Foto: Nova.rs/MUP

Osuđivani huligan Uroš Mišić, koji je u međuvremenu promenio prezime u Radovanović, široj javnosti u Srbiji je poznat po suđenju za pokušaj ubistva žandarma decembra 2007. godine, tokom utakmice Crvena Zvezda – Hajduk, kada mu je zapaljenu baklju stavio u usta. Mišićevo ime spominjano je na suđenju za ubistvo Nikole Bojovića, a ponovo je u fokusu javnosti nakon što je uhapšen sa Pljevljakom Darkom Šarićem u Beogradu.

Mišić je u svojoj kriminalnoj karijeri uspeo da stekne prilično bogat kriminalni dosije. Više puta je hapšen, a iza sebe ima osuđujuću presudu. Mišić je najpre osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića 2. decembra 2007. godine, tokom utakmice Crvena Zvezda – Hajduk, kada mu je zapaljenu baklju stavio u usta. Njemu je nakon ponovljenog suđenja kazna umanjena na pet i po godina, međutim nakon Zakona o amnestiji, kazna mu je dodatno smanjena za još trećinu, te se Mišić na slobodi ponovo našao 2012. godine.

Tri godine kasnije, u intervjuu za Novosti, tada već penzionisani žandarm Trajković, kazao je da je on žrtva države i njenog neefikasnog sistema, koja ga je namerno prepustila nezivesnosti. Ispričao je tada da nije zadovoljan ni tretmanom koji ima u sudnici, ali ni činjenicom da je država amnestirala huligane.

Foto: Mup/Uroš Mišić

„Od napada na mene 2007. počelo je organizovano nasilje navijačke mafije u Srbiji. Kada je država huliganima oprostila to nasilje, a sud počeo da odugovlači sa presudom Urošu Mišiću, nasilnicima je poslata poruka da mogu da ubijaju. Da su svi napadači pohapšeni, a Mišić odmah osuđen, Bris Taton bi bio živ, Beograd ne bi bio rušen, policajci ne bi bili teško povređivani i Đenova se ne bi dogodila“, pričao je Nebojša Trajković.

Tipovao žrtvu u Budvi

Tokom suđenja za ubistvo Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića, ali i likvidaciju Miloša Vidakovića pred Specijalnim sudom u Beogradu Vojinović je, odgovarajući na mnogobrojna pitanja, opisivao detalje ubistva Miloša Vidakovića, 2. jula 2013. godine u Budvi u kafiću Sejlor, koje je prethodno priznao, a tada je bilo reči i u Urošu Mišiću.

Vojinović je ponovio tada da su pripadnici grupe razgovarali tako što su otplivali do bova na plaži Mogren, kako ih niko ne bi čuo. Zatim su se, kako kaže Vojinović, razdvojili. Vojinović i Uroš Mišić potom su otišli da traže Vidakovića po Budvi. Pošto se insistiralo da Vojinović razjasni ulogu Mišića u tome, Vojinović je kazao da se Mišić tu zatekao i da je zapravo hteo da ode u poštu i telefonira roditeljima. Rekao je da je Mišić došao u Budvu da nešto pomogne optuženom Slaviši Novakoviću i da je bio zbunjen. Iz njihovog dijaloga ostala je nejasna Mišićeva uloga u čitavom događaju.

Policija ispred kuće Darka Šarića Foto: E-Stock_Caslav_Vukojicic

Potom je sud pokušao da pozove Mišića da svedoči o ovome, ali ga nisu mogli naći na njegovoj adresi. Ispostavilo se, kako je pisao portal „Nova.rs“, da je Mišić u međuvremenu promenio prezime u Radovanović, te tako sud nije mogao da ga pronađe, pa su odustali od njegovog saslušanja. Veruje se da je upravo zbog promene prezimena uspeo da zavara trag nadležnima.

Policija ispred kuće Darka Šarića Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Podsetimo, Mišić je uhapšen u okviru velike akcije kojom su rukovodili Evropol i Jurodžast u više država širom sveta. Šarić je uhapšen zbog sumnje da je bio na čelu kriminalne grupa koja se tereti za najteža krivična dela, uključujući i ubistvo. Zajedno sa Šarićem i Mišićem, u istoj akciji je priveden advokat Dejan Lazarević, ali i policajci. Konačan broj privedenih do zaključenja ovog teksta nije saopšten.

Bonus video: Hapšenje Darka Šarića u Beogradu

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar