OTKRIVAMO Šta se sve češlja u VJT u Beogradu: Hapšenja kritičara vlasti, prisluškivanja i nagodbe

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva ušla je u beogradsku Palatu pravde i to u Više javno tužilaštvo u Beogradu na čijem čelu je glavni tužilac Nenad Stefanović, nakon što je vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala obavezno uputstvo.

Šta je pod lupom?

Kako portal Nova.rs nezvanično saznaje, članove Komisije posebno zanimaju predmeti vezani za postupanje VJT tokom protesta, ali i naredbe o prisluškivanjima, a posebno i nagodbe koje je VJT u Beogradu sklapalo sa optuženima.

Inače, portal Nova.rs već je pisao o pojedinim spornim nagodbama. Nije poznato da li se, između ostalog, i ti sporazumi nalaze pod lupom.

Podsetimo, još 2022. godine pojavila se sumnja da su neki sporazumi o priznaju krivice, koje je sklopilo VJT u Beogradu sa optuženima, koje im garantuju blaže kazne ili čak obustavu krivičnog gonjenja, postignuti nezakonito. Zakon je propisao ko i kako može da potiše Sporazum o priznjanju krivice. Prema nekim informacijama, ti sporazumi su uglavnom išli preko Stefanovićevog prvog zamenika, tužioca Miodraga Markovića, istog onog koji je pretio građanima hapšenjima zbog slučaja "zvučni top".

Nagodba sa osuđivanima

Prvu sumnjivu nagodbu sklopilo je u novembru 2022. godine Više tužilaštvo u Beogradu sa Markom Đ, višestruko osuđivanim zbog različitih krivičnih dela - krađe, dilovanja droge, prikrivanja krivičnog dela. U pozamašnom dosijeu, Marko Đ. imao je upisanu i uslovnu osudu zbog nelegalnog posedovanja oružja iz 2008. godine, da bi se u aprilu 2019. suočio sa novom optužnicom za isto delo i to punih pet godina nakon što ga je počinio. U trenutku kada je Viši sud doneo prvostepenu nepravosnažnu presudu, kojom je Marko Đ. osuđen na godinu dana kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom zbog nelegalnog posedovanja pištolja, njegov branilac je predložio tužilaštvu da sklope sporazum za nešto blažu kaznu (osam meseci kućnog zatvora bez nanogice), kako bi se postupak što pre pravosnažno okončao.

Druga nagodba u koju je "Nova" imala uvid datira iz marta 2022, a sklopilo ju je Više tužilaštvo u Beogradu sa Bojanom V. takođe zbog nelegalnog posedovanja pištolja. Postupajući po krivičnoj prijavi, koju je protiv njega podnela policija, zamenica višeg tužioca Ljiljana Komnenović obavila je saslušanje Bojana V., tokom kojeg je on, nakon konsultacije s advokatom, priznao sve navode iz prijave, kao i to da je kod sebe imao pištolj i municiju bez dozvole. Zanimljivo je da je tokom ispitivanja Bojan V. izjavio da nije ranije osuđivan, ali da se u tom trenutku protiv njega vodi istovetni postupak za nelegalno oružje, kao i još jedan, ni manje ni više, nego zbog – otmice.

Treću nagodbu, koju smo imali na uvidu, takođe je sklopilo Više tužilaštvo u Beogradu i to sa Svetozarom R., u čijem je posedu pronađen pištolj, kao i veća količina, tačnije 119 komada, različite municije. Sporazumom koji je prihvatila zamenica tužioca Mirjana Jovanović, Svetozaru R. se izriče uslovna osuda od – samo mesec dana zatvora, u koji on neće biti upućen ako u roku od godinu dana ne počini drugo krivično delo.Ono što je u ovom sporazumu sporno jeste to što je tužiteljka Jovanović naprasno promenila svoj stav u vezi sa klasifikacijom dela, pa je 119 komada municije okarakterisala kao manju količinu, za koju je i zaprećena manja kazna. Na osnovu čega je to uradila s obzirom na to da se količina municije ne može proizvoljno kvalifikovati već se u odnosu na istu mora postupati po obaveznom upustvu, pitanje je na koje bi tužiteljka Jovanović morala da odgovori.VIDEO: Sa dna rang liste, do vrha najznačajnijeg tužilaštva u državi: Kako je Nenad Stefanović izabran za višeg javnog tužioca u Beogradu.

Ko je prisluškivao po Srbiji?

Pitanje koje su mnogi postavljali, ali koje je još bez odgovora je ko i kako prisluškivao po Srbiji, kako je ugrađivan softver Pegaz u mobilne telefone kritičara odlazećeg režima, na osnovu čijih naredbi i za koja krivična dela. Zakonom je tačno propisano ko, kako i koliko dugo može da primeni posebne istražne meteode, među koje spada i nadzor komunikacije - prisluškivanje. Mnogi studenti, novinari, aktivisti i opozicioni političari našli su se na udaru režima zbog raznih krivičnih dela, najčešće poziva na nasilnu promenu ustavnog poretka. Pitanje je da li su te mere, a samim tim i ta hapšenja, sprovedena po zakonu ili su ljudi prisluškivani bezgranično i bez ispravnog naloga, a onda da su prikupljeni dokazi antidatirani. Osnovno pravilo je da u sudskom postupku ne može da bude izveden dokaz koji je nezakonito pribavljen.

Mnoge nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ukazale su na zloupotrebe i masovno prisluškivanje stvarnih i potencijalnih kritičara odlazeće vlasti, uključujući i Amnesti internešenal (Amnesty International), koje su predstavnici vlasti nazvali "apsolutno netačnim" i "besmislenim navodima" koji predstavljaju "trivijalni senzacionalizam"., iako je u pitanju organizacija koja je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Ukoliko su MUP i BIA nezakonito prisluškivali aktiviste, novinare i studente, onda je Više javno tužilaštvo u Beogradu bilo dužno da pokrene istragu protiv njihovih pripadnika i rukovodilaca, što se nije dogodilo uprkos brojnim dokazima da su ljudi prisluškivani.

Umesto toga, Tužilaštvo za VTK je korišćeno kao batina protiv ljudi aktivnih na društvenim mrežama, pa su se mnogi tviteraši našli u pritvoru a da ponekad optužnica čak nije ni podignuta.