5
U slučajevima nestanka, najvažnije je za porodicu da zna kada i kako da prijavi nestanak bliske osobe. Ukoliko postoji opravdana opasnost da se osobi nešto dogodilo ili zabrinutost za njen život i zdravlje, najbolje je nestanak prijaviti što pre. Stručnim službama je tada lakše da prate tragove.
Signal mobilnog telefona Mateja Periša (27) poslednji put je uhvaćen u blizini Velikog ratnog ostrva, na ušću Save u Dunav. Gotovo dve nedelje traje potraga za ovim mladićem iz Splita, kom se 30. decembra gubi svaki trag.
Milica Kolaković Bojović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja naglašava da nije potrebno čekati 24 ni 48 sati, da bi se prijavila nestala osoba.
„Policiji se možete obratiti odmah i takođe je važno napomenuti da od 2015. godine ne postoji zakonski rok koji je ranije postojao u kom policija pušta da protekne tih 24 sata, odnosno 48 sati pre nego što krene u proces traženja“, dodaje Kolaković Bojovićeva za RTS.
Proces uvek počinje izjavom osoba koje su prijavile nestanak. Uzima se fotografija, opis, podaci o tome gde je nestali viđen poslednji put i sa kim je bilo u kontaktu.
Zatim ekipe izlaze na teren, proveravaju lokaciju, razgovaraju sa svedocima i uzimaju snimke nadzorih kamera. Potraga se zatim nastavlja na osnovu prikupljenih podataka i zavisi od slučaja do slučaja.
Milica Kolaković Bojović podseća da kada u toku snežne mećave nestanu planinari ili skijaši najčešće se angažuje Gorska služba spasavanja, a isto važi i za letnje mesece kada je reč o zalutalim planinarima.
Ako je reč o osobi koje nestane u jezeru, reci, moru, obično se tu uključuju ronioci. Ukoliko se radi o nestanku u šumama ili poljima u atarima sela vrlo često se uključuju lovačka udruženja koja dobro poznaju teren, ističe Kolaković Bojovićeva.
Teren je zimi nepristupačan zbog snega, dani su kraći pa su od pomoći termovizijske kamere, helikopterske ekipe, dronovi.
U tom slučaju primena termovizijskih kamera koje mogu da detektuju pokret i u uslovima smanjene vidljivosti je od velikog značaja, takođe, upotreba sonara koji mogu da registruju objekte i na većim dubinama u slučaju pretrage rečnih korita, ukazuje viša naučna saradnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Istraživanja pokazuju da većina nestanaka nije povezana sa krivičnim delima. Dešava se da tinejdžeri pobegnu od kuće kako bi izazvali pažnju roditelja, deca se nekada sakriju u igri, pobegnu i odrasli nezadovoljni porodičnim odnosima, stari i bolesni. U ovom trenutku u Registru nestalih nalaze se imena 91 osobe.
Bonus video: Rekonstrukcija kretanja nestalog Splićanina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
