Današnje suđenje je okončano, a sledeće ročište zakazano je za četvrtak.

Sudija: "Kada ste govorili o ubistvu Mitić Nikole, govorili ste o radio vezi, ko je koristio?"

Lalić: "Imali smo četiri radio stanice"

Sudija: "Koji zadatak su imali Stošić Aleksa, Senad Rešović i Grek Vladimir?"

Lalić: "Oni su učestvovali u otmici. Stošić je učestvovao u pratnji, Rešović i Grek u samoj otmici, kasnije su ga udarali na stadionu. Kada sam došao on je već bio vidno pretučen, ja sam među poslednjima došao."

Sudija: "Spominjali ste Tešića kada ste došli u kuću za ubistvo Miljkovića, šta je radio u kući u Ritopeku?"

Lalić: "Stajao je, slušao je ispitivanje."

Sudija: "Šta je urađeno sa Mitićevim telefonom?"

Lalić: "Ne mogu da se setim. Ja nisam baratao sa njegovim telefonom. Pretpostavljam da je Marko koristio njegov telefon, ne mogu da tvrdim."

Sudija: "Kada spominjete bunker, ne spominjete samo u sklopu stadiona nego i u skrivenoj kući?"

Lalić: "Tako smo ga nazivali i klanica."

Sudija: "Šta Draganić radi vezano za ubistvo Mitića?"

Lalić: "Često je bio na vezi sa Markom i Veljkom, prenosio je informacije."

Sudija: "Da li ste poznavali Zdravka Radojevića?"

Lalić: "Ne."

Sudija: "Šta možete da kažete o Lakićeviću?"

Lalić: "Prvi put čujem za njega iz priče braće Budimir, u tim danima odmah posle ubistva, oko automobila pasat kojim je Zdravko došao. Tada sam znao da Lakićević treba da preuzme, bilo je priče da mu se ne veruje još uvek. Kasnije mu je Miljković verovao i on je sarađivao u potpunosti. Ja i Miljković smo bili ta dva, tri dana sve vreme jedan sa drugim, mi smo i uništili taj telefon Zdravka Radojevića."

"Ta grupa krajem 2019. počinje da dobija pravu formu", odgovorio je na pitanje od kada grupa postoji.

Sudija je upitala ko je sve činio grupu.

"Veljko i Marko kao vođe. Braća Budimir, ja, Draganić, Spasojević, Hrvatin, Đurić je bio tu negde gde i ja i Janković. Vučeljić, Tadić, Vladimir Grek, Senad, Dejan Tešić..."

"Ko je osmislio skrivenu prostoriju, kuća u Ritopeku, ko je došao na tu ideju?"

"Pričao sam sa Miljkovićem lično o tome, bio sam zainteresovan da i ja napravim tako nešto u inostranstvu."

"Ko je osmislio da se na ovakav način radi?"

"Miljković."

"Da li vam je to neko pričao?"

"Mi smo više puta pričali, on je bio mozak operacije za sva ubistva od početka do kraja."

"Prema navodima optužnice, postoji sumnja da je vršen promet droge na stadionu, imate li saznanja. Ko je učestvovao u izvršenju ovog krivičnog dela, neovlašćeno držanje droge na području Humske?"

"Naprave se porudžbine, onda se odredi jedan dan za izbacivanje, da se razdeli droga. Uglavnom je to bio Deda, da se dovede droga na stadion. Tu je bilo dosta starih stvari, bilo je pogodno za skrivanje, u kuhinji je isto bilo dosta elemenata. Kako se dolazi, uzima se svoj deo. Više puta smo pravili spid u kuhinji, stajala je sumporna kiselina koja se koristila, stajao je čist kofein, hirurške rukavice, vage, kese, mašina za vakumiranje... Baš droga se razdeli isti dan, eventualno sutradan. Primopredaja marihuane se retko dopremala na stadion, uglavnom su vozači dostavljali na adresu."

"Ko je učestvovao?"

"Veliki broj ljudi sa stadiona, kao što rekoh većina koja je imala Skaj osim Greka i Jankovića. Svi koji su radili obezbeđenje su radili distribuciju droge po klubovima. Od toga se grupa i finansirala jednim delom."

"Imate li saznanja, jel oštećeni bio vezivan u tom prostoru", pitao je tužilac.

"On je bio u separeu kada se uđe u restoran, nije bio vezan. Bila je čaša, skoro prazna, bila je tečnost nalik vodi ali zamućena. Napravio se krug ljudi, rekli su da su stavili trećinu grama kokaina da bi on počeo da priča, što je meni bilo besmisleno. Da je tu dve, tri noći, da ga Šejić čuva. Uopšte mi se nije uklapalo da je špijun, koji ratuje u klanovima, da on nije kapacitet za tako nešto."

"Jel ima vidne povrede, da li je u strahu?"

"Imao je povredu na licu, lice mu je bilo crveno, ja sam ga sa Milošem Budimirom udario nekoliko puta po nogama. Rekli su mi da su ga mlađi grobari pretukli i da su ga već ispitali, da navodno špijunira, pominje se neki Pera. On je faktički potvrdio njihovu priču, ali kada sam ga pitao za širu priču, bio je uplašen, nije mogao dalje od toga što su insistirali, da je špijun i tu je neki Pera."

"Prema navodima iz optužnice, dajte vremensku hronologiju, šta je to u tih sedam dana zgusnuta aktivnost na ovako teškim krivičnim delima", upitao je tužilac o ubistvu Mitića i Veličkovića.

"Nemaju dodirne tačke ta dva ubistva. Goran Veličković je zbog konflikta sa Belivukom ukazala se prilika jer ga je Hrvatin poznavao da ga namami, to se pripremalo duži period. Što se Mitića tiče, stizala nam je informacija od trojanca koji je bio u redovima škaljarskog klana, mi tih dana pokušavamo da povežemo neka od tih vozila putem kamera, međutim bezuspešno."

"Taj strah je bio konstantan, svi članovi grupe su imali zadatke da opserviraju. Legitimisali smo ljude u okolini stadiona."

Sudija je upitala Lalića šta je on lično radio u ovom ubistvu.

"Ja sam ga udarao kablom, polivali smo ga crevom kako bi onemogućavali disanje. Kao da nije bio potpuno svestan, od njega se jako malo od informacija izvuklo, pomenuo je nekoliko imena nepovezano, jako šturo. Sve vreme je krvario iz glave, imao je otvorene prelome prstiju na šaci."

"Nikada peglom nisam peglao, ni ne znam da je ona postojala."

"Pominjete 9. avgust i događaj sa oštećenim I. S. Ko je Miksa, ko je Sale Struja?"

"Milovan Tadić i Aleksandar Vučeljić."

"Ljudi na stadionu su pominjali da će seksualno opštiti sa njim, da će ga naterati na prostituciju. Ne mogu razlučiti šta je bilo u kontekstu šale."

"Stalno govorite pričano, ma ko govori", pitala je sudija Lalića.

"To su bili Vučeljić, Tadić, Deda, Šejić. To je šire društvo, ali tih ljudi se sećam".

"Da li je bilo reči da se prema pokojnom Vukićeviću postupa baš grubo, surovo?"

"Da, posebno smo bili brutalni iz više razloga. Jer smo mislili da je upucao Miloša Budimira, a takođe su nam Veljko i Marko davali direktivu da budemo posebno brutalni, iz Crne Gore putem Skaja. Te poruke su stizale braći Budimir i Draganiću. Lazar Vukićević i Belivuk su imali komunikaciju neposredno pre ubistva, Belivuk je dodao Lazara na Skaju i pitao ga je zašto ga špijunira kada mu nije naneo nikakvu štetu. Zatim mu je Vukićević otresito odgovorio. Tokom ispitivanja Vukićevića u kojem sam učestvovao puštali smo mu poruke od Veljka i Marka, likovali su. To su bile glasovne poruke, koje su mu puštene".

"Šta vi čujete da mu se poručuje?"

"Videćeš sad ko će pušiti ku**c, kako ćeš da prođeš. Poželećeš da umreš..."

Na pitanje tužioca Ivanića, da li se među okrivljenima pominjala fraza "nema tela, nema dela", Lalić je odgovorio potvrdno.

Advokat odbrane se potom umešao, smatrajući da je pitanje sugestivno.

"Ja sam pitao zašto se to radi na taj način, postoje sigurno lakši načini da se ubije čovek. MIljković mi je objasnio da je cela poenta da ga nema, ne može da se iskopa, ne može da se pokrene sudski postupak, niti da se lica osude."

"Postupak je potpuno identičan", odgovorio je Lalić na pitanje i za ostala ubistva i uništavanje tela.

"Dajte prikaz veću od kuće do mesta bacanja tela, kuda se krećete, dajte prikaz terena gde se to odvija, ima li tu ljudi", upitao je tužilac.

"Krećemo se vozilom asfaltnim putem, ima jedno proširenje odakle kreće zemljani put između voćnjaka, za traktorska vozila. Vozilo staje tu, vozač se vraća ka kući. Ostatak ljudi po zemljanom putu nosi džakove do reke, ima 30 minuta aktivnog hoda. Kada se već priđe, ima raskrčen deo, pretpostavljam za pecanje, čini mi se da mi je i Draganić tako rekao. Ulazi se u reku u čizmama, skalpelom se džak otvara i sadržaj se izručuje u reku. U tom delu je reka veoma brza. Kupljeno je i ribarsko odelo, pa se dublje ulazilo u reku. Onaj ko ulazi vezan je kanapom. U tome učestvuje tri do četiri čoveka, džakovi su bili uvezani u paru, radi balansa, kači se oko vrata, ispod ruku se nose... Takođe se nosi barem još jedan beli najlonski džak u kome je odeća pokojnika i stvari koje treba zapaliti i uništiti. Taj džak se najčešće ostavi u nekom delu u voćnjaku, u povratku se pokupi. Postoji jedan zasušeni potok, uvala i tu se vrši paljenje tog džaka, izgori za nekih 20 minuta, polije se benzinom. Kada sagori, napušta se uvala i vraćamo se nazad do okuke. Na Skaju pišu vozaču, on dođe i pokupi. Čekalo se da padne mrak", objasnio je Lalić.

"Slanje fotografija škaljarskog klana putem čega je bilo?"

"Putem Skaja, postoji komanda za povraćaj fotografije, kada primalac primi fotografiju, kada on izađe sa displeja fotografija nestane sa aparata."

"Pojasnite detalje, prikaz koliko je vremenski trebalo vama za uklanjanje tela?"

"Kao što rekoh, ja sam to prvi put video kod ubistva Veličkovića. Proces je bio vrlo jednostavan, jedno lice je radilo sa sekirom, odvojilo prvo glavu, pa stopala. U toj situaciji Belivuk, on je baratao sa sekirom. Zatim šake, drugo lice ispomaže, u toj varijanti Miloš Budimir i Janković. Velikim nožem prave bodljice po telu, da se lakše razdvoji sekirom, usitnjavaju se udovi. Kada dođe do trupa nožem se otvori precizno, organi se odlože u jedan odvojeni džak. Zatim se isto sekirom usitnjava, naposletku i glava sekirom se usitnjava. Pre toga se nožem skida koža sa glave, kako ne bi kosa pravila zastoj na mašini. Svi ti usitnjeni delovi koji budu na krjau veličine 20x20cm, možda i manje. To sve bude odloženo u tri plastične kade i provlači se kroz mašinu i melje. Sadržaj samleveni bude želatinasto vodenog sastava i odlaže se u providne pvc džakove koji se ubacuju u bele plastične džakove."

Sudija je upitala ko je doneo odluku da se na taj način uništavaju delovi.

"Na taj način je uništavano ranije, ja nisam bio tu. Belivuk i Miljković su osmislili taj sistem i ceo modus rada".