Slobodan Krivokapić, otac studentkinje Ivane koja je ubijena u stanu na Mirijevu, po prvi put se oglasio preko društvenih mreža posle tragedije koja ga je pogodila. Objavio je i potresnu pesmu koju su njegovoj mezimici posvetili njeni školski drugovi.
Slobodan Krivokapić, otac studentkinje Ivane Krivokapić koja je ubijena u stanu u Mirijevu, smogao je snage da se oglasi na društvenim mrežama, a posebno potresna je pesma koju su mučki ubijenoj Ivani posvetili njene drugarice i drugovi iz školske klupe.
Pročitajte još:
„Dragi moji prijatelji i sa ovih virtuelnih ali i vi iz stvarnog života. Prošlo je mnogo dana, za mene, svaki dan mi je kao vječnost, nijesam stigao da vam se svima zahvalim na pruženoj ruci i pomoći i razumijevanju zbog naše tragedije. Svako jutro i svako veče mi počinju i završavaju se samo sa jednom mišlju…
Želim sa vama ovom prilikom da podijelim jednu pricu, priču posvećenoj mojoj Ivani a napisala su je djeca sa kojima je dijelila knjigu, ocene ,radost, tugu, život… Napisana je prije mjesec i po dana, Tek sad sam smogao snage da vam je napišem… Ja se ovom prilikom iz sveg srca zahvaljujem toj dragoj djeci. Priću su nazvali ‘Ivanina pjesma'“, napisao je neutešni otac, koga je ovaj čin Ivaninih drugova posebno dirnuo.
„Kažu nam ti si otišla, ali ne to nije istina, Ivana ovo si nam slagala! Vratićeš se ti i nastaviti da se smeješ, onako zvonko, jako, toliko da svi krenemo u horu, kako je uvek bilo
Čini mi se da je svet okovan tugom, da zemlja besni za najboljim drugom, čini mi se, vreme na satu unazad teče. Pogledah u kalendar pa srce presta’ da me peče
Vreme me baci do nekog izbledelog petka, hajdemo ispočetka. Na hodniku baš našeg fakulteta, čujem zvonki glas kroz masu silueta ,,Zaboravila sam da je danas predaja iz maketa!“
Dajem ti čačkalice, malo žice i lepka. Onako kako to obično biva sa poznanicima, koji se prepoznaju, a par tajni ih dele da postanu nešto više, lica se smeše, kao da znaju, upamtiću tempo kojim duša ti diše
Tako je sve krenulo… Tebi je napraviti maketu bilo i suviše lako, dok sam ja na svojoj dugo radila, tebi je trebalo 10ak minuta, kao da si je do tada napravila milion puta…
„Da li se nešto može dodati?“, asistent pita, kažeš: „Da i ne. Da li se nešto može oduzeti? Da i ne“. Gledaš ti, gleda asistent i gledam ja sa strane.
Progovori ,,Desetka“ (a tebi dah zastane). Ja u čudu, smejem se, moja je dobila sedmicu i malo sam besna, prestaje da te drži mesto i kao da ti je prostorija tesna.
Tada nisam shvatila ali sada znam. Tvoj život bio je poput te makete. Moglo se svašta nešto i dodati i oduzeti, ali na kraju opet ništa.
Trebali ste da je vidite, i Ivanu i maketu. Čista desetka, ali nije bilo tu nekog reda, bilo je svega i lepog i tužnog i ružnog i srećnog, svega!
Ali bilo je stvarno, pogledam u kalendar opet i više nije petak i sada sam besna ali ovaj put istinski, jer se desilo nešto što niko nije očekivao. Nešto što nisi zaslužila. Pitamo se da li je moglo drukčije.
Znate, ona je imala divnog glasa, pevala jer je kaže tako je navikla kod kuće sa svojima, znala je tekst svake pesme, pravi mali džuboks! Plesala baćatu, ma svaki ples je znala!
I činilo se da je ništa ne plaši jer je želela i volela toliko toga, da joj je svaka planina bila mala. I zašto nam pobogu nisi rekla? Čini se, odlaze uvek oni koji su najviša srca dotakli.
Šta mi drugo ostaje nego da te pustim i pamtim, jer uvek puštaš one koje voliš, ali ih držiš u srcu i sećaš se. I boli, ali voliš i srećan si što si ih imao.
I znamo da ovo nije kraj, ovo je samo prelazak u neku drugu formu. Sada si negde na lepšem dalje od svih nas, ali bliže Bogu.
Hvala ti što si bila deo mog, deo naših života, bila si drugarica, sestra, rođaka, ćerka i uvek ćeš biti u našim srcima. Nisi zaboravljena. Živećeš večno u nama, setićemo se kroz igru i pesmu.
I paliću ti sveću na svakog Svetog Kozma i Damjana, Našu izabranu porodičnu slavu Jer smo porodica. Zbogom za sada, Naša Ivana 🤍“.
Slobodan Krivokapić je na kraju uspeo da smnogne snage da se zahvali.
„Oprostite mi na trenutku slabosti, oprostite i ne zamjerite, nijesam od vas mnogima odgovarao, nemam snage a ni volje za razgovore, ali ovu priču, osjećam da sam vam je dužan pokazati, vama koji ste voljeli našu Ivanu, hvala ovoj djeci na ovim riječima još jednom“, napisao je otac ubijene Ivane.
Podsetimo, telo studentkinje Ivane Krivokapić iz Lovćenca, pronađeno je u iznajmeljenom stanu u beogradskom naselju Mirijevo, a policija za ovaj zločin sumnjiči Jetmira Gocaja iz Crne Gore, koji je kobnog dana, posle svađe, Ivanu ugušio jastukom. On se trenutno nalazi u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
***
BONUS VIDEO: Zgrada na Bežanijskoj Kosi u kojoj su ubijene dve sestre
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare