0
"Mi smo dvoje običnih i ucveljenih staraca koji nisu uspeli da sačuvaju svoje dete. Nama je život otet, streljano najvrednije, nad našim najmilijim što smo ikada imali izvršena je brutalna egzekucija. Nama niko i ništa ne može da vrati dete. Ali, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu ponižena je naša ćerka, pokojna doktorka Milena, njeno dvoje dece i mi kao njeni roditelji!"
Ovim rečima reagovali su na sramnu presudu kragujevačkog suda Miroljub i Zorica Milošević, otac i majka dr Milene Milošević (42), koju je 16. maja 2020. ubio suprug Vladimir Maksimović (42). Naime, Apelacioni sud u Kragujevcu smanjio je kaznu ubici i preinačio prvostepenu presudu Višeg suda kojom je Maksimović bio kažnjen doživotnim zatvorom. Preinačenom presudom, koja je i pravosnažna, ubica je osuđen na samo 20 godina robije.
Podsetimo, Vladimir Maksimović ubio je hicima iz pištolja svoju suprugu Milenu u njihovoj kući i to dok je ona spavala. Da sve bude još gore, u trenutku zločina u sobi pored bilo je dvoje maloletne dece.
Ogorčeni konačnom odlukom Apelacionog suda, Miroljub i Zorica Milošević, roditelji svirepo ubijene žene, kažu za Kurir da ih je pored smanjenje kazne, dodatno zabolelo obrazloženje suda za donošenje takve odluke.
„Nas se prvenstveno tiče poslednja strana donete presude gde Apelacioni sud obrazlaže olakšavajuće okolnosti, odnosno obrazlaže zašto će podmukli ubica osuđen na doživotnu robiju sada dobiti svega 20 godina. Citiram rečenicu: „Viši sud nije na adekvatan način cenio ranije primeren život okrivljenog, o čemu govori činjenica da nije osuđivan, njegove lične, porodične i zdravstvene prilike, budući da je okrivljeni otac dvoje maloletne dece koju voli i kojima je u potpunosti posvećen dok je oštećena radila u Nemačkoj, kao i to da ima zdravstvenih problema od dva puta preležane korone i da je krivično delo učinio u stanju smanjene uračunljivosti“, naveli su roditelji ubijene i dodali:
„Zar je ljubav prema deci dozvola za egzekuciju njihove majke? Zar im se tako iskazuje ljubav? Postoji jedna morbidna rečenica koju je izgovorio otac ubice: „Vi morate da volite svog oca, on je ubio vašu majku jer vas voli“. Zbog ovog direktnog i bolesnog nametanja krivice maloj deci za smrt njihove majke, sud je doneo odluku da mu zabrani viđanje sa njima.“
Neutešni roditelji ubijene žene, objašnjavaju i da se javnosti obraćaju iz velike brige za Mileninom decom, kako bi ukazali na potrebu da se određeni ljudi i institucije spreče da svesno ili nesvesno ugrožavaju njihovo mentalno zdravlje i da svojim nepromišljenim odlukama deci direktno nameću osećaj krivice za tragičnu sudbinu njihove majke.
Miroljub i Zorica kažu i da oni smatraju da je zločin nad njihovom ćerkom bio isplaniran. Naime, Milena je inače radila u Nemačkoj kao lekar, a pred smrt je došla u Kragujevac i plan porodice je bio da svi zajedno odu u Nemačku.
„Poslednji put su Milena i deca došli u Kragujevac 20. aprila 2022. sa planom da se nakon Uskršnjih praznika vrate svi zajedno u Nemačku. O tim namerama znali su svi njihovi prijatelji, kumovi, rođaci, sem njegovih roditelja i najboljeg prijatelja kojima on, čak ni veče pred polazak, nije ništa rekao. Naravno, jer su se oni protivili tome“, kažu roditelji i dodaju „da je zato njihov zet i planirao ubistvo i kupio pištolj.“
„Znao je da neće ići na taj put. Nekoliko sati pre polaska ispraćen je rečima: „Srećan put, sine“, jer ga do tada drugačije i nismo oslovljavali. Odlagao je put. Saopštio je da ne može da vozi, a nije pomoglo ni to što im je dete imalo zakazan pregled 17. maja. Nije pomogla ni mobla preko telefona: „Vlado sine, znaš da dete ima pregled, ako si umoran neka malo vozi Milena“. Ništa nije moglo da ga odvrati od njegovog plana“, pričaju Miloševići i navode da je ubica svesno sačekao da Milena i deca zaspu.
„Uzeo je pištolj i izvršio egzikuciju. Pakao koji od tada prolazimo može se meriti samo sa bolom koji od tada osećamo. Nismo se protivili da deca idu kod njegovoih roditelja, međutim, primoravana su da se igraju u kući i na krevetu gde im je majka streljana. U avgustu prošle godine otac ubice zatvorio ih je u sobu, naterao ih na silu da čitaju njegova pisma iz zatvora i tada im je rakao: „Da oni moraju da vole svog oca i da je on ubio njihovu majku jer ih voli““, kažu naši sagovornici.
Oni objašnjavaju da su deca od majčinog ubistva pod redovnom kontrolom i terapijom kod doktorke, a nakon gore navedenog incidenta iz avgusta prošle godine, iz Centra za socijalni rad nam je usmeno saopšteno da se deca do daljnjeg ne šalju u posete kod roditelja okrivljenog.
„Nakon toga porodica ubice nas je tužila da smo oteli decu. Nakon toga su podneli i privatnu tužbu u kojoj smo tuženi od strane njegovog oca i tetaka po istom osnovu. Sud će, po svoj prilici, doneti odluku, kojom decu primoraju da viđaju tetke, iako je upitno da li su po zakonu uopšte imale pravo na tužbu i ne pitajući decu šta o tome misle i osećaju. Mi se i pored toga ne protivimo da deca idu u posete svojim tetkama, ali samo ne želimo da na to decu primoravamo. Puno bismo toga mogli da pričamo, ali kao što smo na početku rekli, želimo samo da se fokusiramo na deo koji se odnosi na ugrožavanje mentalnog zdravlja naše dece.“
Miroljub i Zorica Milošević kažu i da ime ubice svoje ćerke više ne izgovaraju.
„Naše jedino dete, našu ćerku, doktorku Milošević Milenu 16. 05. 2022. godine, na podmukao način je, pucanjem u glavu dok je spavala, ubio njen suprug. Zbog obećanja unuku da nećemo nikad izgovoriti ubičino ime, držimo se datog obećanja i oslovljavaćemo ga kao i moj unuk – sa „on“. Od pre nekoliko dana „on“ više nije „on“, već zvanično podmukli ubica. Pred decom nikada ne kažemo da je njihov otac ubica, već „on““, kažu oni.
Miroljub i Zorica Milošević osvrnuli su se i na život njihove ćerke pre ubistva.
„Od 2019. godine naša ćerka je bila na privremnenom radu u Nemačkoj. Želja joj je bila da sa porodicom pređu da žive i rade tamo. Za tih oko tri godine dolazila je u Kragujevac oko 20 puta. Kako je bila smeštena u stanu koji je u vlasništvu i dvorištu zdravstvene ustanove u kojoj je angažovana, radila je najčešće i dan i noć, sve kako bi zaradila neophodne dane i kako bi došla kući da vidi svoju decu i to u retkim periodima kada ona nisu bila sa njom u Nemačkoj“, navode oni i dodaju:
„Uporedo se trudila da njemu i deci završi papirologiju neophodnu za boravište u Nemačkoj. Poslednje dve godine deca su pretežno boravila tamo, a kada su bili u Srbiji uglavnom su bili u našoj kući, jer se on zbog prirode posla često nalazio van Kragujevca. Njegovi roditelji nisu brinuli o deci i nisu ih čuvali nijedan dan pre ubistva Milene, zbog zdravstenih razloga njegove majke. A kada se on „brinuo“ o deci, mi smo obezeđivali sve, i hranu i ostale potrepštine.“
Neutešni roditelji ubijene doktorke Milene apelovali su na sve nadležne institucije kako se ovako težak zločin i ovako blaga kazna nikada nikome ne bi ponovili.
„Želimo da apelujemo da se što pre sve relevantne institucije ove zemlje angažuju i preduzmu sve zakonom propisane mere, a ako nisu propisane da se što pre propišu, kako bi se žene, a pre svega deca, nekako zaštitili od bolesnih umova, ubica i nasilnika. Da se spreči da ubuduće još neki „renomirani“ advokati, svojim vaninstitucionalnim „uticajima“ izvrgavaju žrtve, zakon i pravdu ruglu i poniženju“, naveli su roditelji ubijene doktorke Milene.
Roditelji ubijene doktorke na kraju svoje potresne ispovesti ističu da se nadaju da će se institucije ove zemlje pozabaviti njihovim slučajem.
„Ne zbog nas, rekli smo da nama dete ne mogu vratiti, ali bi moralo bar neko da se bavi time zbog budućih potencionalnih svirepih ubica i budućih žrtava porodičnog nasilja, budućih Milena i njihove dece, jer ova presuda, ako ne ohrabljuje buduće nasilnike, onda sigurno i ne odvraća nasilnike, jer znaju da sa 20.000 evra i uz pomoć nekog „čuvenog“ advokata, mogu da se nadaju minimalnim kaznama i skraćenim kaznama, uz pomoć „dobrog vladanja“, „500 evra mesečno“ nanogicama i slično“, kažu roditelji i dodaju da je ovo bila prva kazna doživotnog zatvora izrečena u Vipem sudu u Kragujevcu.
„Suđenje za teško ubistvo se ne sudi niti u Srbiji svaki dan, a kamoli u Kragujevcu. Kažu da je na suđenju prisustvo javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva poželjno, iako možda nije obavezno, ali se bar podrazumeva na sednici veća Apelacionog suda gde se razmatra njihov pisani predlog, posebno ako je tužilaštvo uredno pozvano i ako treba da pred većem brani svoje mišljenje“, dodaju Miloševići i pitaju se „čemu je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ako se šalje ovakva poruka nakon izvršenog najtežeg krivičnog dela“:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
