"Panika nije bila slučajna“: Stručnjak razotkriva šta se dogodilo na protestu 15. marta i ruši odbranu vlasti

U nedelju, 16. marta, nekoliko portala objavilo je, kako su naveli, “analizu službi bezbednosti” o tome šta se desilo samo dan ranije, na velikom protestu studenata i građana, u trenutku kada je prekinuta 15-minutna tišina.

“Na protestu u Beogradu u 19:10 časova na uglu ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića, redari koji su se nalazili na tom uglu ulica, su primenili unapred dogovorenu taktiku povlačenja od mesta potencijalnih incidenata, tako što su skinuli žute prsluke i trčećim korakom napustili mesto koje su obezbeđivali i utapali u masu (taktika povlačenja je definisana kao brzo napuštanje mesta događaja, studentskih redara skidanjem prsluka i odlazak trčećim hodom ka svojim matičnim fakultetima)”, prenosili su mediji, navodeći i da u navodnoj analizi službi bezbednosti piše kako je postupak redara “pokrenuo lavinu reakcije okupljenog naroda od ulica Dragoslava Jovanovića, Kralja Milana i Terazija”.

Mediji su preneli i zaključak da “događaj jeste iniciran nekim dejstvom na okupljene građane i da se radi o uticaju psihičkog karaktera (panika, strah, uticaj psihologije mase pokrenut postupkom studentskih redara) a ne bilo kog fizičkog uticaja”.

Profesor socijalne psihologije na britanskom Univerzitetu Kil, Kliford Stot, ekspert za psihologiju masa i policijsko delovanje na masovnim događajima, pogledao je snimke zabeležene u trenutku prekida tišine 15. marta u Beogradu.

Prema njegovoj preliminarnoj proceni, “ponašanje prikazano tokom protesta u Beogradu specifično je po svojoj brzini, ujednačenosti i očiglednoj sili koja razdvaja masu”.

“Ovaj obrazac snažno ukazuje na stimulus spoljašnjeg porekla, a ne na unutrašnje psihološke procese”, navodi profesor Stot u svojoj preliminarnoj analizi.

Profesor Stot napomenuo je i da analiza svedočenja građana potkrepljuje ovu tezu, prenosi Istinomer.

“Ispitanici dosledno prijavljuju iznenadan, izuzetno glasan i neprijatan zvuk, često praćen fizičkim senzacijama poput vibracija u grudima, pritiska u vazduhu i toplote. Neki opisuju da su bili gurnuti ili privremeno paralisani, uz simptome poput vrtoglavice, mučnine i dezorijentacije. Značajno je da u tim izveštajima gotovo da nema pominjanja posmatranja ponašanja drugih i oslanjanja na njih kao informativne smernice – što je tipično za društveno konstruisane lažne uzbune”, objasnio je profesor za britanskog univerziteta, koji ima značajno iskustvo u savetovanju policije i vlada širom sveta u vezi sa bezbednim upravljanjem velikim skupovima.

S osvrtom na svoja nedavne studije o lažnim uzbunama u masovnim okruženjima, posebno u kontekstu reakcije na pogrešno percipirane terorističke pretnje, profesor Stot je objasnio kako zapravo izgleda reakcija podstaknuta ponašanjem određene grupe u masi.

“Takve situacije su uglavnom obeležene nejasnoćom u pogledu prisustva pretnje i pokreću ih društveni uticaji: pojedinci posmatraju ponašanje drugih koji beže i, u odsustvu jasnih znakova pretnje, oponašaju takvo ponašanje kao meru predostrožnosti. Važno je napomenuti da se takvi odgovori obično razvijaju tokom nekoliko minuta, razlikuju se od osobe do osobe i karakterišu ih neodređenost i oslanjanje na ponašanje drugih kao informacione signale”, objasnio je on.

Profesor Stot, ipak, ukazuje da je bez kvalitetnijeg audio-vizuelnog materijala i sprovedene forenzike snimaka ograničena mogućnost donošenja konačnog zaključka o tome šta je izazvalo reakciju mase.

“Zabrinjavajuća tačka ostaje izostanak ovog zvuka na dostupnim snimcima, što bi – da je u pitanju akustički uređaj poput LRAD-a ili sličnog – možda zabeležilo signal. Ovo ograničava mogućnost donošenja konačnog zaključka o izvoru stimulusa. Ipak, ujednačenost i jasnoća subjektivnih izveštaja, u kombinaciji sa specifičnim kretanjem mase, podržavaju hipotezu o događaju uzrokovanom spoljnim faktorom”, naveo je profesor i dodao:

“Na osnovu trenutno dostupnih dokaza, moje preliminarno mišljenje je da nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.