1
Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) podneo je pre mesec dana takozvanu "inicijativu za davanje mišljenja" Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva (VST), kojom traži da se preispitaju izjave tužiteljke Bojane Savović iz emisije "Utisak nedelje", kao i jednog televizijskog priloga koji je emitovan na TV N1. Stefanović, koji je i sam više puta bio predmet postupanja Etičkog odbora, smatra da je Savović, prekršila Etički kodeks jer se "nije uzdržala od ponašanja koje bi moglo da naruši čast i ugled javnotužilačke funkcije, kao i poverenje javnosti".
Pojmom „ponašanja opasnim po ugled i čast“ Stefanović označava izjave koje je Savović iznosila o njemu, njegovom postupanju i rukovođenju najbitnijim tužilaštvom u državi.
Pročitajte još:
1
0
0
Ovakvom „inicijativom“, Stefanović očigledno iznova pokušava da se obračuna sa svim neistomišljenicima u VJT (posebno onima koji su mu se javno suprotstavili), i to neslavnom metodom – zamene teza. Preciznije, ugled javnotužilačke funkcije i poverenje javnosti ne narušava njegovo sporno ponašanje i postupanje, javno manifestovano nebrojano puta tokom minule dve godine, već to čine „neposlušnici“ koji se o tome drznu da javno progovore i zaštite zakone i javni interes.
Naime, kako saznajemo, Stefanović najpre osporava izjavu Savovićeve datu reporterima N1 televizije, kada je govorila o tome kako organi VST i dalje nisu rešili sve prijave koje su ona i drugi tužioci podnosili protiv njega, kao i da je „ćutanje instituicija štit za sve moćnike u državi, pa i za Stefanovića“.
Ono što pak, Stefanović ne spominje u svojoj „inicijativi“ u delu koji se odnosi na izjave Savovićeve date reporterima TV N1, jeste – neposredni povod. Naime, Savović je tog dana komentarisala neprimerene odgovore koje je VJT zvanično uputilo televiziji N1, dan nakon što je (posle dve godine šefovanja) održao svoju prvu konferenciju za medije povodom podizanja optužnice u slučaju „Ribnikar“, a na kojoj novinarima nije dozvoljeno da postavljaju pitanja. Takođe, ranije tog jutra, KRIK je objavio sve detalje kriminalne biografije žandarma Nenada Vučkovića Vučka, koji se zbog toga, takođe našao na spisku pitanja koja je N1 uputio Stefanoviću, nakon što je uskratio priliku da mu se ista postave lično.
Upravo su cinični i podrugljivi Stefanovićevi odgovori, koji su pročitani u Dnevniku, bili povod komentarisanja Savovićeve u spornom prilogu, kao i pravnice Sofije Mandić koje su to označile nedopustivim. Zanimljivo je da do danas nijedna institucija, uključujući i Visoki savet tužilaštva i njegov etički organ, nisu odreagovali na neprimereno „dopisivanje“ Stefanovića sa nezavisnim medijima i novinarima, od kojih je prethodno pobegao sa sopstvene konferencijske premijere.
Takođe, Stefanović je osporio navode koje je Savović iznela u „Utisku nedelje“, kada je između ostalog govorila o predmetu u kom su optuženi policajci i saradnici smenjenog načelnika Četvrtog odeljenja beogradske policije Slobodana Milenkovića. Tada je kazala da je iz predmeta iščupan dopis tužiteljke Jelene Stevančević, kojim je ona pismeno odbila da postupa u tom predmetu „zbog nedostatka dokaza“, čime je i sama tužiteljka Stevančević upoznala nadležne tužilačke organe.
Inače, Etički kodeks na koji se poziva Stefanović i dalje nije promenjen, budući da je to bilo obavezno nakon poslednjih izmena ustavnih amandmana i pratećih pravosudnih zakona. Ono što bi trebalo da bude najveća izmena jeste uvođenje pojma „javnog interesa“ , u odnosu na koji bi trebalo da se precizno utvrde i definišu načela profesionalnog i ličnog integriteta tužilaca. Umesto propisivanja novog kodeksa, Etički odbor Visokog saveta tužilaštva, pre nekoliko dana uputio je svim tužiocima „uputstvo“.
„Javni tužilac je garant poštovanja zakona i branilac društva i ne sme biti instrument koji se koristi u interesu bilo koje društvene, političke ili verske grupe ili bilo kog dela vlasti, niti zaštitnik njenih pristalica – navodi Etički odbor. Takođe ukazuje da ponašanje javnih tužilaca ne može biti prepušteno isključivo njihovom nahođenju, kako u radu, tako i van posla, zbog čega je poštovanje etičkih načela, kao ideala postupanja javnih tužilaca, dodatni obavezujući okvir postupanja, sadržan u specifičnim normama pojačane etičke odgovornosti, sa ciljem unapređenja dostojanstva i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva u celini“, navodi se, između ostalog u uputstvu Etičkog odbora, koje je dodatno isprovociralo slobodnomisleće predstavnike beogradskog pravosuđa.
„U čijem je onda interesu oduzet predmet tužiteljkama Savović i Paunović u slučaju zloupotreba u EPS, a istraga razvlačena dok svim uhapšenim nije ukinut pritvor? U čijem interesu je Radoičić uhapšen posle 10 dana od sukoba u Banjskoj, pa pušten na slobodu jer je Stefanovićevo VJT predložilo sudu da mu se odredi pritvor samo po jednoj tački i to onoj po kojoj jedino nije mogao da mu se odredi? U čijem interesu je neko drugi potpisao optuženje protiv Sentinih policajca u tuđem predmetu i pustio ga sudu baš na dan kada je jedan od optuženih isti saslušavan kao svedok u drugom postupku, to jest za „Jovanjicu“? Znači, oni koji sprovode ovakve interese ne narušavaju kodeks i ne iziskuju pažnju Etičkog odbora, već oni koji o tome javno govore. Na delu je kolektivna besramnost“, kaže za „Novu“ izvor iz beogradskog pravosuđa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare