1
Jedan od rektih bliskih saradnika bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, Slobodana Miloševića, bio je dugogodišnji i svemoćni direktor Carine kod koga su se slivale stotine miliona maraka. On ih nije ljubomorno čuvao, nije bio tvrdica, davao je šakom i kapom, ali je i zapisivao ko je i koliko uzimao. A, uzimali su mnogi.
Zbog toga nije ni čudo što je još jedan sudski proces završen oslobađajućom pravosnažnom presudom Apelacionog suda. Njemu se na teret stavljala zloupotreba službenog položaja u vezi sa krijumčarenjem cigareta u Srbiju od 1996. do 2001. kada je Kertes bio svemoćni, a ponekad i nemoćni, direktor Savezne uprave carina.
Istraga je pokrenuta tek 2007. godine, protiv Kertesa, Bojane Jeremić (tada Bajrušević) i još dvojice optuženih, ali je u međuvremenu sve zastarelo. Istragom je svojevremeno bio obuhvaćen i Marko Milošević, koji je prvo sarađivao sa Vladimirom Kovačevićem Trefom, koji je ubijen na parkingu Sava centra. Mladi Milošević je posao nastavio sa njegovom udovicom.
Pročitajte još:
U ovom slučaju istraga se vodila i protiv Marka Miloševića i Mirjane Marković zbog ševrca cigareta. Marko Milošević je bio pod sumnjom da je u u šverc ušao sa Vladimirom Kovačevićem, da bi, posle njegovog ubistva, posao nastavila njegova udovica – Bojana Jeremić, pre kao paravan, nego kao pravi vlasnik. Posle petooktobarskih promena, Mira Marković i Marko Milošević su pobegli u Rusku Federaciju gde su dobili status izbeglica i tu se priča o njihovoj krivičnoj dogovornosti, za bilo koje krivično delo, završila.
Cigarete su koštale glave mnoge ljude, od policijskog generala Radovana Stojičića Badže i njegovog saborca Milorada Vlahovića, do Vanje Bokana, pa i mnogih drugih. Kertesa to nije dotaklo.
A, osim cigareta, u sef carine su se sivali milioni iz raznih izvora – od ocarinjene robe, ali možda i još više od robe koja nije ocarinjena, cisterni nafte i druge akcizne robe, pa i svega što se nabavljalo i dobavljalo na sve moguće načine zbog sankcija Ujedinjenih nacija Srbiji. Cela država je tada otišla u „ilegalu“ a čuvar kase bio je Mihalj Kertes, čovek koji je isplivao jednom jedinom rečenicom u toku „jogurt revolucije“, kojom je smenjeno tadašnje rukovdstvo Vojvodine jer nije bilo po merilu Miloševića. Rečenica: „Ako se ja kao Mađar ne plašim Miloševića, zašto ga se vi šlašite kao Srbi?“.
To je možda postala i najskuplja rečenica u srpkom jeziku. Zato je i Kertes bio sedam godina najvažnije finansijske institucije u to vreme, sefa u svojoj kancelariji, koji je bio puniji od trezora Narodne banke Srbije.
Kada je pala Miloševićeva vlast, jedan od rektih koji se našao na meti istrage bio je upravo Kertes, odnosno Bracika, kako su ga zvali. On je osuđen za iznošenje novca na Kipar, mada je taj slučaj ostao nejasan do danas, i na osam godina zatvora i na još jednu i po godinu jer je Jedinici za specijalne operacije dao kamion sa carine kojim je izvršen atentant na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, kada su poginula četiri člana SPO.
Za to je dobio godinu i po dana. Međutim, već 2012. Apelacioni sud mu je kaznu smanjio na šest godina zatvora. Ipak, ta presuda je, po dolasku SNS na vlast, koji su se u Kertesevo vreme zvali radikali, i takođe dobijali dotacije iz čuvenog Kertesovog kancelarijskog sefa, ukinuta, pa je Bracika odslužio samo kaznu za kamion.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenog za trgovinu narkoticima u Subotici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
