Ministarstvo odbrane se još ne oglašava po pitanju tri vojna kamiona koja su, prema tvrdnjama roditelja ubijenih u masakru u Duboni i Malom Orašju, dan nakon zločina boravila u dvorištu kuće porodice Blažić, u kojoj živi optuženi Radiša Blažić, inače zaposleni u Vojsci Srbije. Radiša Blažić se tereti da je u kući držao veću količinu oružja korišćenog u ubistvu devet osoba, a roditelji ubijene dece traže od suda da utvrdi šta su radili pripadnici Vojske Srbije sa teretnjacima i to pre nego što su službenici Ministarstva unutrašnjih poslova obavili pretres.
Pitanje tri vojna kamiona bilo je jedno od glavnih tema na suđenjima koja su se minule nedelje održala u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, u postupku koji se vodi protiv Uroša Blažića, optuženog za devet ubistava i ranjavanja 12 osoba, i njegovog oca Radiše koji se tereti da je neovlašćeno držao veću količinu oružja u svojoj kući. Članovi porodica ubijenih u masakru prošle godine, su u više navrata tokom suđenja opisivali da su u danima nakon zločina, a pre nego što je policija obavila pretres, u dvorištu kuće porodice Blažić uočili tri vojna kamiona.
Ova informacija je dodatno zaintrigirala javnost imajući u vidu da je Radiša Blažić, potpukovnik po činu, zaposlen u Vojsci, te da se tereti da je u svom posedu imao ilegalno oružje.
„Istina je da su došla tri vojna kamiona u kuću Radiše Blažića posle masakra. Bila je tu i vojna policija, a naša policija nije smela da priđe. Ko zna šta su sve uzeli i odneli iz kuće. Komšiju, koji živi preko puta, su oterali kada su ga videli ispred kuće…“, rekla je pored ostalog Milica Ivković, majka mladića kog je Blažić upucao.
O tim vozilima je govorio i Saša Panić, kome je Blažić ubio sina i ćerku.
„Hteo bih da pomenem i tri vojna kamiona. Šta su oni radili u Duboni? Lično sam ih video. Postoje snimci, a imam i snimak i na kom Radišina žena iznosi mašine iz dvorišta“, objasnio je Panić. Rešeni da dobiju informaciju o spornim teretnjacima VS, advokati oštećenih porodica su na kraju poslednjeg ročišta zatražili da se utvrdi da li je istina, i ako jeste, zbog čega su kamioni bili u kući porodice Blažić. Osim toga, oni su dostavili i video-snimke na kojima se navodno vidi prisustvo kamiona i pripadnika Vojske Srbije 5. maja, dan nakon stravičnog masakra.
U kontekstu informacija koje traže od Vojske Srbije, advokati zahtevaju i da se, imajući u vidu da su otkrili serijski broj puške iz koje je Blažić pucao, utvrdi odakle ta puška kod Blažića i kojoj je jedinici prethodno pripadala.
Nakon tri uzastupna dana suđenja prošle nedelje, redakcija portala Nova.rs se ovim povodom obratila Ministarstvu odbrane sa pitanjima o tri teretna vozila, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nismo dobili. Ministarstvo odbrane se ni na svom zvaničnom sajtu nije oglašavalo ovim povodom.
Radiša Blažić, podsećanja radi, na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, ranije je objasnio da je zaposlen u Ministarstvu odbrane, tačnije u Vojsci Srbije, i da od 2008. godine ima čin potpukovnika. Stariji Blažić je radio kao načelnik vojnog arhiva u Beogradu. Njemu se na teret stavlja da je neovlašćeno nabavio veću količinu oružja, a prilikom analiza je njegov DNK pronađen na oružju koje je Uroš Blažić koristio za izvršenje krivičnog dela.
U sudnici je prošle nedelje negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret, rekavši kako ne zna odakle mu oružje koje je pronađeno u njegovoj kući. Za deo oružja, kako je tvrdio, pokazao je dozvolu policiji, a za oružje za koje nema dozvolu, rekao je da ne zna odakle mu. Podsećanja radi, policija je, nakon što je vojna policija posetila Blažiće, od njega između ostalog oduzela i automatsku pušku sa mahanički uklonjenim fabričkim brojem proizvođača „Zastava“, model M70 AB2, pištolj marke „Tokarev TT-33“, kao i municiju za navedeno vatreno oružje, jednu ručnu bombu M52, jednu ručnu bombu M75 i jednu kumulativnu ručnu bombu M79, a potom je istu nakon kupovine kuće koja se nalazi u Šepšinu, tamo preneo i držao neobezbeđene na tavanu kuće.
Tužilaštvo smatra da je na taj način omogućio svom sinu, kome je kuću u Šepšinu dao na korišćenje, da dođe u posed ovog oružja i da ga koristi vežbajući iz puške i pištolja u podrumu kuće. Istu automatsku pušku, pištolj i municiju je potom koristio 4. maja tokom masakra.
Osim protiv Uroša i Radiše Blažića, odvojeni krivični postupak se vodio i protiv Gorana i Borisa Gavrilovića, Uroševog ujaka i brata. Oni su bili optuženi za nedozvoljeno držanje, proizvodnju, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava i dok je Goran oslobođen optužbi, njegov sin Boris je osuđen na godinu i po zatvora. Međutim, Više javno tužilaštvo u Kragujevcu je pre dva dana uložilo žalbu na ovu presudu.
Podsetimo, nakon ubistva devet i ranjavanja 12 meštana, Blažić je pobegao i sakrio se u jednom od objekata domaćinstva svojih rođaka Gavrilovića u selu Vinjište kod Kragujevca, gde je i uhapšen u ranim jutarnjim satima, a prilikom pretresa njihovog domaćinstva, policija je pronašla veću količinu oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare