Misterija duga 22 godine: Studentkinja ubijena nožem, ubica i dalje na slobodi

Devojka je ubijena u mezaninu stambene zgrade u kasnim noćnim satima. Kako su tada posvedočili stanari, neposredno pre zločinu čuli su raspravu u ulazu, trčanje uz stepenište a zatim vrisak. Jedna od stanarki je pronašla teško ranjenu devojku i pozvala Hitnu pomoć i policiju pa je devojka, koja je bila bez svesti, transportovana u nišku bolnicu. Ustanovljeno je da je zadobila jedan udarac nožem u grudni koš, usled čega je nastupila povreda levog plućnog krila, srčane kese i rascep srčanog mišića. Uprkos naporima lakara, Aleksandra je preminula ne dolazeći svesti.

Istraga zločina išla je u mnogo pravaca, odmah je isključeno koristoljublje kao motiv jer je na mestu ubistva pronađena devojčina torba sa novcem i mobilnim telefonom. Ispitan je veliki broj ljudi, razmatran je i Aleksandrin ljubavni život ali se svaki trag pokazao kao ćorsokak pa je se ovaj zločin pridružio ostalim nerešenim slučajevima.

Nebojša Petković, penzionisani policijski inspektor koji je značajni deo radnog veka proveo kao rukovodilac krvnih delikata u niškoj policiji, kaže da postoji više razloga što je ovaj slučaj ostao nerazrešen.

"Nažalost u to vreme u niškoj policiji je sprovođena loša kadrovska politika što je za poslediicu imalo neuspešan policijski rad. Nije Aleksandrino ubistvo jedino iz tog perioda čijii izvršilac nije priveden pravdi, u to vreme dogodio se još jedan stravičan zločin, dvostruko ubistvo u ulici Vase Čarapića koje takođe nije rešeno. Što se tiče Aleksandre, ono što je sigurno je da ona nije bila slučajna žrtva ali sve ostalo je i dalje nepoznato. Imali smo brojne moguće verzije zločina, ispitali smo brojne tragove ali nismo uspeli da pronađemo one koji bi nas odveli do izvršioca", kaže Petković.

Komentarišući mogućnost da ovaj slučaj mrdne sa mrtve tačke, Petković kaže da bi dobra ideja bilo osnivanje jedinica za stare slučajeve kao što se to čini u Americi.

"Sa protokom vremena policija se koncentriše na nove slučajeve, ako se nađe na neki novi podatak i stari se reaktiviraju. Kada bi se našlo novca za osnivanje tih jedinica za stare slučajeve sigurno je da bi neki od njih bili rešeni. Drugi vrlo važan alat koji mi nemamo a u Americi daje izuzetne rezultate je jedinstvena baza DNK podataka. Mi imamo te baze ali ih vodi nekoliko ustanova, nemamo jedinstvenu evidenciju. Takođe, kod nas za razliku od Amerike, gde svaka uhapšena osoba ulazi u DNK bazu, ne postoji ni zakonska regulativa koja bi nam dala mogućnost za prikupljanje biološkog materijala. Baš to bi moglo da doprinese rešavanju starih slučajeva kroz poređenje DNK materijala sa mesta zločina sa biološkim materijalom iz baze izvršilaca krivičnih dela", zaključuje Petković.