Mural Ratko Mladic
Aida Ćorović, Mural Ratko Mladić Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Proteklih dana u Srbiji se polemiše o muralu posvećenom Ratku Mladiću, koji je osuđen zbog ratnih zločina, a građani su podeljenog mišljenja - jedni osuđuju ratnog zločinca, drugi ga veličaju kao heroja. Ono što je izvesno jeste da zakon u našoj zemlji predviđa kazne za one koji negiraju ratni zločin ili genocid, međutim, on se primenjuje u određenim situacijama, a naš portal otkriva o kojim je reč.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić pravosnažno je osuđen juna ove godine, pred Haškim tribunalom, na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Foto: Nova.rs

Mural koji mu je posvećen već danima je tema broj jedan u Srbiji. Jedni Mladića osuđuju, drugi ga podržavaju, ali ono što je izvesno jeste da je on osuđen za ratni zločin. Advokat Ivan Ninić u razgovoru za Nova.rs ističe da Krivični zakonik Srbije zabranjuje negiranje ratnih zločina, međutim, on se praktikuje pod određenim uslovima.

Pročitajte još:

„U Krivičnom zakonu Republike Srbije u poglavlju „Rasna i druga diskriminacija“ članom 387. (stav 5) zabranjuje se negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali tu odredbu treba na pravilan način tumačiti. Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“, kaže advokat Ninić.

On dalje ističe da se ova odredba odnosi na pravosnažne presude, ali i određene sudove.

„Dakle, ova odredba se odnosi samo na pravosnažne presude domaćih sudova i presude Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali ne i na presude Međunarodnog suda pravde, koji je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid, niti presude Haškog tribunala. Zbog toga crtanje murala Ratku Mladiću nije krivično delo za koje javni tužilac uopšte može nekoga krivično da goni po službenoj dužnosti. To ostaje političko pitanje i izvor građanskih konflikata iz kojih upravo mogu proizađi neka druga krivična dela, a sve u zavisnosti od toga koliko te akcije budu nasilne i koliko ih država i službe bezbednosti budu podgrevali u narednom predizbornom periodu“, dodaje on.

Ivan Ninić Emisija Utisak nedelje
Ivan Ninić Foto: Ivan Dinić/Nova S

On ističe i da stanari zgrade na kojoj se nalazi sporni grafit posvećen Ratku Mladić, a zbog koga su proteklih dana podigla prašina u javnost, mogu da reše pomenuto pitanje.

„Stanari zgrade, odnosno Stambena zajednica kao pravno lice ili profesionalni upravnik, svakako imaju mogućnost da podnesu privatnu krivičnu tužbu nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu, zbog krivičnog dela Uništenje ili oštećenje tuđe stvari. Za ovo delo zaprećena je novčana kazna ili kazma zatvira do šest meseci. Fasada te zgrade je zajednička imovina vlasnika stanova, dakle, to je privatna imovina koju štite isključivo titulari prava svojine. A da bi, kso oštećeni, vodili privatni krivični postupak, potrebno je da znate identitet okrivljenog lica“, ističe Ninić i dodaje:

Pročitajte još:

„Problem je u tome što policija verovatno nikada neće utvrditi identitet autora grafita, kao što to čini u slučajevima kada se grafiti ispisuju protiv SNS i njenog lidera. I zato su stanarima vezane ruke i još dodatno moraji da snose troškove saniranja fasade“, navodi on.

Podsetimo, mural Mladiću već danima je u žiži javnosti. Zbog njega su privedene dve aktivistkinje, Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, i to nakon što su ga gađale jajina. One su puštene, nakon čega je održan protest uhapšenih aktivistkinja.

Nakon puštanja, aktivistkinje su se sa okupljenima uputile ka muralu, gde su se se sukobili sa pristalicama Mladića.

Narednog dana, predstavnik SDPS Đorđe Žujović je prekrečio mural. Nekoliko sati kasnije, grupa mladića sa kapuljačama došlaje na lice mesta očistila mural.

BONUS video: Hapšenje Aide Ćorović

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram