0
Policija je uhapsila dvoje špeditera na Aerodromu Beograd, a lisice na ruke stavljene su im dok su preuzimali paket iz Kine sa 2,7 kilograma tabletica koje sadrže kokain. Zaplene droge nisu toliko česte na aerodromima u regionu, a poslednji put veća zaplena narkotika zabeležena je 2015. godine na aerodromu "Nikola Tesla" kada je u prtljagu Brazilca pronađeno 8,5 kilograma kokaina.
Aerodrom u Beogradu se proteklih godina nekoliko puta našao u fokusu javnosti zbog zaplena droge. Iako one nisu česte, o njima se govorilo u izveštaju Globalne incijative protiv transnacionalnog kriminala od maja ove godine.
Istraživanje se odnosilo uglavnom na tri aerodroma – posebno u Tirani (Albanija), Skoplju (Severna Makedonija) i Beogradu (Srbija).
Iako za šverc droge kriminalne grupe uglavnom koriste brodski saobraćaj, manje količine te nedozvoljene robe povremeno bivaju zaplenjene na balkanskim aerodromima. Mahom je reč o kokainu i sintetičkim drogama, navodi se u izveštaju.
Pročitajte još:
U zavisnosti od toga koja droga se krijumčari i u kojoj količini, različiti su načini da se te ilegalne radnje izvedu. Uglavnom je reč o pošiljkama skrivenim u prtljagu, povremeno i takozvanim mulama (osobama koje u telu prenose drogu preko državnih granica).
Tako su srpske vlasti 2015. godine otkrile kofer brazilskog državljanina sa 8,5 kilograma kokaina, što je verovatno i jedna od najvećih zaplena ovog tipa.
Još jedna zaplena dogodila se 2021. godine, kada je makedonski državljanin uhapšen nakon dolaska iz Ekvadora i to sa koferom napunjenim sa stvarima koje su bile natopljene kokainom.
Čim je putnik otvorio kofer, osetio se jak miris kiseline, a sva garderoba koja se nalazila u prtljagu bila je vlažna i teža nego što je očekivano. Pritom, u koferu sem odeće nije bilo ničeg drugog, ni obuće, niti pribora za ličnu higijenu, iako je putnik rekao da dolazi iz Ekvadora gde je kod prijatelja boravio 13 dana.
Sa druge strane, u Skoplju se 2018. godine dogodio sličan slučaj kada su carinici zaplenili skoro 2 kilograma kokaina skrivenog u koferu državljanina Venecuele. Takođe, u januaru 2023. godine policije je u Albaniji zaplenila nešto više od 1,000 tableta ekstazija koji su na aerodrom u Tirani stigli iz Holandije.
Autor izveštaja procenjuje da su ovakve zaplene češće tokom leta, zbog brojnih manifestacija koje se održavaju, poput muzičkih festivala na koje dolaze stranci.
Takođe, u izveštaju se osvrću i na spektakularnu akciju DEA i Evropola kodnog naziva „Familija“ koja je bila usmerena protiv organizovanog šverca kokaina privatnim letom, u okviru koje je uhapšeno 16 osoba i zaplenjeno više od jedne tone kokaina i dva miliona evra u gotovini.
Napominje se da su u februaru 2022. godine turska carina i policija Severne Makedonije sprovele zajedničku operaciju koja je dovela do otkrivanja 1,05 kilograma hemikalije koja je mogla da se koristi za proizvodnju sintetičkih droga, u vrednosti od 50 miliona evra.
Pošiljka je poslata preko Istanbula iz Šangaja u Skoplje vazdušnim putem, a namenjena je zapadnoj Evropi.
Prema javno dostupnim podacima, regionalni aerodromi su uglavnom tranzitne i izlazne tačke za šverc oružja različitih vrsta i veličina. Ipak, na srpskim aerodromima nije bilo puno takvih slučajeva.
Jedan od takvih primera datira iz 2016. godine, kada su na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ nađene dve rakete dužine 1,5 metara. Detektovane su u prtljagu na redovnom letu koji je išao iz Bejruta, preko Beograda i Londona, do Portlanda u Sjedinjenim Američkim Državama. Rakete koje su se nalazile u sanducima sa pratećom dokumentacijom pronašli su psi tragači na aerodromu, zahvaljujući tragovima baruta. Odmah je obavljen uviđaj i utvrđeno je da nijedna raketa nema eksplozivno punjenje.
Pročitajte još:
Kasnije je, kako su prenele beogradske novinske agencije, libanska vojska saopštila da su rakete tipa „AGM-114 helfajer“ bile trenažne i bez eksplozivnog punjenja. Naveli su i da su rakete bile poslate kompaniji u SAD koja ih proizvodi i da je pošiljka bila „u skladu sa administrativnim i pravnim merama“. Portparol Trećeg osnovnog tužilaštva rekao je tada da je libanska vojska saopštila da su rakete korišćene za obuku, da nisu sadržale eksploziv i da su u skladu sa administrativnim i pravnim merama poslate američkoj kompaniji u Portland, koja ih je proizvela.
U izveštaju se pominje i četrdesetpetogodišnjak D. D. iz Sjedinjenih Država koji je uhapšen na Međunarodnom aerodromu u Sarajevu 2019. godine dok se ukrcavao na let za Zagreb. Priveden je zbog pokušaja da prenese ilegalnu vojnu opremu, a kod njega su tada nađene dve optike za vojnu pušku, tri drvena kundaka za vojne puške i jedan bajonet.
Aerodromi širom regiona povremeno su i usputna stanica za ilegalno prenošenje većih svota novca, pa se tako navodi primer kada je u Severnoj Makedoniji 2017. godine zaustavljen sumnjivi putnik kod kog je pronađeno 107.000 evra privezanih za njegov torzo, ispod košulje.
Pominje se i slučaj sa beogradskog aerodroma.
Naime, srpska policija je oktobra 2021. godine zaustavila putnika koji je pokušao da prokrijumčari 40.000 evra i cigarete u vrednosti od 13.000 evra preko beogradskog aerodroma.
Takođe, na Međunarodnom aerodromu u Skoplju su 2021. godine uhapšena dva Kamerunca kod kojih je pronađeno skoro milion falsifikovanih evra u prtljagu.
Bonus video: Da li je vraćanje oružja zaista bez posledica?
