Dalibor Dragijević, brat optuženog za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić u Banjskom polju, umro je 7. aprila od povreda koje je zadobio tokom ispitivanja u Policijskoj stanici Bor. Iako sve institucije ćute o ovom slučaju, prema saznanjima Nova.rs, za smrt Dragijevića zainteresovali su se iz Beogradskog centra za ljudska prava, kojima je iz Višeg tužilaštva u Nišu rečeno da se čeka da se sasluša još jedan svedok - Radoslav Dragijević, otac ubijenog.
MUP Srbije je 7. aprila izdao skandalozno saopštenje u kome je napisano da je lekar utvrdio da je smrti nastupila prirodnim putem.
Ipak, rezultati obdukcije pokazali su da je MUP slagao u saopštenju i da se sumnja da je smrt Dalibora Dragijevića nastupila nasilnim putem kao posledica brojnih povreda koje su konstatovane na njegovom telu. Dalibor Dragijević sahranjen je na seoskom groblju u Zlotu, u zavarenom sanduku.
On je priveden zbog sumnje da je prikrivao zločin za koji je optužen njegov brat Dejan Dragijević kao i Srđan Janković i da je pomagao ne premeštanju tela dvogodišnje devojčice.
Na optužnici za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić radilo se „punom parom“ kako bi bila podignuta u roku od šest meseci. Podignuta je iako se zasniva skoro isključivo na priznanjima optuženih u poiciji, koje su oni kasnije povukli u tužilaštvu. Kao dokaz se navodi da su oni u to vreme bili u Banjskom polju, što oni nisu ni negirali, jer su čitali vodomere pošto su radnici JKP „Vodovod“ iz Bora.
U optužnici za ubistvo Danke Ilić, čiji su se delovi pojavili tokom jučerašnjeg dana u medijima, nema bitnih elemenata poput bioloških tragova devojčice ni u kolima koja su, prema navodima tužilaštva, korišćena prilikom izvršenja niti na kolima kojima je devojčica prvo udarena, niti na deponiji, gde je telo ostavljeno.
Ali, u istrazi o smrti Dalibora Dragijevića državni organi čine sve što je u njihovoj mogućnosti da ceo slučaj zataškaju. Kada je u javnost isplivao obdukcioni nalaz o uzroku smrti Dalibora Dragijevića, ponovo se oglasio MUP Srbije.
„Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora unutrašnje kontrole, po nalogu Višeg javnog tužilaštva prikupljaju informacije i utvrđuju činjenice i okolnosti pod kojim je u Policijskoj upravi u Boru preminuo D. D. osumnjičen u slučaju ubistva male Danke. Ukoliko bude ustanovljeno da je bilo zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja prilikom postupanja prema preminulim D. D., Sektor unutrašnje kontrole pokrenuće odgovarajuće zakonske mere protiv onih koji su prekršili zakon i policijsku etiku, a javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena“, navedeno je u saopštenju MUP Srbije 8. maja.
A javnost ni danas, šest meseci nakon smrti Dalibora Dragijevića ne zna ništa o tom slučaju, osim šturih odgovora na brojna pitanja. Slučaj je izmešten u Više javno tužilaštvo u Nišu, da ne bi bilo uticaja na tok istrage jer Više tužilaštvo u Zaječaru sarađuje sa lokalnom policijom u Boru, u čijoj policijskoj stanici je u najgorim mukama umro Dalibor Dragijević.
Ali izmeštanje nije donelo nikakav proboj u istrazi, odgovori iz VJT Niš na pitanja redakcije Nova.rs o slučaju Dalibora Dragijevića se svode na to da se „preduzimaju radnje“ i da se od Sektora unutrašnje kontrole MUP Srbije zahtevaju potrebna obaveštenja, a poslednji zahtev je poslat 2. septembra.
Kada zakažu policija i tužilaštvo i kada postoji sumnja da su državni organi, u ovom slučaju policija, prekršili zakon na štetu građana, trebalo bi da na scenu stupi Zaštitnik građana Zoran Pašalić. Ali, u ovom slučaju pokojni građanin Dalibor Dragijević nije dobio nikakvu zaštitu.
Redakcija portala Nova.rs već mesecima uglavnom dobija odgovor da je zaštitnik „na putu van Srbije“ i da se javimo „od ponedeljka“. Od ponedeljka do ponedeljka prođe šest meseci a da zaštitnik građana Zoran Pašalić, niti bilo ko iz njegove kancelarije, nije preduzeo ništa u slučaju smrti i potencijalnog ubistva Dragijevića.
Za ceo slučaj su se zainteresovale i nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, koja su u slučaju smrti pritvorenika u Boru na najgrublji način narušena. U ovom slučaju službenici MUP Srbije koji su tukli Dragijevića prekršili su zakon i Ustav Srbije, ali i konvencije Ujedinjenih nacija, čiji je Srbija potpisnik. Ni nevladine organizacije ne mogu da dođu do spisa predmeta, uključujući i obdukcioni nalaz pokojnika, koji se čuva od javnosti kao najstroža državna tajna. Naime, kako im je rečeno iz tužilaštva, nije završeno ispitivanje svih svedoka u tom slučaju, pa ne mogu da ostvare uvid u predmet.
„Još 21. avgusta 2024. godine primio sam akt Višeg javnog tužilaštva u Nišu, od 8. avgusta 2024. godine, kojim sam obavešten da je moj zahtev za uvid i kopiranje spisa predmeta i dostavljanje zapisnika o pregledu tela i obdukciji pok. Dalibora Dragijevića odbijen u ovoj fazi postupka, s obzirom da oštećeni Radoslav Dragijević još uvek nije ispitan kao svedok“, rekao je za poral Nova.rs advokat Miloš Janković koji sarađuje sa Beogradskim centrom za ljudska prava i zastupa oštećene u ovom slučaju, tojest porodicu Dragijević.
A neverovatno je da je svedok, koji nije saslušan Radoslav Dragijević, otac pokojnog Dalibora i optuženog Dejana. Radoslav Dragijević nije ispitan iako je bio u pritvoru do kraja maja, a uhapšen je zajedno sa sinom Daliborom iz istih razloga, zbog sumnje da je pomagao izvršiocima krivičnog dela. Radoslav je u mestu stanovanja, u Zlotu, sam je u kući, jer mu je jedan sin ubijen, a drugi u pritvoru.
Nije poznato koliko je policajaca učestovalo u saslušavanju pokojnog Dalibora Dragijevića, nije poznato koliko ih je saslušano, da li je saslušan još neko osim njih, da li je saslušan mrtvozornik koji je lažirao uzrok smrti pritvorenika, da li su pregledani snimci kamera za video-nadzor, da li uopšte postoje snimci ili su, kao što je uobičajena praksa u Srbiji, kamere pokvarene ili naredba za njihovo pribavljanje prekasno izdata pa su izbrisani. Kome je u MUP palo na pamet da izda lažno saopštenje o smrti pritvorenika i da li je i ta osoba odgovarala.
Takođe, nije poznato koliko policajaca je bilo u Policijskoj stanici u Boru tokom batinanja Dalibora Dragijevića i da li su oni pod istragom zbog neprijavljivanja krivičnog dela, da li je pokrenut postupak protiv starešina borske policije i na kraju, ko je i zašto naredio ili sugerisao da se priznanje osumnjičenog dobije po svaku cenu, pa i po cenu ljudskog života.