"Čovek je pustio svu stoku napolje, a onda sedeo satima i gledao u vatru, nije znao da li mu je izgorela kuća": Potresne scene nakon što je požar opustošio Deliblatsku peščaru

Snimci iz Deliblatske peščare prethodnih dana ostavili su u šoku javnost u Srbiji, a nakon vatrene stihije gotovo da ništa nije ostalo. Veliki broj vatrogasaca i dobrovoljaca učestvovao je u gašenju vatre, a studenti i građani širom zemlje su skupljali pomoć za vatrogasce i ugrožene porodice.

Novinar portala Zoomer Darko Gligorijević proveo je nekoliko dana na licu mesta u Deliblatskoj peščari i zabeležio potresne trenutke.

"Proveo sam tamo dobrih četiri-pet dana. Ono što stvarno mogu da tvrdim, na lokaciji na kojoj smo mi bili, a to je naselje Dubovac, odakle se ulazi u Deliblatsku peščaru, odnosno mesto gde su nastali svi snimci, tu od ponoći do jedno pola šest ujutru nije bilo nikoga osim lokalaca i članova dobrovoljnog vatrogasnog društva, koji su takođe maltene svi lokalci. Nikog drugog nije bilo. Ti ljudi su išli lopatama i gasili, pokušavali da zaustave požar", kaže Gligorijević.

On je objasnio da meštani nisu bili u mogućnosti da gase velike požare u šumi, ali da su uložili nadljudske napore da zaustave širenje vatre dalje kroz šumu i prema naselju.

"Kada gori cela šuma i plamen ide po 30 metara oni nisu mogli tu ništa da učine. Znam da je bilo bitno u jednom trenutku da požar ne pređe jedan deo puta, tada bi zahvatio veći deo šume i otišao prema naselju i tu ne bi bilo pomoći. Njihov najveći problem, za koji sam saznao iz razgovora sa meštanima, nezvanično, jeste da su više puta apelovali na to da, kada padne mrak, zapravo maltene ostaju sami. Ne kažem, vatrogasci su najverovatnije bili negde duboko u šumi i gasili požar. Ali gde god da sam se ja nalazio, njih maltene da nije bilo", ističe novinar.

"Meštani su bili uzrujani i revoltirani"

On kaže da se po meštanima moglo videti da su bili veoma uzrujani jer su zbog požara mogli da izgube kuće i imanja, a sve ono za šta su se borili ceo život, moglo je da nestane u sekundi.

"Ali, s druge strane, nema nikog da im pomogne u tom trenutku. S jedne strane su uplašeni, a s druge strane revoltirani. Kada smo mi došli, to je možda bio petak prošle nedelje, bili smo u Šumarku i tada je nastao i onaj snimak gde bukti veliki plamen iza jedne kuće. Tu smo zatekli jednog starijeg čoveka, koji je isterao svu svoju stoku napolje. U jednom trenutku pozvao je svog sina i kaže mu: 'Prilazi požar, pusti krave, pusti ih napolje, preživeće, naći ćemo ih negde'. Telad su tu ceo dan napolju. Tužno je da gledaš tog čoveka. Stvarno je istinski tužno. On ne može sa te tačke da vidi da li gori njegovo imanje jer je nepregledno. Video sam da njemu nikako nije bilo svejedno, vatra bukti, a kreće da pada mrak. Ne smiruje se", ističe naš sagovornik.

Gligorijević kaže da mu je ostao u sećanju trenutak kada taj čovek sedi nepomično, gleda u vatru, ne znajući da li je ostao bez svega.

"Čak i policajci koji su nas pomerali odatle jer se vatra primicala, njega su bukvalno ostavili tu gde su mu telad i traktor. On bukvalno sedi, pali cigaretu za cigaretom i ne pomera pogled. Vidiš da čovek nema pojma da li tamo gori sve njegovo. Fiksiran pogled. Stvarno neke strašne scene. Ništa jezivije u životu video nisam. Baš je tužno", kaže novinar Zoomer-a.

Kako navodi, dodatnu zabrinutost je izazvalo i to što od nadležnih nisu dolazile nikakve infomracije.

"Dobar deo policajaca je iz drugih mesta, uopšte nisu odatle. Ljudi prosto ne znaju. Jako se malo komunicira sa medijima, ali i građanima. U subotu su nas čak i isterali iz Šumarka i rekli nam: 'Možete da birate, ili Gaj ili Dubovac'. Doslovno nas je patrola pratila dok nismo izašli iz naselja. To je malo čudno, s jedne strane. S druge strane, u ponedeljak ujutru, ako se ne varam, već je bila informacija da je požar lokalizovan, ali koleginici Ani Novaković nisu dali da priđe. Malo je čudno, jer ako je požar lokalizovan i ako je sve u redu, zašto mi, kao novinarske ekipe, ne možemo da priđemo", pita se Darko Gligorijević.

On ističe da novinarskim ekipama nije dozvoljeno da priđu, kako je navedeno jer nismo poslali mejl i tražili odobrenje, a ne zbog bezbednosti.

"Sve što smo uspeli da snimimo, da priđemo i tako dalje, bilo je na naš rizik i našu dobru volju i želju da se snalazimo nekim starim putevima. Nije moglo drugačije. Policija je maltene blokirala svaki pristup. Poslednji puta sam bio u ponedeljak posle podne, dobili smo informaciju da nešto gori, to je baš duboko negde u Dubovcu, zavučeno u samu peščaru. Morali smo da pešačimo jedno šest kilometara da dođemo do tamo. Dok smo mi ispešačili sve, oni su ugasili požar. Tu je bila ekipa studenata. Jedan deo je sa Poljoprivrednog, drugi ne znam odakle su. Oni su tu bili ceo dan, momci, i pomagali i gasili to", ističe Gligorijević.

On navodi da je još jedan problem predstavljao žar koji je ostajao, jer vatra se ugasi, ali ako žar ostane, sve može ponovo da plane.

"Visoke su temperature, a posebno je veliki problem košava, odnosno vetar generalno. Desilo u petak uveče, krenuo je da duva nenormalno jak vetar i helikopteri više nisu mogli da preleću. Tada izostaje taj nivo podrške. Bukvalno ostaju klasični vatrogasci, dobrovoljci i lokalno stanovništvo. Meni samo deluje iz priča sa lokalcima da, ali naglašavam da nije poenta da omalovažim vatrogasce, nego da se ukaže zapravo na sistemski problem, da ima malo angažovanih ljudi na terenu. Odnosno da nema dovoljno ljudi na terenu", smatra naš sagovornik.