Donika Gervala-Švarc, ćerka ubijenog aktiviste Jusufa Gervale, neposredno nakon objavljivanja potvrđene optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija reagovala je tako što je objavila profilnu sliku na Fejsbuku sa ubijenim pripadnicima LDK.
Da se radi o aktivistima LDK, te da su oni ubijeni nakon rata, naveli su pojedini kosovski mediji ovih dana, jedan od njih je i Zeri, koji navodi da se radi o „nacionalnom heroju“ Jusufu Gervali, prenosi Kossev.
Gervala je ubijen kao jugoslovenski državljanin 1982. godine u Štutgartu, a u tadašnjoj albanskoj javnosti viđen je kao navodna žrtva tadašnje jugoslovenske državne bezbednosti.
„Sa vama i nažalost mnogim, mnogim drugima poput vas! Sa porodicama! Juče. Danas. Sutra. Uvek! Nema kompromisa! Dok vaš poslednji ubica ne bude izveden pred lice pravde“, napisala je u opisu fotografije ćerka ubijenog pripadnika LDK.
Ubistva političara iz redova LDK dešavala su se u više navrata ne samo tokom rata, već i nakon njega.
Pored srpskih i drugih nealbanskih žrtava za zločine od 1998. do 2000, što je period koji pokriva Specijalni sud, u optužnici protiv Tačija, Veseljija i drugih, kao žrtve su označeni i „Albanci koji su podržavali Demokratsku ligu Kosova ili bili povezani sa tom strankom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK“, „Albanci koji se nisu pridružili OVK ili nisu podržavali OVK“, i „lica koja su na osnovu svog trenutnog ili bivšeg zaposlenja važili za protivnike OVK“.
Bilo je još situacija u kojima su porodice ubijenih pripadnika LDK optuživale PDK, odnosno Tačija kao odgovorne za smrt svojih bližnjih.
Porodica ubijenog aktiviste LDK Hakija Imerija, koji je kidnapovan ’99, pa potom ubijen, je pre tačno godinu dana ponovo optužila Tačija za njegovu smrt.
Oni su se 7. novembra prošle godine, povodom 20. godišnjice njegove otmice (ubijen 2. novembra), obratili javnim pismom sa porukom Tačiju da neće moći da se spasi Specijalnog suda.
Juče je Bota Sot podsetila na ovo ubistvo, odnosno na video u kojem je Hakijev brat Imer Imeri svojevremeno izneo teške optužbe na račun Tačija i Sabita Gacija kao odgovorne „za sve loše što se dogodilo tokom rata“.
Međutim, isti list podseća da se stav Imera Imerija promenio tokom godina, te je čak zajedno viđen sa Tačijem kako odaje poštu na grobu svog brata pre četiri godine.
Ubistva pripadnika Rugovine stranke su se dešavala posle rata takođe. Bila su slična – u blizini stanova žrtava i posle izbora. Žrtve su sve bile LDK političari.
Možda i najbliži Rugovin saradnik, Džemail Mustafa, ubijen je posle opštinskih izbora 2000, na ulazu u svoj stan, potom i predsednik opštine Klina Ismet Reci, dok je izlazio iz svog stana.
Te godine ubijen je i „komandant Drini“ iz OVK – Ekrem Redža, ispred svoje kuće u Prizrenu, ali su iz njegove porodice tvrdili da se radi o političkom ubistvu.
Posle izbora 2002, Smajlj Hajdaraj, takođe visoki zvaničnik LDK i poslanik tadašnjeg parlamenta u Prištini ubijen je u svojoj zgradi, nešto više od mesec dana nakon što je postao poslanik.
Viši partijski zvaničnik Rugovine LDK, koji je bio predsednik lokalne samouprave u Suvoj Reci, Uka Bitići ubijen je dan nakon sto je njegova stranka osvojila apsolutnu većinu opet 2002, u tom kraju. Tadašnji šef OEBS-a, Paskal Fieski, ocenio je da su „dostignuti evropski standardi“ na tim izborima, dok su dva pripadnika PDK uhapšena za ubistvo.
Ovo su samo neka od imena političara LDK, ali i novinara bliskim nekadašnjem kosovskom predsedniku Ibrahimu Rugovi koji su ubijeni i tokom i nakon rata, o čemu se poslednjih godina tek povremeno moglo čitati u pojedinim medijima na albanskom.
Optužbe da je „rivalski ŠIK“ koji se u javnosti percipira kao blizak PDK, u odnosu na nekadašnji FARK, koji je viđen kao bezbedonosna struja uz nekadašnji „mekši“ Rugovin LDK – odgovoran za ove likvidacije, Hašim Tači, Kadri Veselji, i ostali krovni ljudi iz prve grupe su oštro demantovali svih ovih godina.