6
Niški advokat Slavoljub Milošević, branilac Beograđanina Dejana Stanojevića (37) koji je nedavno pravosnažno osuđen na četiri i po godine zatvora zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginula jedna, a povređene četiri osobe, najavio je da će podneti vanredni pravni lek na odluku Apelacionog suda.
Stanojević, vozač bivšeg direktora „Koridora Srbije“ Zorana Babića se teretio da je 31. januara 2019. godine na naplatnoj rampi Doljevac izazvao udes u kojem je poginula Stanika Gligorijević (52) iz okoline Knjaževca. Kako je utvrđeno tokom istrage, on je službenom “škodom superb” krećući se iz pravca Niša ka Grdelici brzinom od 93 kilometra na čas udario u “opel astru” koja je bila na kanalu ispred njega, usled čega se ona odbila i udarila u zadnji deo “folksvagen pasata” koji je napuštao rampu.
Od siline udarca Stanika koja je bila na zadnjem sedištu “opela” je poginula na licu mesta, njena sestra Mirjana Aleksić koja se nalazila na mestu suvozača, zadobila je teške povrede opasne po život a teško je povređen i Babić koji je bio na zadnjem sedištu “škode”. Takodje teške telesne povrede zadobio je i vozač “pasata” Stanoje Stanković dok je Srdjan Aleksić koje je upravljao “astrom”, lakše povređen.
Stanojeviću je 22. aprila prošle godine Osnovni sud u Nišu izrekao kaznu zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci zatvora zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja a izrečena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “B” kategorije u trajanju od četiri godine. Na ovu presudu žalilo se Osnovno javno tužilaštvo koje je za Stanojevića tražilo pet godina zatvora ali i njegov branilac sa zahtevom da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Apelacioni sud je uvažio žalbu tužilaštva i Stanojeviću povećao kaznu dok je pravni lek koji je podneo njegov branilac, odbio u potpunosti.
Slavoljub Milošević kaže da presudu Apelacionog suda još nije dobio, ali da na osnovu onog što je saznao iz medija, smatra da postoje osnovi za podnošenje vanrednog pravnog leka.
„Što se tiče mog daljeg postupanja, ono zavisi od naloga mog branjenika. Međutim, verujem da će mi Stanojević naložiti da podnesem vanredni pravni lek jer smatram da je do nesreće došlo i zbog doprinosa upravljača puta. Nakon što dobijem presudu, odlučiću koji ću vanredni pravni lek podneti. Ako je došlo do povrede materijalnog prava, podneću zahtev za zaštitu zakonitosti ili ću se obratiti Republičkom javnom tužiocu i zatražiti da on podnese pravni lek“, najavljuje Milošević.
Apelacioni sud je bio stava da nije postojao doprinos upravljača puta, te da je odgovornost za nesreću isključivo na Stanojeviću, što je dokazano i izjavama svedoka, zapisnikom o uviđaju na mestu nesreće, izveštajem Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao i nalazom veštaka saobraćajne struke.
Pročitajte još:
Tokom prvostepenog postupka Stanojević se branio ističući da je na kolovozu bilo magle zbog čega nije uočio saobraćajnu signalizaciju koja je ukazivala na nailazak na naplatnu rampu.
Takođe, njegova odbrana se zasnivala na navodnom prisustvu poledice ili prosutog ulja u reonu naplatne rampe, zbog čega nije uspeo da zaustavi vozilo iako je navodno kočio. Sve ove argumente u žalbi na prvostepenu presudu naveo je i njegov branilac, koji je smatrao da su tokom prvostepenog postupka napravljeni propusti jer nisu saslušani svedoci na kojima je on insistirao a koji bi mogli da potvrde da trepćući signali na tom delu puta nisu bili u funkciji.
Međutim, Apelacioni sud je naveo da je na osnovu iskaza svedoka ali i snimaka kamera, utvrđeno da se saobraćaj pre, za vreme i nakon saobraćajne nezgode odvijao bez smetnji i zastoja, te da magla nije onemogućavala učesnike u saobraćaju da blagovremeno uoče saobraćajnu signalizaciju te da se zaustave na naplatnoj rampi.
„Svedoci koji su se kretali istom deonicom iz istog pravca naveli su da su uočili treptače koji su ih obavestili da nailaze na naplatnu rampu. Optuženi je pak tvrdio da se ne seća da je video oznake pored puta koje predstavljaju tačke vidljivosti u magli, saobraćajne znake koji vozače obaveštavaju da se približavaju naplatnoj rampi niti se seća da je uočio znak za ograničenje brzine kretanja zbog nailaska na naplatnu rampu. Neprihvatljiva je njegova odbrana da je nakon što je ugledao naplatnu stanicu, intenzivno kočio ali da je proklizao zbog poledica ili ulja jer su u suprotnosti sa iskazima svedoka, zapisnika o uviđaju, podacima RHMZ i navodima iz građevinskog dnevnika zimskog održavanja Srbija autoputa kao i snimcima sa video nadzora. Suprotno njegovim navodima, svedok koji se nalazio ispred njega, je naveo da je u retrovizoru uočio vozilo koje mu se velikom brzinom približavalo na osnovu čega se može utvrditi da nije kočio. Ni policijskim uviđajem nisu ustanovljeni tragovi kočenja“, naveo je Apelacioni sud.
Mada se Apelacioni sud u potpunosti složio sa navodima prvostepene presude u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, smatrao je da je izrečena kazna preblaga.
Pravilno je prvostepeni sud cenio olakšavajuće okolnosti da optuženi nije ranije osuđivan, da se radi o porodičnom čoveku a kao otežavajuće da je profesionalni vozač zbog čega je trebalo da postupa sa većim stepenom opreza od prosečnog vozača. Međutim, iako je prvostepeni sud pravilno utvrdio i ocenio okolnosti od kojih zavisi visina kazne, nije je odmerio adekvatno uzimajući u obzir težinu dela, odnosno nastalim posledicama nije dao pravi značaj.
Pročitajte još:
„U ovoj saobraćajnoj nezgodi jedno lice je izgubilo život, jedno je zadobilo teške telesne povrede opasne po život, dvoje teške telesne povrede, od kojih jedno trajnu, a još jedno je lakše povređeno. Apelacioni sud nalazi da se svrha kažnjavanja u konkretnom slučaju ne moće postići kaznom koju je izrekao prvostepeni sud te te da je zatvor od četiri godine i šest meseci, uz meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, adekvatan težini dela i dovoljan da se njime postigne svrha kažnjavanja“, naveo je Apelacioni sud.
Odluka Apelacionog suda je pravosnažna i izvršna, pa će Stanojević biti upućen na izdržavanje zatvorske kazne nezavisno od podnošenja vanrednog pravnog leka. Takođe, on je dužan da svim oštećenim u saobraćajnoj nesreći nadoknadi štetu.
Pravosnažna presuda protiv Babićevog vozača, biće ključni dokaz u parničnom postupku koji je protiv nekadašnjeg predsednika Pokreta slobodnih građana, glumca Sergeja Trifunovića pokrenuo Zoran Babić. On je Trifunovića tužio zbog povrede časti a povodom njegovih izjava o nesreći na naplatnoj rampi Doljevac i zatražio nadoknadu štete od million dinara. Suđenje po Babićevoj tužbi zakazano je za 22. mart.
BONUS video: Saobraćajna nesreća kod Slavonskog Broda
Pratite nas i na društvenim mrežama:
