1
Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović, protiv kog su podnete desetine prijava Državnom veću tužilaca zbog zloupotrebe položaja, nezakonitog postupanja, ali i progona, šikaniranja i ucenjivanja nepodobnih zamenika, jedan je od reprezentativnijih primera državnih službenika koji su dospeli na visoke i odgovorne funkcije, posredstvom vladajućeg režima.
Kada je krajem 2021. postalo jasno da će Stefanović zasesti u fotelju šefa najbitnijeg i najvećeg tužilaštva u državi, u tužilačkim krugovima, ali i javnosti, povelo se pitanje da li je on uošte spsoban da iznese tu funkciju i upravlja kolektivom od šezdesetak zamenika, s obzirom na to da je u tom trenutku imao svega sedam godina radnog staža kao zamenik tužioca, a od toga samo tri godine u VJT.
Svestan da će upravo skromno iskustvo i bliskost s režimom biti primaran razlog za osporavanje njegovog imenovanja, Stefanović se iz mesta dao u promociju svog lika i dela. Na raspolaganje su mu se stavili režimski mediji, koji su ga uporno predstavljali kao „tužioca koji nije imao nijednu oslobađajuću presudu“. Prevedeno na narodni jezik, to bi značilo da je svaki kriminalac ili učinilac krivičnog dela kog je on gonio, naposletku i osuđen.
Filtrirani primeri tog „vanserijskog“ postupanja uključivali su postupke koji su vođeni protiv Ljubiše Buhe Čumeta zbog više krivičnih dela, ali i slučaj pljačke kuće direktora „Granda“ Saše Popovića, zbog koje je osuđen sin ubijenog policijskog generala Radovana Stojičića Badže. Oba postupka izazivala su, sve vreme tokom trajanja, brojne kontroverze u javnosti zbog glasnih spekulacija da puna istina o ovim slučajevima nikada nije do kraja rasvetljena. Da je za potrebe popunjavanja rupa u biografiji za Stefanovića bilo dozvoljeno i da se „okiti tuđim perjem“, potvrđuje njegov pokušaj svojatanja slučaja pokušaja ubistva Milana Beka. Taj postupak je zapravo od istrage pa sve do kraja prvostepenog suđenja vodila tužiteljka Snežana Đukić, dok je Stefanović isti nasledio u samom finišu, to jest kada je izabran za zamenika u VJT .
Pročitajte još:
U potrazi za „preporukama“, koje su ga najpre kandidovale za zamenika višeg tužioca, „Nova“ je istraživala čime bi Stefanović, osim slučaja Čumeta i „malog Badže“, mogao da se pohvali iz vremena kada je bio zamenik u trećem osnovnom tužilaštvu, što mu je ujedno bila i prva samostalna tužilačka funkcija. Ispostavilo se da drugih svetlih tačaka nema, čak ni za romansirani oblik biografije, ali da je svakako bilo dovoljno materijala da se tadašnji saziv Državnog veća tužilaca, pozabavi njegovim radom.
Naime, kako „Nova“ saznaje iz uvida u dokumentaciju, Stefanović je po prelasku u VJT iza sebe ostavio popriličnu hrpu nerešenih predmeta, od kojih su neki okončani fijaskom.
Prevedeno na narodni jezik, oni nisu okončani osuđujućim presudama, a poneki čak ni pokrenutim istragama.
„Činjenica je da su zamenici u svim beogradskim tužilaštvima preopterećeni brojem predmeta koje imaju u radu, ali ono što je nesporno je da njihova obaveza jeste da vode računa o tome koji će im predmeti biti prioritet u radu, najpre u odnosu na moguću zastaru krivičnog gonjenja. Stefanović pak nije o tome vodio previše računa, što je otkriveno kada je napredovao u zamenika VJT i kada su svi njegovi predmeti raspoređeni na druge kolege“, kaže za „Novu“ dobro obavešteni izvor.
On dodaje da su Stefanovićevi naslednici bili prinuđeni da sebe, kao nove obrađivače njegovih predmeta, zakonski zaštite, ukoliko se povede pitanje odgovornosti za njihovu propast.
„Napisano je više desetina službenih beležaka novih postupajućih zamenika, koju su na ovaj način konstatovali u kakvom je stanju, odnosno fazi, bio predmet kad je dospeo u njihove ruke. Na svakoj belešci, pisalo je da se u određenom periodu, čiji se raspon protezao od nekoliko meseci pa do dve i po godine, uopšte u njima nije postupalo“, dodaje naš sagovornik i pojašnjava:
„To znači da je Stefanović iza sebe ostavio predmete u kojima nije preduzimao bilo kakve radnje, a bilo je onih i koji su u sebi imali samo krivičnu prijavu. Da zamenici koriste službene beleške kako bi se ogradili od svojih prethodnika, nije toliko uobičajna pojava u tužilačkoj praksi, osim kada su u pitanju veći propusti ili kršenje zakona. Ako su ovde imali potrebu da se ograđuju od Stefanovića, onda je sasvim jasno kakve su praznine u tim predmetima nalazili.“
Kako saznajemo, u filtriranom izboru propalih Stefanovićevih predmeta, nalaze se i dela utaje poreza, zloupotreba javnih nabavki, nasilničkog ponašanja, teških krađa, prevara…. S obzirom na to da se Državno veće tužilaca nikada nije pozabavilo Stefanovićevom zaostavštinom, ostalo je i nepoznato zašto Stefanović nije postupao u predmetima koji su potom okićeni službenim beleškama, kao i da li je do pojedinih zastara, ali i odugovlačenja postupaka došlo slučajno ili s podmuklim predumišljajem.
Pročitajte još:
„Dok je bio zamenik u Trećem OJT, nije ostavljao utisak preterano zainteresovanog za posao. Očigledno je unapred znao da njegov uspeh zavisi od izvršne vlasti i njegove spremnosti da se istoj stavi na raspolaganje, a ne od uspešno rešenih predmeta“, kaže naš sagovornik.
„Nova“ je pokušala da dobije komentar od Nenada Stefanovića na ovu temu, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore na pitanja.
BONUS VIDEO: O tužiocu Stefanoviću iz „prve ruke“: Kolege tvrde da šikanira ljude i manipuliše, a izdaje usmena naređenja
