Niš, gradske funkcionere, zamenike tužioca, banku, poštu…
Bonus video: Gašenje požara na Mokroj Gori
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare