1
Kao i svako ministarstvo unutrašnjih poslova, tako i MUP Srbije daje kodirana imena svojim akcijama. Ponekad je to stvar tajnosti, ponekad pitanje marketinga, a portal Nova.rs otkriva koje su akcije srpske policije bile ključne proteklih godina u borbi sa kriminalom - od "Sablje", preko "Groma", pa sve do "Armagedona", koja i dan danas traje.
Jedno od najčešćih policijskih saopštenja proteklih godina glasi da je u okviru policijske akcije „Armagedon“ pohapšeno još pedofila koji su koristili internet za razmenu i rasturanje dečje pornografije.
Ovo je, verovatno, najduža policijska akcija u Srbiji, ona je konstantna i traje bez prestanka godinama. Ova policijska akcija traje od 2010., a u okviru „Armagedona“ je uhapšeno i procesuirano nekoliko stotina osoba koje su policija i tužilaštvo „ulovile“. Među uhapšenima je bilo počinilaca svih zanimanja i uzrasta, od lekara i novinara do studenata.
Kako je svojevremeno izjavio jedan tužilac: „Znamo da neće svako od onih ko gleda dečju pornografiju postati predator na ulici, ali je skoro svaki predator svoju „karijeru“ počeo sa dečjom pornografijom“.
Sam naziv „Armagedon“ je jasna asocijacija na smak sveta i u pitanju je biblijski naziv.
Pročitajte još:
1
0
2
U Zapadnim zemljama je uglavnom praksa da se policijskim akcijama i istragama daju slučajno izabrana imena, upravo da ne bi bilo nikakvih asocijacija na mete istrage i hapšenja. Tako je svojevremeno klan narko-bosa Darka Šarića razbijen u dve akcije, od kojih je jedna jasna asocijacija na njegovu grupu.
„Balkanski ratnik„, jer se radilo o ljudima sa Balkana, a među njima je navodno bilo i bivših učesnika ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Druga akcija je nazvana „Loptice“ što nikako ne bi moglo da se poveže sa bilo kim ili bilo čim.
Ipak, čini se da srpska policija više voli zvučna imena, koja dobro zvuče kada se napišu u saopštenju, a možda i najpoznatija je policijska akcija „Sablja“ koja je sprovedena posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine.
„Sablja“ je trebalo da „iseče“ organizovani kriminal u Srbiji, pohapšene su hiljade ljudi sa dosijeom, mnogi su i osuđeni, ali je tu akciju propratila i senka, jer su mnogi od onih koji su u okviru te akcije uhapšeni pušteni bez podizanja optužnice, ili nisu pravosnažno osuđeni. Ti ljudi su naknadno tužili državu i mnogi od njih su dobili odštetu.
Uhapšeno je i privedeno ukupno 11.660 osoba, a više od 200 osoba se našlo na optužnicama za krivična delo iz oblasti organizovanog kriminala.
Poslednjih godina se takođe daju zvučna imena, pa je tako 2021. i 2022. godine izvedena akcija „Gnev“. U okviru te akcije na meti su se uglavnom našli osumnjičeni za preprodaju droge, ali su policijski gnev osetili i osumnjičeni za pranje novca i zelenašenje.
Iako bi akcije sa kodiranim imenom trebalo da se odnose na određenu grupu kriminalaca ili istragu vezanu za konkretna krivična dela, čini se da se u „Gnevu“ našlo sve i svašta, pa su hapšeni i pojedinačni dileri.
Pre „Gneva“ na snazi je bila još jedna akcija, takođe zvučnog imena, „Grom“. Ona je izvedena krajem 2013. godine i to je zapravo naziv za veliku raciju koja je bila sprovedena na celoj teritoriji Srbije.
Na udaru „Groma“ našli su se uglavnom osumnjičeni za trgovinu drogom, privedeno je ukupno 274 lica, od čega 221 vezano za preprodaju droge, a u pritvoru su završila 124 osumnjičena. Ipak, nije poznato koliko je bilo osuđujućih presuda.
U okviru akcije „Rezač“ 2015. godine uhapšeno je osamdesetak ljudi, a na meti su bili političari i javni službenici iz prethodnog režima, koji su sumnjičeni za korupciju i privredni kriminal. Bilo je tu i zvučnih imena, sve je proraćeno u medijima, ali ubrzo su se svi spektakulrno uhapšeni našli na slobodi.
Slični, loši, bili su i rezultati akcija koje su imale takođe zvučna imena – „Skener“, „Signal“. U tim akcijama uhapšeno je više stotina osumnjičenih, a prema pisanju medija, do 2017. osuđeno je ukupno 36 optuženih.
Boro Banjac, bivši načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), objašnjava za Nova.rs kako su se ranije davala imena policijskim akcijama.
„Obično bi ime predložio neko od operativaca koji je radio na slučaju. Vezali bi se za nešto iz prikupljenih dokaza, za nešto što je svima poznato i što su svi lako pamtili“, objašnjava Boro Banjac.
Pročitajte još:
Tako je ime dobila i policijska akcija „Škorpion“, kada je početkom devedesetih grupa razbojnika pljačkala i ubijala po Beogradu. Naziv ovoj akciji je dat iz jednog jednostavnog razloga, jer su pljačkaši koristili oružje tog imena, automatski pištolj „škorpion“.
Jedno kodno ime koje se takođe često pojavljuje u medijima je „Vihor„.
To je zapravo šifra za naredbu koju policija izdaje posle najtežih krivičnih dela i koja se odnosi na blokadu dela Beograda ili cele prestonice.
Zbog toga i postoji nekoliko različitih stepena „Vihora“, a to obično podrazumeva i postavljanje kontrolnih punktova na najvažnijim saobraćajnicama na kojima policajci proveravaju sumnjiva vozila.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih u okviru akcije „Armagedon“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
