Oglasila se rođaka ubijene Nišlijke: Marina je terorisala porodicu, oca je prijavljivala za silovanje

Nišlijka, koja nije želela da joj se pominje ime, potvrđuje da je ova porodica imala posla sa sektom, ali da misli da to nije razlog što je Marina obolela i usmrtila majku.

"Zorica jeste bila u sekti ali to je bilo još pre dvadesetak godina a Marinin otac nije. Ćerka je psihijatrijski obolela, ja sam laik, ne mogu da tvrdim zbog čega ali ne verujem da to ima veze sa majčinom pripadnošću sekti jer ponavljam, to je odavno bilo. Dobila je psihijatrijsku dijagnozu, svi smo se trudili da joj pomognemo, i ja sam je u više navrata vodila kod doktora ali sam u jednom trenutku shvatila da sam potpuno nemoćna. I lekari su mi savetovali da se više ne mešam jer tu niko sa strane ne može pomoći. Zorica nije odustajala od Marine, trčala je danonoćno za njom. Marina je bežala od kuće pa je Zorica čim bi čula gde se nalazi, sedala u taksi sa mužem i išla po nju. Nalazili su je svuda od Vojvodine do Preševa, smeštali bi je u Psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici ali bi se Marina raskukala kako je svi tamo mrze i maltretiraju a ona je bila ta koja je pravila ekscese. Zorica je skoro svaki dan išla da je poseti i nosila joj cigarete jer je Marina to zahtevala. Nije shvatala da bi Marini bilo bolje u bolnici, jednom prilikom je Marina prevarila majku i kazala joj da izađu samo do dragstora a već je bila naručila taksi da pobegne iz bolnice. Majci je bilo žao ćerke, izvodila bi je iz bolnice na lični zahtev a ona bi po povratku, bacila lekove i skita ponovo. Jednom su je pronašli u Psihijatrijskoj bolnici u Kovinu a drugi put kod neke žene u Đunisu, ma išla je i do Crne Gore i Kosova", opisuje ova Nišlijka stanje u Marininoj porodici.

Ističe da devojka nije bila niti zlostavljana niti gladna.

"Lagala je da je roditelji more glađu da bi od komšija i poznanika izvukla pare za skitanje. Znam da su joj kupili mobilni da bi mogla da im javi gde se nalazi a ona ga je prodala, majci bi ukrala novčanik, znam da je pre neki dan Zorica ostala i bez para i bez dokumenata koji su joj bili potrebno zbog rešavanja pitanja oko zaostavštine nad kućom koju je nedavno nasledila od preminulog oca. Ističem, roditelji su se trudili oko nje, pogotovo majka, otac se povukao jer ga je prijavljivala policiji za svakakve gluposti čak i da je silovao pa je tim povodom saslušavan. Žalosno je što majka nije želela da je trajno smesti u ustanovu, govorila je da joj je žao deteta", nastavlja ova žena.

Dodaje, da je Zoričina rodbina očajna nakon njenog ubistva jer kako ističe, ona je bila žrtva svoje kćeri godinama.

"Zaista nije u redu da se o njoj sada tako govori i da je ljudi nazivaju nemajkom. Nije mučenica zaslužila takav kraj, neistine o njoj iznesene nas peku i muče. Zakasala je jadnica bila, borila se samo za Marinu jer joj se mlađa ćerka udala u Vranju. Cela familija je ubeđivala da ćerku smesti u bolnicu trajno a Zorica je uvek odgovarala: 'Meni je žao!'", zaključuje rođaka žrtve ubistva.

Marina koja je kako se sumnja, zaklala majku, bila je u bekstvu skoro 24 sata. Pronađena je sinoć u naselju Nikola Tesla odakle je odvedena u Zavod za sudsku medicinu gde joj je uzeta odeća i obuća radi analize bioloških tragova nastalih tokom zločina. Odatle je prebačena u Psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici gde će po nalogu Višeg javnog tužilaštva biti obavljeno njeno veštačenje. Ukoliko se utvrdi da je bila uračunljiva u vreme zločina preti joj kazna zatvora od deset godina do doživotne robije koliko je propisano za teško ubistva dok za slučaj da se ustanovi da je ubistvo počinila pod uticajem bolest, vodiće se postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u Psihijatrijskoj ustanovi.

VIDEO: Mesto ubistva u Nišu