12
Velika akcija izvedena je u ponedeljak u Valjevu, kada su policijski specijalci pod fantomkama, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Vojno-bezbednosnom agencijom uhapsili tri osobe osumnjičene za špijunažu, kako je saopšteno, "na štetu bezbednosnih, odbrambenih, vojnih i drugih interesa, kao i slabljenje moći Srbije". Reč je o trojici inženjera, koji su radili kao konstruktori i inovatori minobacačkih mina, a sumnja se da su nacrte za mine, koje su oni izradili za "Krušik", dali stranoj firmi.
U uspešnoj i spektakularnoj akciji specijalaca uhapšena su tri inženjera, M. O. (39), D. L. (64) i D. M. (63) svi iz Valjeva. Njima se na teret stavlja da su iz „Krušika“ iznosili dokumentaciju i davali jednoj stranoj firmi. Onda su u javnost „procurele“ i dodatne informacije o ovoj špijunskoj aferi, da je dokumentacija završavala u firmi iz Severne Makedonije, čiji je vlasnik Albanac, a u čijem Upravnom odboru sede neki penzionisani ukrajinski oficiri, kao i penzionisani oficiri iz SAD.
Pročitajte još:
Prema informacijama do kojih je došao portal Nova.rs, trojica uhapšenih su zapravo konstruktori i inovatori minobacačkih mina, a sumnja se da su nacrte za mine, koje su oni izradili za „Krušik“ dali stranoj firmi. Da sve bude zanimljivije, oni su nekada radili u „Krušiku“, ali su dali otkaz i sada su angažovani u toj firmi za proizvodnju oružja kao spoljni saradnici – honorarci.
„Dokumentacija koju su oni, navodno, predali trećoj strani jeste njihovo delo, ali jeste i vlasništvo „Krušika“. U pitanju su neki nacrti i tablice gađanja. Navodno su neki od uhapšenih i priznali delo, ali treba imati u vidu da su u pitanju vrhunski stručnjaci koji su se, možda, odlučili da zarade sa strane, jer u samom „Krušiku“ nisu bili dovoljno cenjeni i zato su neki od njih uostalom i otišli iz te firme“, objašnjava sagovornik portal Nova.rs koji je želeo da ostane anoniman.
Ono što je zanimljivo je vreme hapšenja inženjera osumnjičenih za špijunažu, a to je kada se u javnosti pojavila informacija da je Srbija u Ukrajinu izvezla oružje u vrednosti od 800 miliona evra. Većina tog oružja je zapravo municija, pre svega, upravo minobacačke mine.
„U „Krušiku“ se odavno nije više radilo, a ceo program ide za Ukrajinu. To zna Zapad, to zna Rusija, to zna Ukrajina, jedino ko to ne sme da zna je domaća javnost, pogotovo onaj deo naklonjen Rusiji“, objašnjava sagovornik portala Nova.rs.
Novinar „Radara“ Vuk Cvijić već godinama prati tajnovite puteve kojima se izvozi srpsko oružje, ali i ko od tog oružja najviše zarađuje, a to nije srpska namenska industrija niti „Krušik“, već firme bliske vlasti koje to oružje kupuju po povlašćenoj ceni i ostvaruju neverovatan profit. Tako dolazi do paradoksalne situacije da srpska industrija oružja u novijoj istoriji nije više proizvodila, a konstantno se govori da je u velikim gubicima.
„I proizvodnja i izvoz naoružanja iz Srbije rekordno su povećani u prvih šest meseci ove godine. Ali, to nije rezultat izuzetne sposobnosti državnog rukovodstva i menadžmenta fabrika, ni novih tehnologija, već se može vezati samo za rat u Ukrajini. Iako se u tu zemlju svakodnevno isporučuju velike količine oružja i municije, tražnja ne jenjava, posebno za artiljerijskom municijom, koja se mahom proizvodi u valjevskom „Krušiku“ i čačanskoj „Slobodi“, objašnjava novinar Vuk Cvijić.
Samo je „Krušik“, prema podacima do kojih je došao Cvijić, povećao proizvodnju za neverovatnih 350 procenata u odnosu na isti period 2023. godine.
Vlast u Srbiji, međutim, krije od sopstvenih građana da je Ukrajina krajnje odredište za srpsko oružje i municiju i da su u te poslove, osim državnih firmi, uključeni i privilegovani privatnici, koji su i ranije učestvovali u sumnjivim poslovima i „skidali kajmak“. Ali, radnici „Krušika“ od ovog astronomskog uspeha nisu videli previše. Problem je u „posrednicima“ bliskim srpskim vlastima, koji zapravo uzimaju veći deo profita.
Dok se akteri menjaju, ista šema opstaje. Cvijić najavljuje nova saznanja u narednom „Radaru“.
„Iza kulisa posluje privatna kompanija „Krupnik“ koja može da zahvali bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću, njegovom sada pokojnom ocu Branku i Slobodanu Tešiću, što su sve do sada njihovi, takođe sporni, poslovi sa „Krušikom“ ostali u senci. A „Krupnik“ ne samo da je sa „Krušikom“ poslovao po istom receptu kao „GIM“ i Tešićeve firme, već je to nastavio i posle 2019, kada je afera „Krušik“ i otkrivena“, ističe Cvijić.
Inače, ovo nije prvi put da sadašnja vlast kao „keca iz rukava“ izvlači novu špijunsku aferu u nameri da preusmeri pažnju javnosti. Kada je 2019. godine u javnost doprla informacija da je Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, umešan u kupovinu oružja od „Krušika“ po povlašćenim cenama, ubrzo se u javnosti pojavila nova afera.
Reč je o hapšenju Albanca Šefćeta Demirovskog zbog sumnje da je prodavao dokumentaciju u vezi sa proizvodnjom oružja u kompaniji „Prvi partizan“ iz Užica.
Demirovski je uhapšen u novembru 2019. godine zajedno sa još trojicom osumnjičenih, bivšim inženjerom u „Prvom partizanu“ B. G. kao i dvojicom zaposlenih u toj užičkoj firmi, N. I. i M. M. „Prvi partizan“ je takođe fabrika namenske proizvodnje, najpoznatija po municiji za automatske puške. U decembru 2019. godine sud je Demirovskom ukinuo pritvor uz jemstvo od 200.000 evra i naložio mere zabrane napuštanja boravišta, oduzimanje pasoša i obavezno javljanje policiji.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je u martu 2021. godine, krivičnu prijavu protiv državljanina Severne Makedonije Šefćeta Demirovskog, koji je bio osumnjičen u istrazi o prodaji dokumentacije u vezi sa proizvodnjom oružja u kompaniji „Prvi partizan“ iz Užica.
BONUS VIDEO: „Krušik“, jedna od zaboravljenih afera vlasti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
