U Srbiji je s jeseni uobičajeno da se pale žetveni ostaci, odnosno, strnjika, što predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana, nanosi velike štete prirodnoj sredini, a postoji i opasnost na putevima u saobraćaju zbog dima koji smanjuje vidljivost. Kazne za počinioce se kreću od 10.000 do 50.000 za fizička lica, a za pravna lica idu do 300.000 dinara.

Prema procenama godišnje se paljenje obavi na oko 12.000 hektara, a iz Ministarstva zaštite životne sredine napominju da ovaj zastareli način uklanjanja žetvenih ostataka ne smanjuje samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja, a dešavalo se da bude i ljudskih žrtava.

Dva od tri požara u Srbiji prošle godine bila su na otvorenom prostoru, živote je izgubilo 14 građana, a inspektori MUP-a podneli su između 600 i 700 prijava, rečeno je u Beogradu prilikom predstavljanja kampanje „Ne palimo strnjiku“. Nedeljko Gagić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je da je od 35.068 vanrednih događaja u prošloj godini bilo 28.000 požara, a od toga je 19.000 požara na otvorenom prostoru.

“Takvi požari se brzo šire, zahvataju ogromne površine, opasnost za živote i zdravlje ljudi, a kao posledicu imaju velike materijalne štete, kao i štete za životnu sredinu”, rekao je on.

U požarima na otvorenom prošle godine povređeno je 40 ljudi, kao i osam vatrogasaca tokom gašenja. Predstavnik MUP-a apelovao je na građane da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru u urbanim sredinama, na obradivim površinama i blizu šuma jer takva protivzakonita praksa može ugrozi živote ljudi i nanese materijalnu štetu.

“Požari pored saobraćajnica mogu izazvati saobraćajne nesreće zbog smanjene vidljivosti zbog dima”, dodao je on. Ovakvo uklanjanje zakonom je zabranjenjo i kvalifikuje se kao krivično delo.

„U pogledu paljenja vatre, Komunalna milicija Beograda sankcioniše paljenje kućnog smeća i paljenje vatre na javnoj površini u skladu sa Odlukom o održavanju čistoće, kao i paljenje vatre na javnim zelenim površinama, a shodno odredbama Odluke o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina. Zakonom o zaštiti od požara, zabranjeno je spaljivanje ostataka strnjih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka. Obzirom da nadzor nad izvršavanjem odredaba pomenutog zakona i propisa donetih na osnovu njega, vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije preko inspektora, u predmetnoj stvari podnesak se može uputiti navedenom organu“, rečeno je u Komunalnoj miliciji za Nova.rs.

Interesantno je da mnogo građana, ali i policijskih službenika ne zna da Srbija ima regulisanu i ovu oblast i to preko Zakona o zaštiti požara koji strogo zabranjuje spaljivanje strnjika, smeća i biljnih ostataka, kao i loženje vatre u šumi i blizini šume, sem na posebno obeleženim mestima, ali i u dvorištima u naseljenim mestima zbog opasnosti od širenja vatre.

Umesto da zaoravaju, poljoprivrednici pribegavaju spaljivanju, a takvoj odluci doprinosi i nedostatak mehanizacije.

„Zemljište na kome su paljeni žetveni ostaci podložnije je eroziji, ispiranju, odnošenju vetrom. Sušni i vetroviti periodi kakvi su sve češće u proleće posebno su opasni jer se tada i vatra brže širi, a nekada u želji da je što pre ugase, poljoprivrednici i meštani mogu stvoriti dodatni problem jer to rade nestručno, pa može doći do gušenja, a sa druge strane gubi se dragoceno vreme dok se na kraju ne pozove vatrogasno spasilačka jedinica i to je ono što želimo da sprečimo“, rekao je ranije Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Valjevu za agroklub.rs. i dodao da izlazak vatrogasne jedinice na teren košta 1.000 evra.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram