OTKRIVAMO Ko su tužioci koji su izabrani za novi saziv Visokog saveta tužilaštva

Kao apsolutni pobednik ovih tužilačkih izbora nesporno je tužilac Predrag Milovanović iz beogradskog Drugog osnovnog tužilaštva, koji je, prema preliminaranim rezultatima, od četvoro kandidata iz redova osnovnih tužilaštava, osvojio najveći broj glasova.

Milovanoviću, koji je istovremeno i jedan od istaknutih članova Uduženja tužilaca Srbije, ovo će biti drugi mandat u VST.

Tokom prethodnog Milovanović je zajedno s tužiocem Borisom Pavlovićem, koji je takođe bio kandidat na minulim izborima, uglavnom bio najveći kritičar odlučivanja koja su sprovodila dva većinska tabora - prvi okupljen oko Zagorke Dolovac i drugi koji su činili istaknuti pravnici i ministri pravde, a koji su direktno zastupali interese glavnog tužioca beogradskog VJT Nenada Stefanovića.

Činjenica da je Milovanović, koga je podržalo njegovo matično Udruženje tužilaca Srbije, odneo ubedljivu pobedu, dodatno je potvrdila da je UST moralo da ima i svog kandidata iz redova viših javnih tužilaca na ovim izborima, što se, međutim, iz nepoznatih razloga nije dogodilo. Niti je javnosti pruženo ubedljivo objašnjenje zašto su tužioci svih viših tužilaštava u Srbiji dovedeni u situaciju da biraju između kadrova Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića.

Pored Milovanovića, za drugog člana VST iz redova osnovnih tužilaca izabrana je tužiteljka Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Jovana Komnenović, ostavljajući za sobom po broju glasova tužioce Borisa Pavlovića i Nikolu Stojanovića. Komnenovićeva od pripravničkog staža, pa i danas kao javni tužilac postupa u beogradskom Prvom osnovnom tužilaštvu, a u pravosudnim krugovima označena kao kadar Zagorke Dolovac. Njena pobeda upravo dokazuje da Dolovčeva i dalje uživa veliki uticaj među najmlađim kolegama koji postupaju u osnovnim tužilaštvima.

Oko treće fotelje u VST, rezervisane za izbornog člana iz redova viših tužilaštava, mesecima unazad vođena je najveća kampanja, i to između Borisa Majlata, označenog kao kandidata vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, te Nikole Uskokovića koga je "gurao" glavni tužilac beogradskog VJT Nenad Stefanović. Preliminarerni rezultati pokazuju da je tesnu pobedu odneo Majlat, kao i da su u tome presudili glasovi tužilaštava u Vojvodini, za koje je poznato da su glavna uporišta Dolovčeve.

Ukoliko i zvanično bude proglašena Majlatova pobeda, njome će istovremeno biti stavljena tačka na nameru Stefanovića da u Savetu ima sebi bliskog člana i uz pomoć istaknutih pravnika i ministra pravde, koji su se već iskazali kao njegovi poslušnici, zagospodari ovim tužilačkim telom. Protiv Majlata je mesecima unazad vođena medijska hajka u režimskim glasilima, upravo kako bi ga što više diskredotavali, što je uz kampanju protiv Zagorke Dolovac u koju su se uključili i pojedini poslanici, trebalo da pošalje poruku glasačkom telu da su oboje u nemilosti i da rapidno gube podršku.

U javnosti je pak, očekivano, otvorena diskusija o tome da li bilo ko treba da se raduje što je "ćaci" Dolovčeve pobedio Stefanovićevog, te da li je osnovano očekivati da će bilo koji od njih zastupati javni interes. Upućeni tvrde da stvari nisu baš tako proste, te da se prvenstveno Boris Majlat ne može nazvati ničijim "ćacijem". Nesporno je ipak da tužilac Majlat, uprkos tome što je kadar Dolovčeve, u pravosudnim krugovima uživa znatno veći ugled od Uskokovića, ček i među onim predstavnicima pravosuđa koji ne podržavaju ni jednu ni drugu struju.

Majlat je, podsetimo, pre kandidature za VST bio šef Posebnog odeljenja za visokotehnološki krminal (VTK), gde je, kako su ranije tvrdili brojni sagovornici "Nove", upravo dokazao da ima integritet, odbijajući da postupa na onaj način na koji je to režim u datim okolnostima očekivao. Primera radi, Majlat je odbio da izda nalog za hapšenja Zdravka Ponoša koji je prvi govorio o upotrebi zvučnog oružja na velikom protestu 15. marta, kao i još nekoliko javnih ličnosti koji su govorili o istoj temi, zbog čega je direktno došao u sukob s Nenadom Stefanovićem.

Njegovo vreme u VTK ostalo je upisano kao period kada je drastično smanjen broj predmeta koje je to tužilaštvo imalo u radu, posebno onih koji su se odnosili na ugrožavanje sigurnosti predstavnika vlasti raznim pisanijima na društvenim mrežama. Majlat takođe u svom dosadašnjem radu nema nijednu mrlju, za razliku od Uskokovića, protiv koga je nedavno podneta i disciplinska prijava, jer je sporazumom o priznanju krivice okrivljenom šverceru migranata obezbedio kaznu ispod zakonskog minimuma.

Preostalih dvoje izabranih članova, Radmila Jovanović iz redova apelacionih tužilaštava, kao i mr Jasmina Stanković iz Vrhovnog tužilaštva, takođe su označeni kao kadrovi Zagorke Dolovac. Jovanovićeva je dosad mahom bila nepoznata široj javnosti, dok je Stankovićeva, koja postupa u krivičnom odeljenju Vrhovnog tužilaštva, poznata kao veliki stručnjak.