Hrvatin izneo jezive detalje klanja žrtava, Mare Mesar mu odbrusio: „Cedićemo te, Bojane, do zadnjeg dana“, umešala se i sudija

Miljković: Zašto se deo stvari pali u kući, a deo u njivama?

Hrvatin: Da bi ubrzali proces. Rekao sam da je mašina zabagovala.

Miljković: Rekao si da je dole sve trajalo sve sat vremena.

Hrvatin: Otprilike. Oko 45 minuta samo čekali Draganića, kada smo otišli do njega brzo je završio.

Miljković: Što je bitno da se ubrza proces?

Hrvatin: Pričao sam, rekao je i Veljko da se Draganić buni, da bi i on tu da se zapali. Samo smo hteli da što pre završimo da idemo kućama.

Miljković: Kad ideš ka Dunavu kroz voćnjake, je l' vidiš kuće na brdu?

Hrvatin: Vidi se jedna sa leve strane. Vide se svetla u daljini.

Miljković: Ako vidiš njih, kako oni ne vide tebe?

Hrvatin: Vidim ih u daljini, čoveče.

Miljković: Je l' može neko iz kuće da vidi tebe?

Hrvatin: Siguran sam da ne može.

Miljković: Spominjao si kabanice. Jesu to one što smo videli ovde na slikama, što je Lalić rekao da ih nikad nije video?

Hravtin: Možda su bile druge boje, ali su bile takve.

Miljković: Ko ih je nosio?

Hrvatin: Obukli smo svi jer je bilo hladno. Za Miloša Budimira se sećam da nije, da je nosio neki deblji duks i pantalone izjedna, možda je Draganić nosio nešto drugo, on je imao stvari u kući.

Miljković: Koja su kola uzeta kod Pileta na placu?

Hrvatin: Mogu samo da kažem za auto za koji mi je rečeno da je Zdravkov. Bio je još jedan. Rekao sam da se tada spominjao Pile i Čipi.

Miljković: Jesmo se unapred dogovorili da vam isplatimo 10.000?

Hrvatin: To smo se dogovorili posle ubistva, kada smo uzeli stvari Zdravka Radojevića. Bila su kola, neke kamate i nekretnine.

Miljković: Koji je razlog?

Hrvatin: Zato što smo ekipa.

Miljković: Pa je l' ti nisi učestvovao jer su ti braća Budimir braća?

Hrvatin: Ovo je bila nagrada, mogil ste da prećutite, da kažete nema para.

Sudija je prekinula glavni pretres, a Miljkovićevo ispitivanje Hrvatina nastaviće se sutra.

Miljković: Ajmo na Radojevića, kada ste bili u zatvoru da li je on Budimiru bio kum ili su posle postali kumovi?

Hrvatin: Ne znam, ali ga je zvao kume i rođeni brat mu je rekao "e takvog si našao da ti krsti decu". 

Miljković: Da li je Radojević posećivao Miloša u zatvoru?

Hrvatin: Koliko znam je.

Miljković: Da li je Miloš više gotivio Zdravka ili tebe?

Hrvatin: Mene.

Miljković: Ako je ljut na Zdravka, što ga po izlasku iz zatvora zove da mu krsti decu?

Hrvatin: Ja to ne mogu da znam.

Miljković: Ko je i kada žvrljao grafit brata Dravka Radojevića?

Hrvatin: Ne znam ko, ali žvrljano je. Braća Budimir su mi rekla kad ste se vratili iz Crne Gore.

Miljković: Rekao si više puta, to je bilo i iz novina.

Hrvatin: Ja ne pričam šta sam video u novinama. Mislim da sam tada video i sliku. Rečeno mi je da krećemo u akciju jer se sumnja da je Zdravko sa nekim Crnogorcima, da se tada, izvinjavam se, proku*čio i da je pretio Marku Budimiru. Da je rekao ako ne nađe njega da će mu udariti na ženu i dete.

Miljković: Kada smo otišli iz zemlje?

Hrvatin: U oktobru, posle Lazara Vukićevića. Vraćate se krajem oktobra ili početkom novembra.

Miljković: Kada ti je Miloš pisao da staviš bombu pod auto?

Hrvatin: Krajem oktobra. Ubrzo ste i došli i tada saznajem za akciju prema Zdravku Radojeviću.

Miljković: Gde si se našao s nama kad smo se vratili?

Hrvatin: U kućić ili u bazi, ali pretpostavljam u kući jer smo tad više bili tamo.

Miljković: Jesi pristao zbog para ili drugarstva sa Milošem?

Hrvatin: Tu nije nešto bilo para, a uvek prvo zbog drugarstva sa Milošem.

Miljković: Gde ti je Veljko rekao za akciju?

Hrvatin: U kući u Lisičjem potoku.

Miljković: Ko je bio tu?

Hrvatin: Tu smo uvek bili ti, Veljko, ja, braća Budimir, Đurić, ponekad je svraćao Tešić, svraćao je Suba.

Miljković: Ko je organizovao pucanje na kuću Marka Budimira?

Hrvatin: Ko tačno, ne znam, išli ste ti, Lalić i Marko Budimir.

Sudija: Da li ste vi čuli da je Miljković rekao da je Zdravko Radojević bio živ i da je on to uradio?

Hrvatin: Poštovana predsedavajuća, to je bila priča za javnost, ja tvrdim da je Radojević bio mrtav kad se pucalo. Ja nisam bio radoznao i pitao za detalje, ali da sam pitao, ti bi mi sigurno rekao. Ja nikad nisam pitao, na primer, kako je Papić nastradao. Znam samo ono čemu sam prisustvovao.

Miljković: Koje kombinezone i kod koga tačno kupite ti i Marko Budimir?

Hrvatin: Kupimo u Braće Jerković. Tada nisam poznavao čoveka, reč je o Dimitrijeviću.

Miljković: Da li je lično dao?

Hrvatin: Za Radojevića nisam video, a za Ljepoju da. Znam jer sam išao drugi put na isto mesto da uzmem od istog čoveka.

Miljković: Spominjao si da smo najviše bili kivni na Radojevića, a da je najbolje prošao. Kako to?

Hrvatin: Nisam rekao najviše, ali smo bili kivni jer smo se trudili da budemo profesionalni u tome, da ne jurimo porodice ljudi. Najbolje je prošao jer ste ga braća Budimir i ti poznavali.

Miljković: Ko mu je to rekao?

Hrvatin: Marko i Miloš Budimir su mu rekli da su drugi gore prolazili i rekli su "to ti je zbog žene i dece, vidi sad gde si ti, a gde smo mi".

Miljković: Kako znaš odakle smo izleteli Belivuk i ja, a nisi bio tu?

Hrvatin: Pričali ste, to je bila dogodovština, da ste se zaglavili u vratima.

Miljković: Da li si u tužilaštvu rekao da na tom spratu ima samo jedna soba?

Hrvatin: Rekao sam da znam da ima jedna soba, a da druga vrata nisam otvarao. Nisam bez Draganića istraživao kuću. Pitao sam jednom šta je gore, rekao mi je da nije sređeno, nisam se penjao.

Miljković: Zašto je Miloš Budimir odbio da ubije Zdravka, a ovaj mu je navodno napao porodicu?

Hrvatin: Nije odbio, on je rekao da neće biti taj koji će da ga ubije baš zato što su ga oni najviše mrzeli i jer je pretio porodici njegovog brata. I zato što mu je kum.

Miljković: Zašto baš Belivuk mora da ubije Radojevića, što nisi ti?

Hrvatin: To je bila njegova volja, moja nije, Da sam imao želju, ja bih se javio kad je Belivuk rekao "ajmo braćo ko će". Ja sam ćutao.

Miljković: Gde je bila sekira?

Hrvatin: Ne sećam se tačno, ali otišao je do ulaza gde su bila metalna vrata i uzeo sekiru.

Miljković: Koliko je bilo fosni, koji noževi?

Hrvatin: Bila su tri veća noža sa žutim drškama, fosna je bila malo manje od metra, možda 40-50 centimetara dužine. Zdravko Radojević je ubijen, pa je ušao Draganić i rekao da nismo okačili najlon.

Miljković: Šta ste uradili sa sekirom, fosnom, noževima, koliko je korita bilo?

Hrvatin: Dva korita je bilo, zapaljena su, fosna je zapaljena u dvorištu, za sekiru se ne sećam, možda je zapaljena.

Miljković: Šta je s metalnim delom sekire, on ne može da izgori?

Hrvatin: Toga se rešavao Draganić. Ne može da izgori, ali mogu da se unište krvavi dokazi. Ne sećam se momenta noževa.

Miljković: Ko je navodno dovezao Vukićevića?

Hrvatin: Nismo to videli.

Miljković: Interesuje me "audi A4" u kom ste navodno bili ti i Budimir. Gledali smo fotografije. Sećaš se tog auta place boje, karavan. lalić je rekao da je korišćen za pratnju Vukićevića? To je taj auto?

Hrvatin: Ja sam vozio auto, to nije taj, nije bio karavan, već kupe sa troje vrata.

Miljković: Gde je završio taj auto?

Hrvatin: Ja sam ključ predao Subi. Ko je vlasnik, ne zna.

Miljković: Zašto je ključ kod Lalićevog stana kod tebe?

Hrvatin: Otišao sam da uzmem svoj privatni aparat i aparat na koji si se dopisivao sa Stefanom Mandićem i ostao je kod mene.

Miljković: Čuo si kada je Lalić rekao da nikom nije ostavljao svoj ključ.

Hrvatin: Ja ovo tvrdim sto odsto. Uzeo sam aparate da nastavim da pišem ako ovaj bude pisao.

Miljković: Kako si otišao kad si ostavio auto?

Hrvatin: Svojim kolima. Parkirao sam gde i uvek, kada se izađe iz Lalićeve zgrade u ulici sa leve strane kada se krene ka Lisičjem potoku.

Miljković: Koliko si telefona uzeo iz stana?

Hrvatin: Moj i gugl piksel sa kog si ti pisao.

Miljković: Da li je neko pisao?

Hrvatin: Ujutru sam pisao da je aparat kod mene. Kad je pisao ja sam te kontaktirao i poslali smo jednu poruku, bila je neka bezvezna. Poenta je bila da ne ulazim u priču, da odgovorim kratko.

Miljković: Kada si prvi put video Lazarov telefon i koji je bio?

Hrvatin: Kada mi ga je dao Nemanja Đurić, mislim da je gugl piksel, ne znam koji. Pitao sam te šta da radim s njim, rekao si čuvaj ga brate moj i posle da ga uništim. Nisi mogao da ga vidiš jer sam ga ja uništio.

Miljković: Kada je ubijen Vukićević i ko ga je ubio?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li je neko spominjao da se neko peglao peglom?

Hrvatin: Ne sećam se, to nikada nismo radili. Ne sećam se ni da je postojala pegla. Piše to u optužnici, ali nikad nikakvu peglu nisam video niti sam video da je neko nekom radio nešto sa peglom.

Miljković: Čime se bavio Lazar Vukićević?

Hrvatin: Ne znam. Kriminalnim poslovima, pošto je sa ulice.

Miljković: Kako znaš da je to Vukićević?

Hrvatin: Zato što smo njega ubili, znaš dobro da je on iako ga ja nisam video, jer su ga znali i braća Budimir, tvoji veliki drugovi iz detinjstva.

Miljković: Znači ne znaš.

Hrvatin: Znači znam.

Miljković: Kog datuma sam vam rekao da nastavite da pišete sa Mandićem?

Hrvatin: Tog 14. Uspeli su porukama da ne posumnja nešto prema tebi. Rekao si da je pisao na aparat Mileta Kapetana i da ne može da nađe tebe.

Miljković: Kad pišu da li ste zajedno?

Hrvatin: Sigurno sam sa Lalićem i Markom Budimirom u stanu kod Lalića i rekao bih da su bili i Miloš i Tešić. Javljeno je da planiramo akciju, da čekamo mrak, da nađemo mesto za Šarca koji dolazi prvi, da posle neka dva sata treba da dovedemo Vukićevića.

Miljković: Kako znaš šta Nemanja Đurić saopštava Vukićeviću?

Hrvatin: Zato što znam šta smo se dogovorili da kaže, prednjačio je Marko Budimir, koji ga je vodio da pokaže put.

Miljković: Šta je Lalić rekao?

Hrvatin: On je predložio za futrolu. Vi ste o svemu tome bili obavešteni. Trebalo je da mu kaže da je sve tajno, da ćemo da imamo pratnju da Belivukova ekipa ne bi vršila kontrapratnju.

Miljković: Kada sam ja napravio navodno nalog Sonk?

Hrvatin: Ne znam, ne znam ni kada si pisao sa Stefanom Mandićem, znam da si se predstavljao kao škaljarski vojnik, spominjao se neki Kockica i još jedan čovek koga ne mogu da se setim

Miljković: Da li sa tog naloga Sonik pišem i sa Kockicom?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Kiriku je Stefan Mandić?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Za MIleta Kapetana saznaješ od mene?

Hrvatin: Ne, čuo sam da je od ubistva u Atini on preuzeo da ratuje sa nama.

Miljković: Kako smo otišli u Crnu Goru?

Hrvatin: Ne znam, ne znam ko vas je dočekao, ali znam da je ta akcija uspešno izvedena i zahvaljujući tome je Vukićević ubijen.

Miljković: Ko ti saopštava da mi idemo u Crnu Goru, ili da smo tamo?

Hrvatin: Ja saznajem od vas pre nego što ste krenuli da ima akcija i ja se priključujem.

Miljković: Ko je pisao sa Miletom i dogovorio sastanak?

Hrvatin: Ne znam, ali zaključujem da je izvesni Zema to dogovorio, koga je Marko Budimir pohvalio da je 95 odsto zaslužan.

Miljković: Kako si pisao sa Veljkom i sa mnom?

Hrvatin: Napravljena je grupa "Šrac poso" ili "Lazar poso".

Miljković: Rekao si da ti ja kažem da treba da bude i neki Kasap, ko je to?

Hrvatin: Rekao si da je neki škaljar koji ubija, Damir Hodžić su mi rekli u policiji.

Miljković: Kad je uništen "fiat doblo"?

Hrvatin: "Fiat doblo" je unušten po njihovom hapšenju, po nalogu Džonija sa vračara i Daria Đorđevića Dekstera i
da su dali nalog iz zatvora.

Miljković: A oni su vrućim "autom" radili "gudru"?

Hrvatin: Pa procenjeno je da auto nije vruć, zato i nije tad uništen.

Miljković: kakvim čaršafom je pokriven Hodžić na slici?

Hrvatin: Tamnijim.

Miljković: Rekao si da je do glave. Šta se vidi na glavi, gde leži?

Hrvatin: Na dvosedu nekom, kao na nekom krevetu, leži kao da je na leđima.

Miljković: Opiši lice, povrede.

Hrvatin: Ne mogu, nisam zagledao.

Miljković: Kako znaš da je mrtav?

Hrvatin: Pa vi ste pričali, ima i ona slika gde je izvrnut kod prozora.

Miljković: Da li si zaključio da je mrtav sa slike ili iz naše priče?

Hrvatin: Sa slike nisam mogao, nije bilo krvi, vi ste pričali da je bio naoružan i da ga je Hel dobro pogodio.

Miljković: Kako je bio obučen Mile?

Hrvatin: Sećam se trenerke kad je ležao na podu i "marlboro" cigare, jedna mu je bila u ustima i rekli ste da ste mu dali i cigaru. Video sam, o tome neću da pričam, i sliku na tv-u kada on leži na zemlji, a vas dvojica sedite zagrljeni i kucate na telefonu.

Miljković: Šta si uradio sa futrolom za ometanje signala?

Hrvatin: Uništio sam.

Miljković: Rekao si da smo mi futrolu počeli da koristimo od Vukićevića jer smo od nekog Šerifa saznali da mogu da nas hvataju na baznim stanicama.

Hrvatin: Da, odlučili smo ad hok, koristili smo i za Mladena Lazarevića jednokratne aparate ja i dvojica mesara.

Miljković: Hajde da se zadržimo na futroli.

Hrvatin: A, futrola je korišćena samo za Vukićevića, jer se Papić raspitivao preko Vladimira Greka da se po policiji priča da je Velja otet.

Miljković: Što nismo koristili futrolu posle Vukićevića?

Hrvatin: Nisam ja planirao, ti i Veljko ste, to vi možete da kažete.

Miljković: Jesi nekom rekao da je futrola kod tebe?

Hrvatin: Nisam, niko nije pitao, Vukićevićev telefon bez kartice mi je donesen u futroli i futrola je ostala kod mene.

Miljković: Da li znaš ko je bio na kojoj lokaciji od naših ekipa?

Hrvatin: Sa sigurnošću mogu da kažem da smo Tešić i ja bili kod Cecine kuće, jedna ekipa kod blagajne.

Miljković: Ko je vozio kombi kada je Mitić otet?

Hrvatin: Tešić je vozio, a Lalić i Miloš Budimir sa Mitićem pozadi.

Miljković: Ko je vozio da prospete ostatke?

Hrvatin: Draganić, a ja sam suvozač.

Miljković: Koliko skretanja ima na desno do tamo?

Hrvatin: Dva, tri do nekog platoa.

Miljković: Da li tu od platoa ima kuća?

Hrvatin: Bio je mrak.

Sudija: Kažete da ste prvi put učestvovali u uništavanju tela, kako ste se osećali, da li vam je pozlilo?

Hrvatin: Nije mi pozlilo, postajala je potreba. Nije nešto što je uobičajeno ali bih lagao kada bih rekao da je uticalo na mene.

Sudija je odredila pauzu.

(UPOZORAVAMO DA NEKI DETALJI MOGU BITI UZNEMIRUJUĆI)

Miljković: Rekli ste da smo morali da pazimo na želudac jer je prošli put neko zakačio želudac i osetio se nesnosan miris.

Hrvatin: Da, MIloš Budimir mi je rekao.

Miljković: Da li je moralo da se zaseče ili je moglo sekirom da se odvoji?

Hrvatin: Zasecalo se da bi se lakše došlo do koske i iz jednog udarca preseklo.

Miljković: Koliko je to trajalo?

Hrvatin: Nekih sat i po.

Miljković: Da li je mrak ili dan?

Hrvatin: Mrak.

Miljković: Šta ste uradili sa tri noža, sekirom i fosnom?

Hrvatin: To je Draganić sredio.

Miljković: Da li si vodio policiju do tog mesta?

Hrvatin: Jesam.

Miljković: Da li ste našli nešto?

Hrvatin: Ne znam, samo sam odveo policiju.

Miljković: Kada polijete navodno sonu kiselinu, šta se dešava?

Hrvatin: Prvo se oseti neprijatan miris, a onda ide kao neka magla

Sudija: Kako ste obučeni?

Hrvatin: Samo u vešu, ja sam imao čizme gumene, a ostali papuče.

Miljković: Da li ta izmaglica utiče na nas?

Hrvatin: Sigurno.

Miljković: Da li je bilo ventilacije u toj prostoriji?

Hrvatin: Jeste

Miljković: Pa što je niste uključili, ako je uticalo na vas?

Hrvatin: Nemam odgovor na pitanje.

Miljković: Kako se mašina uštekuje?

Hrvatin: Ne sećam se tačno.

Miljković: Kako se pali ta mašina?

Hrvatin: Sa desne strane mašine

Miljković: Koje je boje dugme?

Hrvatin: Tamnije.

Miljković: Da li si video kako noževi melju?

Hrvatin: Ne, tu je rupa neka u kojoj smo mi ubacivali spremne delove tela.

Miljković: Rekao si da je Draganić ubacivao te delove tela u mašinu, da li znaš kojom rukom?

Hrvatin: Desnom je vadio, ali ne znam kojom je ubacivao.

Miljković: Rekao si da si pomagao u ubacivanju mašine u tu prostoriju

Hrvatin: Da

Miljković: Da li Draganić ima oštećenja na ruci?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Kada bih ti rekao da Draganić nema dva prsta na levoj ruci, kako je moguće da nisi video?

Hrvatin: Pa, nisam.

Na današnjem ročištu Miljković će nastavljati sa postavljanjem pitanja Bojanu Hrvatinu. On se odmah na početku javio za reč, a potom su ga zatvorski čuvari ispratili od boksa u kom sede okrivljeni, na središtu sudnice.

Miljković: Rekao si da si vodio policiju do kukurznjaka?

Hrvatin: Nikada, sa policijom sam išao samo da pokažem gde smo prosipali ostatke

Miljković: Kojim putem ste išli?

Hrvatin: Išli smo preko Vrčina

Miljković: Da li ste tada bili u kući u Ritopeku?

Hrvatin: Ne, samo smo prošli pored kuće.

Miljković: Kako je bio obučen Veličković taj dan?

Hrvatin: Ne sećam se

Miljković: Da li ideš na hemioterapije?

Hrvatin: Nikada nisam išao na hemioterapije

O Nikoli Mitiću

Miljković: Da li nas isti ljudi opserviraju i treba da nas likvidiraju?

Hrvatin: Da, koliko mi je poznato, dan ili dva nakon ubistva Mitića uhapšena je velika grupa ljudi u Malom Mokrom Lugu kada ste ti i Veljko komentarisali da su to ljudi koji su vas čekali da vas ubiju, i tada ste ti i Veljko rekli da je tu umešan i Nikola Vušević i Veljko je bio mnogo ljut. I znam da je to Radoje Zvicer ispeglao

Miljković: Ko je bio vođa Šarac ili Vukićević?

Hrvatin: Obojica su bila sa svojim ljudima, ali im je šef bio zajednički bio Kapetan

Miljković: Da li znaš na koji način smo trebali da budemo likvidirani?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li si ti poznavao Mitića?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Da li iko od nas poznaje Mitića?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Po hijerarhiji, ko je bio Mitić u toj grupi?

Hrvatin: Ne znam, znam da je bio Vukićevićev čovek, a ne Šarčev.

Miljković: Da li znaš adresu Salvatorea?

Hrvatin: Iza opštine Čukarica, ali ne znam tačno.

Miljković: Ko je bio Salvatore?

Hrvatin: Sumnjalo se da u tom stanu u Humskoj neko ko gleda na kapiju gde mi dolazimo i odlazimo iz restorana i javljao je kako se vi krećete.

Miljković: Kome je dojavljivao i na koji način nas je posmatrao?

Hrvatin: Fizički, ali ne znam kome je javljao.

Miljković: kako je izgledao Salvatore?

Hrvatin: Video sam sliku sa Šarcem, crn momak

Miljković: Koliko dana pregledavamo snimke na stadionu?

Hrvatin: Ja koliko znam samo dan ranije, sa Lalićem.

Miljković: Da li se tih dana dešavalo nešto čudno na stadionu?

Hrvatin: Ne sećam se.

Miljković: Da li smo 9. avgusta samo gledali kamere ili je bila još neka akcija?

Hrvatin: Tada su Miloš i Lalić trebali da snime taj stan i eventualno ko opservira.

Miljković: Ko im je rekao da to rade?

Hrvatin: Ti i Veljko.

Miljković: Kako smo razdvajali automobile koji je sumnjiv, a koji nije jer je to prometna ulica?

Hrvatin: Ne znam, rekli ste samo da je sumnjiv, valjda zato što je brzo prolazio pored stadiona.

Miljković: Zašto bi Vukićević i Šarac želeli da nas ubiju?

Hrvatin: Ne znam, ali pretpostavljam zato što su sarađivali sa škaljarskim klanom

Miljković: Zašto?
Hrvatin: Da ubiju vas dvojicu.

Miljković: Znači, plaćene ubice. Gde bi trebalo da nas likvidiraju?

Hrvatin: Koliko se sećam bilo je govora da su kod Mitića bile slike tvoje kuće.

Miljković: Za Đurića si rekao da nije bio u pratnji, a čovek već dve godine zbog tvoje reči leži u pritvoru?

Hrvatin: Pa ja sam ovde da ispravim i kažem istinu, da počinim dobro delo. Ja sam već u svojoj pisanoj izjavi ispravio da Đurića nema sa nama.

Miljković: Ko je javio da je crna "honda" u pratnji?

Hrvatin: Ne znam da li je Lalić ili Budimir, ali kod Cecine kuće je javljeno da je sumnjiv taj auto.

Miljković: Da li si čuo tablice?

Hrvatin: Ne, ja sam lično rekao kada sam uočio auto i rekao tablice.

Miljković: Da li si video samu otmicu Mitića?

Hrvatin: Ne, ti si mi ispričao.

Miljković: Kako se zvao Lazar Vukićević na Mitićevom aparatu?

Hrvatin: Ne znam, ali sam čuo da mu je nadimak Sven, da li na aparatu ili mu je ovako to bio nadimak, ne znam

Miljković: Kako je Mitić bio obučen?

Hrvatin: Ne znam, pitao si me već...

Miljković: Izvini onda.

Miljković: Rekao si da sam sa Mitićevog telefona pričao sa Vukićevićem.

Hrvatin: Ja sam bio tu kada si razmenjivao poruke sa Lazrom Vukićevićem, zvao si me.

Miljković: Da li je to glas Lazara Vukićevića?

Hrvatin: Ne znam. Pa Mitić je rekao da radi za Lazara Vukićevića. Ali pričao si s njim, rekao si da ste nekada bili dobri, a da on sada radi sa Šarcem i škaljarskim smećarima i da hoće da te ubije. On je rekao da radi sam, pitao je da li će Mitić da bude pušten i rekao si da hoće.

Miljković: Rekao si da sam ja njega udario, gde se nalazi "honda"?

Hrvatin: Saznao sam da je neko od obezbeđenja odvezao u naselje Košutnjak, gde mi je posle to Lalić pokazao.

Miljković: Da li imaš saznanja da li su kamere snimile otmicu?

Hrvatin: Znam da ste i Veljko i ti insistirali da se Mitić "otera" brzo sa stadiona jer su bili svedoci otmice i da je otet na ulici gde su snimile kamere. Miljković je pričao da će advokat to ispeglati, te snimke.

Miljković: Da li je došla policija na stadion?

Hrvatin: Koliko se sećam, ne.

Miljković: Gde si bio 11. avgusta?

Hrvatin: Kod kuće, pa u bazu gde zatičem Belivuka, Lalića, Miloša Budimira, tebe

Miljković: Da li je neko nekome rekao ko će da sekira telo?

Hrvatin: Ne, to smo mi na licu mesta odlučili.

Sudija: Da li ste znali do tada kako se uništava telo?:

Hrvatin: Ne, znao sam da postoji prostorija kao iz filmova.

Miljković: Da li ste znali kako je uništeno telo navodno pokojnog Veličkovića, pre nego što ste pročitali u optužnici?

Hrvatin: Ne znam

Miljković: Ko je napravio skrivenu prostoriju u kući i kada?

Hrvatin: To mi je Vlade Draganić rekao da je on napravio za uzgoj marihuane.

Miljković: Ko je kupio mašinu za koliko para?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li su postojale skrivene cevi u prostoriji?

Hrvatin: Dve, Draganić mi je rekao da su bile za vazduh

Miljković: Da li si intenzivno pratio medije kada su objavljivane slike?

Hrvatin: Da.

Miljković: Koje si tačno slike video?

Hrvatin: Ne sećam se.

Miljković: Ali se sećaš slika koje sam ti ja pokazivao?

Hrvatin: Pa, naravno.

Miljković: Koliko je bilo štekera u kući?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Cedićemo te Bojane do zadnjeg dana

Sudija: Cedićete ako vam mi to dozvolimo.

Okrivljeni pripadnici organizovane kriminalne grupe, koji se trenutno nalaze u pritvorskim jedinicama, dovedeni su u zgradu Specijalnog suda u Beogradu, zbog čega je saobraćaj u Ustaničkoj ulici gde se sud nalazi, nakratko bio u prekidu. Okrivljeni koji se nalaze na slobodi, pristižu, kao i njihovi advokati.