"Od kad nam je sin jedinac nastradao prošlo je 14 meseci, a supruga i ja od tog strašnog dana ne živimo. Ujutru kad ustanemo prvo se isplačemo, a posle toga krenemo sa normalnim životnim aktivnostima. Živim samo što moram, a ne živi mi se od kada je Đorđa pogazio sveštenik", ovako svoju ispovest počinje Miroslav Radosavljević, otac mladog Đorđa (15) koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći, kada je na njega dok se vraćao iz škole naleteo sveštenik Jovan Sekulić (29) u selu Donja Luboviđa kod Ljubovije.
„Imam 55 godina, više dece nemam niti ću imati. Đorđe je bio jedina snaga moje supruge i mene. Ovakvu nepravdu nisam video za sve ove godine. Imao je samo 15 godina, vraćao se iz škole sa drugarima, kada je na njega naleteo svojim džipom taj sveštenik“, priča potreseni otac.
Saobraćajna nesreća dogodila se u januaru 2022. godine, oko 20 časova, kada se Đorđe vraćao kući. Kako je za naš portal objasnio otac nastradalog deteta, njegov sin je promašio stanicu, pa je morao da izađe ispod nje.
„Autobusom se vraćao iz škole, zapričao se sa drugarima, a onda je primetio da je prošao stanicu. Zamolio je vozača da stane i da izađe tu što mu je ovaj i učinio. Krenuo je nazad ka svojoj kući kada je na njega velikom brzinom naleteo taj sveštenik i bacio ga kraj puta“, priča potreseni Miroslav.
On dodaje da je do sada uložio dve žalbe, ali da je na svaku dobijao drugačiji odgovor.
„Prvo su mi rekli da je moj sin bio iza autobusa, posle toga su mi rekli da je bio na sred bele linije. Očevici su mi prepričali da je išao velikom brzinom, dok je u dokumentima prvo napisano 80 kilometara na čas, da bi kasnije bilo smanjeno i na 60 kilometara na čas, ali ni na jednoj slici sa uviđaja nema brzinomera. Buni me i još jedna stvar što otac od Jovana Sekulića bio na tom uviđaju“, kaže otac i nastavlja:
„Veliki šok usledio je nakon sahrane, kada je trebalo da se služi parastos, otac od sveštenika Jovana Sekulića, Dragan, koji je takođe sveštenik došao je i davao mi 100 evra da mi pomogne. Nema tih para koje bi mogle da plate život mog sina. Nakon svega, ceo slučaj je prebačen u Novi Sad, a ni to ne znamo zašto“.
Miroslav kaže da samo želi pravdu za svog sina.
„Žalim se na policiju i sud u Loznici, niko nije odradio svoj posao kako treba. 14 meseci nakon postupak nije pokrenut. Za ovo vreme zvali su me i neki rođaci od porodice Sekulić, da me pitaju da li ću ih krivično goniti zbog nesreće, što me je šokiralo još više“, kaže on i dodaje:
„Taj sveštenik koji je ubio dete, moje dete, sada predaje veronauku deci u Šapcu, koliko smo mi čuli, prvo je bio prebačen u Loznicu, a odatle u Šabac, da uči decu“.
Miroslav naglašava da ga je smrt jedinca u potpunosti slomila i da je sve stalo nakon toga.
„Posle te užasne noći kada sam saznao da mi je sin preminuo ne znam kako nisam pukao od tuge i žalosti. Nisam spavao normalno 25 dana, pio sam tablete za spavanje, a supruga i ja sada funkcionišemo samo na lekovima, dok se ti ljudi ponašaju kao da su pregazili psa, a i normalan čovek bi i zbog psa pokazao više emocija.“
Miroslav i njegova supruga slomljeni su od bola, a njegova jedina želja je pošteno suđenje i da istina da izađe na videlo.
BONUS VIDEO: Akcija MUP – hapšenje i zaplena marihuane
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare