Suđenje trojici policajaca iz Četvrtog odeljenja beogradske policije, koji su optuženi za zloupotrebu položaja i zlostavljanje i mučenje dvojice muškaraca, zakazano je za 4. oktobar, a kako „Nova“ saznaje, predmet je dodeljen u rad Milanu Grkiniću, sudiji koji je postao poznat široj javnosti u vreme policijske akcije „Sablja“, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, u martu 2003.

Sudija Grkinić bio je član tročlanog krivično-vanpretresnog veća nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda, koje je postupajući po žalbi, ukinulo pritvor vozaču kamiona, koji je na auto-putu pokušao da udari u vozilo iz kolone pod pratnjom, u kom je bio premijer Zoran Đinđić. Pomenuti kamiondžija bio je Dejan Milenković Bagzi, pripadnik „zemunskog klana“ , koji je tog dana na auto-put pokušao da izvrši atentat na premijera, dvadesetak dana pre nego što je iz narednog pokušaja ubijen pred zgradom Vlade.

Tokom „Sablje“, iza rešetaka su završile mnogobrojne sudije bivšeg Četvrtog opštinskog suda, koje su godinama uoči atentata, zbog teritorijalne nadležnosti, vodile najveći broj postupaka protiv „zemunaca“, koji su označeni spornim. Među njima je bio i sudija Grkinić, a pod lupom su se našle i njegove kolege iz KV veća koje je Bagzija pustilo na slobodu – sudije Đorđe Miljković i Aleksandar Veljić. Grkinić se sve vreme branio da je odluka bila zakonita, iako su ga, u godinama nakon „Sablje“, mnogobrojni funkcioneri prozivali upravo zbog Bagzija.

„Grkinić je nekako uspeo da izbegne veće posledice, a nakon „Sablje“, na zaprepašćenje mnogih, vratio se na posao. Još tada se pričalo da mu je rečeno da ne računa na to da će ikada napredovati kao sudija, te da bude srećan što je uspeo da sačuva funkciju. Kada je posle nekoliko godina demokratska vlast sprovodila reformu i reizbor sudija i tužilaca, Grkinić je, na još veće iznenađenje, uspeo i to da „preživi“, što nije bio slučaj sa preostalima iz njegove „garniture“, koji su vukli sličan prtljag iz prošlosti“, kazao je za „Novu“ izvor iz beogradskog pravosuđa.

Dodaje da je sudija Grkinić, zajedno sa sudijom Veljićem, nastavio da sudi u Četvrtom opštinskom, a nakon reforme 2009. u Prvom osnovnom sudu, a posle četiri godine u novoformiranom Trećem osnovnom, koji je po nadležnosti gotovo istovetan nekadašnjem Četvrtom opštinskom.

„I zaista, „obećanje“ koje je dato sudiji Grkiniću o nemogućnosti napredovanja, bilo je na snazi punih 18 godina, sve dok se, osim promene vlasti, nisu stekli još neki „uslovi“. Ključnim po njega bilo je imenovanje Jasmine Vasović za predsednicu Vrhovnog suda 2021. Upravo je ona inicirala da Grkinić bude unapređen i to, ni manje ni više, nego u sudiju Višeg suda i to Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije“, ističe naš sagovornik i dodaje:

„Činjenica da je baš njemu dodeljen u rad predmet protiv policajaca, za koje svakodnevno svedočimo da trpe organizovani režimski progon zbog svog smenjenog načelnika i razotkrivanja „Jovanjice“, nametnula je utisak o postojanju očigledne namere da se sudski okonča nešto, što je i pokrenuto pod sumnjivim okolnostima, a čemu svakako, od starta, nije ni bilo mesto u antikoruptivnom odeljenju“.

Ono što nesporno jeste simptomatično, to je što sudija Grkinić nije vratio optužni predlog Višem tužilaštvu na doradu, imajući u vidu sve propuste koje isti sadrži, a o čemu je „Nova“ izvestila pre dva dana.

„Optužnice se i za mnogo manje propuste vraćaju na doradu, a ovde je suđenje ekspresno zakazano. S kojim pobudama, možemo samo da nagađamo“, završava naš sagovornik.

Slučaj „Papić“ 

Sudiji Grkiniću ovo neće biti prvi predmet s prizvukom „državnog projekta“, koji ima u radu od kada je napredovao. Prošlog leta on je prvostepeno osudio bivšeg načelnika SBPOK Gorana Papića na 16 meseci zatvora, jer je naredio da se Marku Miljkoviću vrati zaplenjeni blindirani BMW. Apelacioni sud je, pak, ovu presudu preinačio i Papića osudio na dve godine zatvora. Ovaj postupak često su pratile nesuglasice između sudije i Papićevog branioca Branislava Tapuškovića, koji je osporavao način na koji se vodi zapisnik. U jednom trenutku je sudija Grkinić zbog svega toga tražio sopstveno izuzeće iz predmeta, ali mu to nije uslišeno.

Slučaj „Dragojlović“

Osporavanje vođenja zapisnika obeležio je još jedan slučaj iz Grkinićeve karijere, zbog kog je zaradio čak i krivičnu prijavu, a koju je odbacilo – Više tužilaštvo u Beogradu. Naime, sudija Grkinić je na suđenju Dejanu Dragojloviću, optuženom za utaju poreza, koji je za potrebe Vojske uvezao lekove i sanitarni materija, odbio da u zapisnik unese iskaz veštakinje koja je rekla da nije radila po pravilima struke, već onako kako joj je on naložio. Kad je optuženi zbog toga podneo prijavu, i sudija i veštakinja Mirjana Labović su pred tužiocem negirali da su ikada imali takav razgovor. Na Jutjubu se, međutim, pojavio audio-snimak sa tog ročišta u kome se jasno čuje i dijalog između sudije i veštakinje, koji je predat tužilaštvu uz žalbu, ali Grkinić ni tad nije procesuiran. Dragojlović je inače godinama dokazivao svoju nevinost iako je bila očigledna od samog početka, jer su poslovi koje je obavljao za Vojsku, u tom trenutku, bili oslobođeni poreza.