Većina ubistava koja su se poslednjih godina dogodila u Srbiji, izuzev mafijaških obračuna, počinjena su hladnim oružjem, pokazuju statistike. Stručnjaci smatraju da odabir oružja za izvršenje zločina zavisi od više faktora, među kojima su kultura i okruženje iz kog ubica potiče, ali i to da li je zločin počinjen s predumišljajem ili na mah.

Miloš Ilić (20), lečeni psihijatrijski bolesnik ubio je juče sekirom u svom krvavom piru oca, sestru u poodmakloj trudnoći, svoju maćehu i njenu maloletnu ćerku. U Sokobanji, Vinka Stojanović (69), ubijena je pre nekoliko dana tupim predmetom, a policija je u međuvremenu pronašla i uhapsila osumnjičenog. U Zrenjaninu, policija je uhapsila J. M. (39) iz okoline tog grada, koji je, nakon svađe, komšiju udario više puta po glavi i telu te ga potom gurnuo u bunar. Početkom maja u porodičnoj kući u Bečaju, pronađena je L. J. (64) u lokvi krvi, koju je posekao mačetom suprug T. K. (56). Nesrećna žena imala je posekotine po glavi i rukama, a L. J. je poslat na obdukciju, kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti.

Ovo je nažalost, bilans ubistava za samo 10 dana u ovom mesecu. Ono što je karakteristično jeste da žrtve nisu stradale od vatrenog oružja, koje se prem statistikama, uglavnom koristi u mafijaškim obračunima.

Koji faktori utiču na „odabir“ oružja i zašto ubice u nekim slučajevima pribegavaju hladnim, a u nekim drugim vatrenim oružjem, pokušali su da objasne stručnjaci.

Psiholog Radomir Čolaković, redovni profesor Univerziteta Istočno Sarajevo na Filozofskom fakultetu, kazao je za portal Nova.rs da izbor oružja zavisi od kulture u kojoj živi ubica, što je karakteristično i za one ljude koji izvrše samoubistvo.

„Kod samoubistva, ljudi na selu se vešaju i skaču u bunar, dok se u gradu to drugačije radi. Od onoga šta je ubici na dohvat ruke, zavisi čime će biti počinjeno ubistvo. Često je to hladno oružje u planinskim, van urbanim delovima, dok se u gradu koriste savremena sredstva, nešto lakša, brža i elegantnija, pogotovu kada se radi o ubicama koje su psihopate i koji mogu da budu veoma inteligentni i oštroumni ljudi, koji itekako biraju oružje“, kaže profesor Čolaković. On dodaje da statistike takođe pokazuju da žene ubice biraju otrove kao oružje, to jest da se retko mže čuti da je žena zločin počinila vatrenim oružjem.

Sa druge strane, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta Dušan Davidović, u razgovoru za naš portal kaže da odabir oružja zavisi od psihopatoloških karakteristika samog ubice.

„Po pravilu, kada je reč o ubistvu sa predumišljajem tu se koristi vatreno oružje ili otrovi, a kada je u pitanju ubistvo na mah, odnosno u nekom stresnom stanju, onda se tu hvata ono što je najbliže ruci, nož, sekira, šravciger, makaze ili neki tako oštar predmet“, kaže Davidović što je, kako je ocenio, bio slučaj i sa poslednjim zločinom u Leskovcu.

Poredeći nekoliko višestrukih ubistava iz prethodnog perioda, kao što je to bio slučaj u selu Jabukovac, Davidović kaže da će ubice uvek koristiti vatreno oružje, u slučaju da ga poseduju. 

„Tada je to ubistvo s predumišljajem. Postoje slučajevi gde je ubijen doktor jer je ubica mislio da je on kriv što mu je žena, odnosno dete umrlo na porođaju, ili ubistvo direktora od strane radnika jer je mislio da je direktor kriv što je on ostao bez posla. U takvim situacijama, neće ubica da ide kroz grad sa sekirom, pa čak i po selu, jer se takvo oružje vidi. Primoran je da izabere nešto drugo“, napominje Davidović.

Efikasnost najbitnija za profesionalce

Dušan Davidović navodi da se za profesionalna ubistva koristi vatreno oružje, jer je ono najsigurnije. Kod profesionalca se uzima najkvalitetnije naoružanje, oni tačno znaju karakteristike pištolja i automatskog oružja, da li je u pitanju „uzi“, „škorpion“ ili „kalašnjikov“. Velike su rasprave koji je pištolj najsigurniji, da ne bi došlo do prekoračenja prilikom pucanja, ali vatreno oružje je ono koje je najkvalitetnije, najefikasnije i koje je primereno za situaciju za izvršenje ubistva. Ako je nekom nemoguće prići, on će biti ubijen snajperom, a ako je moguće prići, onda su najzgodniji pištolji za blisku borbu, zna se koji su, da li „glok“, „beretka“, „magnum“ ili revolver, to se sve bira“, kaže Davidović. Sa njim se slaže i profesor Čolaković, koji navodi, da kada se radi o mafijaškim ubistvima, da je to jedan razrađen metod i da se kroiste savremena sredstva, sa prigušivačima.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram