Advokat Ivan Ninić izjavio je danas da bi republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac morala odmah da naloži preduzimanje dopunskih istražnih radnji u predmetu Višeg javnog tužilaštva o smrti advokata Vladimira Cvijana.
Ocenivši da iza skrivanja Cvijanove smrti stoje bezbednosne službe, Ninić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je saznanje o „konspirativnoj“ smrti Vladimira Cvijana izazvalo veliko uznemirenje javnosti i „bacilo senku“ na kompletno pravosuđe.
„Postavlja se pitanje u kakvoj državi živimo i da li svi možemo da završimo kao advokat Cvijan. Zagorka Dolovac mora da reaguje zbog ogromnog stepena uznemirenja javnosti“, rekao je Ninić.
Na pitanje Bete da li postoji pravni osnov da se ponovo otvori istraga o smrti Vladimira Cvijana, Ninić je kazao da bez obzira što je Više javno tužilaštvo taj predmet arhiviralo, istraga može da se obnovi u dva slučaja.
„Ukoliko bi se pojavio bilo kakav dokaz ili trag, ili bilo koje saznanje koje bi upućivalo na zaključak da je Cvijanova smrt nastala na neki drugi način, tužilac bi mogao da reaktivira predmet i da nastavi sa preduzimanjem istražnih radnji. Takođe, republička tužiteljka Zagorka Dolovac je ovlašćena da izvrši nadzor nad radom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u ovom predmetu“, objasnio je advokat.
Ninić je kazao da je „prilično simptomatično“ to što o Cvijanovoj smrti nisu izvestili mediji.
„Indikativno je to što policija i tužilaštvo nisu obavestili javnost da je pronađeno telo osobe koja je bila poznati advokat, narodni poslanik, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i blizak saradnik trojice predsednika države Borisa Tadića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića“, istakao je advokat.
Uznemirujuća je činjenica da je vlast prećutala, dodao je Ninić, da je u Dunavu nađeno telo poznatog beogradskog advokata.
„Tužilaštvo je moralo u istrazi da dođe do saznanja s kim se Cvijan družio, gde se kretao, ko su mu bili prijatelji, a ko neprijatelji, da li je i s kim imao neraščišćenje račune. Ne ginu u Beogradu advokati svakog dana. Da je otkriveno telo i nekog beskućnika, javnost je morala da bude informisana o svim detaljima“, istakao je advokat.
Upitan da li te činjenice bacaju sumnju na saopštenje Višeg javnog tužilaštva da Cvijan nije umro nasilnim putem, Ninić je kazao da Cvijanova smrt, s obzirom na funkcije koje je obavljao, zahteva širi opseg istrage.
„Nedavno su nam saopštili da je u poslednje dve godine ubijeno 15 mladih ljudi čiji se nestanak vezuje za grupu Veljka Belivuka. Državni organi su nam saopštili da su ti ljudi ‘dobrovoljno’ dolazili na sopstvenu egzekuciju. A mi u slučaju advokata Cvijana imamo samo zaključak da nema tragova o nasilnoj smrti. To svakako izaziva sumnju“, kazao je advokat.
Naglasio je da je Vladimir Cvijan po napuštanju Srpske napredne stranke (SNS) priznao da je bio posrednik između lica iz „kriminogene sredine“ i pojedinih ljudi iz vrha SNS-a.
„Dakle, sam Cvijan je u svojim nastupima javno ukazivao javnosti da je on održavao vezu između kriminalaca i SNS-a. Da li je on sam sebi dao tu ulogu ili mu je to neko poverio, mi u ovom trenutku ne znamo. I to izaziva prostor za sumnju u zvanični uzrok njegove smrti“, istakao je Ninić.
Podsetio je da je Cvijan imao važnu ulogu i pre dolaska na vlast SNS-a.
„Cvijan je iz Predsedništva Srbije, za vreme Borisa Tadića, sa značajnim političkim kapitalom prešao u SNS. Kada je SNS došla na vlast, Cvijan je bio nagrađen državnim funkcijama. Međutim, trebalo bi posebno analizirati Cvijanovu fazu života nakon razlaza sa SNS-a“, rekao je Ninić.
Sve je to prethodilo, naveo je Ninić, konspirativnoj smrti Vladimira Cvijana.
Upitan zašto je istraga o Cvijanovoj smrti završena u kratkom roku i u tišini, Ninić je kazao da su takvu odluku najverovatnije doneli bezbednosne službe i ostali najviši državni organi.
„Oni su procenili da bi saopštavanje informacije o Cvijanovoj smrti otvorilo polemiku i uznemirilo javnost. Procenili su da će vreme relativizovati vest o Cvijanovoj smrti i baciti u zaborav“, kazao je advokat. Na pitanje Bete zašto je o svemu ćutala i Advokatska komora, Ninić kaže da tu informaciju i javnosti i advokatima „duguje“ rukovodstvo komore.
„To upućuje na zaključak da u Komori nema solidarnosti i da nema reakcije na saznanje o misterioznoj smrti jednog beogradskog advokata. Bilo bi tragično da je Advokatska komora ‘zamoljena’ od bezbednosnih službi da sa tom informacijom ne izlazi u javnost. Ova informacija nije stigla čak ni do advokatskih Viber-grupa“, naglasio je advokat.
Upitan da prokomentariše i neoglašavanje porodice Cvijana, Ninić je rekao da porodica sigurno ima razloge zbog kojih je procenila da je u ovom trenutku najbolje da ćuti.
Ninić je rekao da se „prvi i poslednji“ put sreo sa Cvijanom 2014. godine.
„Bio je uplašen. Stalno se osvrtao oko sebe jer je verovao da ga neko prati. Govorio je: ‘Samo posmatraj šta će da bude’. Bio je čovek pun ideja i energije i jednostavno ne mogu da prihvatim da je sebi oduzeo život“, kazao je Ninić.
Na pitanje Bete da li bi Advokatska komora morala da se odredi prema svim zločinima prema advokatima, a nisu rasvetljeni do danas, Ninić je kazao da je advokatura ozbiljno napadnuta i da bi komora morala da izvrši pritisak na državne organe da se svi zločini rasvetle.
„Advokatura je neraskidivi deo sudske vlasti i bez nas pravosuđe ne bi moglo da funkcioniše. Ako mi ne znamo da li ćemo sutra završiti u Dunavu i Savi ili s metkom u glavi, onda mi ne možemo da se bavimo ovom profesijom“, zaključio je Ninić.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je juče saopštilo da se Vladimir Cvijan udavio u Dunavu 5. januara 2018. godine, i da je njegovo telo pronađeno na 1.164 kilometru desne obale reke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare