Milicu je majka kao bebu ostavila pored smeća, a sada ima snažnu poruku za nju

"Ja sam rođena 1994. godine na Kosovu - Gnjilane, i jedino što znam jeste da sam ostavljena po zimi, u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla, a potom me je našao neki slučajni prolaznik koji je pozvao policiju. Znam da je bilo jako hladno, ja sam bila u kutiji, bila je subota u ulici Cara Lazara, a ja ostavljena da umrem", započinje svoju priču mlada Milica, danas srećna žena i još srećnija majka.

Tugu su joj nadomestili roditelji koji su je usvojili i život joj učinili lepšim. Ipak, ono što je kasnije došlo ostavilo ju je bez teksta."Ja sam živela kao i svako dete srećna i bezbrižna sam bila, moja porodica koja me je usvojila mi je pružila sve, ali jedan dan mi je promenio život iz korena. Naime, tokom rata igrala sam se napolju sa decom i oni su mi rekli kako sam ja usvojena i da nemam ni oca, ni majku. Tada su počeli da “ratuju” sa mnom jer sam ja neko ko nema nikoga", priseća se Milica dana koji je joj preokrenuo život iz korena.

Kasnije, kada je malo porasla, Milica se bacila u potragu da sazna ko su njeni biološki roditelji."Ja sam tragala za njima, ali nije bilo nikakvih dokaza. Rečeno mi je da nema nikakvih papira, jer je Kosovo u pitanju i da su svi ti papiri nestali. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i tada sam njih pitala da li se sećaju tog slučaja. Ubrzo sam dobila više odgovora i svi su se sećali devojčice koja je ostavljena na zimi. Saznala sam ime majke, a onda sam je i kontaktirala”, ističe naša sagovornica i dodaje:“Ne pokazuje kajanje, ona ima novu porodicu i izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Sve mogu da joj oprostim, razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu”, kaže Milica.

Ističe i da ju je ona ostavila da umre na zimi, a Milica sada, iz ugla majke, nikako ne može da shvati da je neko u stanju da učini tako nešto.Ova mlada majka ističe da je tragala i za ocem."Tragala sam za ocem, takođe, a majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Ipak, pojedini ljudi pričaju kako je bila je moja biološka majka bila sa nekim uticajnim čovekom sa Kosova”, kaže Milica.Kako navodi, ona je danas srećna žena, koja ima svoju porodicu koju beskrajno voli."Danas ja imam svoju porodicu, a ono što je karakteristično jeste da sam prvu porodicu dobila 18.05.1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala, što je bilo 18.01.2020.. Ipak, najsrećniji dan u mom životu je 18.09.2021. kada sam dobila sina Iliju. Ja sam jedina koja je imala tri prezimena, zavedena sam kao Zorana Lazarević, Milica Nikolić i danas sam Milica Mršilja. Ali sada nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo kako je trebalo", priča nam Ilijina mama.Njenu porodicu ispunjava radost, smeh, veselje i dečiji osmeh.“Oni mene podržavaju u svemu, ja sam inače glumica igrala sam u preko 150 predstava, napisala sam i autobiografsku knjigu.. Pored toga i dva romana a sada radim na televiziji u Leskovcu. Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. Uskoro planiram još jedan roman i nekoliko predstava, vraćam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji me ispunjava i koji volim“, dodaje naša sagovornica.

Milica za list Nova ističe i da uprkos tome što majka nije želela da je vidi, morala je jer je ona stalno na televiziji zbog posla.Čak joj je posvetila i jedan video.“Majka te baci pored kontejnera na ulici 1994. god, a 20 godina kasnije te gleda na svim televizijama”, napisala je Milica.Bonus video: Šta da radite kada "izgubite" dete na javnom mestu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiroditeljidecaaj2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3666433"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram